Украјина и Новорусија из минута у минут - 22.06.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 22.06. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 22.06.



Позиције "Десног сектора" код аеродрома у Доњецку

Кијевске снаге 440 пута напале територију ДНР  - 
Кијевске снаге су синоћ и данас поново гранатирале насеље Спартак у околини Доњецка.



Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снагесу за протекла 24 сата 440 пута напале територију ДНР. Нападали су Зајцево, Широку Балку, Гољмовски, Михајловку и Озреновку у околини Горловке, Петровски рејон, Спартак, аеродром, Старомихајловку у околини Доњецка, Докучаевск, Јасиновату као и насеља Саханку и Коминтерново на југу ДНР. Током напада рањен је један војник ДНР.

У Донбас стигли украјински јуришни авиони  - Обавештајне службе Луганске Народне Републике откриле су долазак пет јуришних авиона украјинских снага у Донбас, изјавио је званични представник Народне милиције ЛНР Андреј Марочко.

Према његовим подацима, од 13. до 20. јуна пет јуришних авиона Су-25 стигло је на аеродром „Северодоњецка“, који је од 2014. административни центар Луганске области. Сврха овог маневра је појачавање оперативно-тактичке групе „Луганск“.

У Народној милицији такође тврде да украјинске снаге продужавају да користе друштвене објекте насељених места за војне циљеве.

Документарни филм о извиђакој чети ДНР - србска синхронизација

Преглед политичко-економских и других вести за 22.06.



Прес конференција председника ДНР Александра Захарченка

Могуће учешће САД на самиту „Нормандијске четворке“ - На новом самиту шефова држава „Нормандијске четворке“ о решавању кризе у Украјини могле би да учествују и САД, изјавио је званични представник Стефан ле Фол на крају седнице Владе Француске којој је присуствовао и председник Франсоа Оланд.

„Председник републике се дотакао украјинског питања. Према његовим речима дошло је до напретка. Може се предвидети да ће у јулу бити одржан нови самит у ’нормандијском формату‘ — Француска, Немачка, Русија, Украјина и САД — како би се разговарало о том питању“, изјавио је он.

Прес-секретар председника Русије Дмитриј Песков изјавио је да за сада није одређено време одржавања наредног састанка лидера „Нормандијске четворке“.

„Нормандијска четворка“ је формирана 2014. године ради разговора о кризи у Украјини. На највишем нивоу, нивоу председника држава, састанак је одржан четири пута, а на нивоу шефова дипломатија девет пута.

Покренут поступак против украјинског доктора - Руски истражитељи су покренули кривични поступак против украјинског доктора Александра Чернова који је позвао своје колеге у Донбасу да пружају неадекватну медицинску помоћ становништву које се не слаже са политиком Кијева, саопштио је новинарима званични представник Истражног комитета Владимир Маркин.

„Сматрам да у тој ситуацији тешко да има смисла говорити о елементарним моралним и етичким основама медицине… Такво понашање далеко излази из оквира медицинске етике и потпада директно под кривично-правне забране. И ако то не разумеју код куће тог тзв. лекара, тада остаје само да сажаљевамо његове сународнике“, изјавио је Владимир Маркин.

У Истражним комитету су навели да је Александар Чернов убеђивао лекаре да пацијентима издају медицинске препарате који нису предвиђени за лечење њихове болести, што би временом, пре или касније, доводило до њихове смрти.

Поступак је покренут по предмету „подстицање употребе забрањених средстава и метода вођења рата“. Маркин је навео да је својим акцијама Александар Чернов нарушио тачке Женевске конвенције о заштити цивилног становништва током рата из августа 1949. године.

У Русији се тренутно води неколико истрага о кривичним делима за које се сумња да су их починили украјински грађани. Међу њима су и политичари који су оптужени за извршавање кривичних дела на југоистоку Украјине.

САД обучавају украјинске и литванске новинаре за борбу „против руске пропаганде“ - САД обучавају новинаре у Литванији и Украјини за борбу против „руске пропаганде“, саопштили су кандидати за америчке амбасадоре у тим земљама Ен Хол и Мери Јовановић у Сенату САД.

„Ми и литванска страна радимо на обуци новинара. У своје програме укључујемо новинаре који говоре руским језиком“, изјавила је Ен Хол.

„Литванија се суочава са руском пропагандом већ дуго времена. У ствари, она никад није ни престајала“, додала је Холова.

Она тврди да је, наводно, „софистицирана пропаганда повећана након 2014. године. Она је усмерена, пре свега, на становништво које говори руским језиком и може имати уништавајући утицај на читаво друштво“.

Са своје стране, Јовановићева је навела да САД „стварају могућност како би унија новинара сама могла да се супростави руској пропаганди“. Она је изјавила да постоји „низ програма“, али није износила детаље.

Питање „руске пропаганде“ у Украјини је било упућено и бившем представнику САД у тој земљи Џефрију Пајету, чија се кандидатура за америчког амбасадора у Грчкој разматрала у исто време. Он тврди да „Русија користи информације као део своје војне кампање против Украјине“.

Раније је помоћница државног секретара САД Викторија Нуланд саопштила да америчке власти издвајају око сто милиона долара за „борбу против руске пропаганде“. Она се тада пожалила да Вашингтон нема довољно новца за те сврхе.

Косачов: Ви сте уводили санкције, ви их и укидајте, ми из њих извлачимо корист - Антируске санкције су од инструмента постале саме себи сврха, овај процес живи сопствени живот који не зависи много од осталих реалности, сматра шеф међународног комитета Савета федерација Русије Константин Косачов.

Стални представници држава-чланица ЕУ су се договорили да продуже економске санкције Русије до 31. јануара 2017. године. Датум када ће Савет коначно усвојити одлуку још није одређен, саопштили су извори у ЕУ.

„Комитет сталних представника држава-чланица ЕУ изгласао је продужење санкција Русији за шест месеци. Чини се да тај процес живи сопствени живот који мало зависи од свих других реалности. На крају крајева, против санкција говоре многи водећи политичари европских земаља. Штета од санкција је очигледна. Њихова ефикасност није доказана. Њихова повезаност са Минским споразумом представља директан подстицај Кијеву на њихово непоштовање“, написао је Косачов је на својој страници на Фејсбуку.

Сенатор сматра да су „санкције од инструмента постале саме себи сврха“.

„Да би се укинуле, потребан је само један глас — да једна земља ЕУ буде против. Па ипак, сваки пут су сви убеђени да ће антируске рестрикционе мере бити продужене без расправе и одлагања“, додао је он.

Проблем Европске уније није само у бесперспективној повезаности санкција са спровођењем Минског споразума, јер уговор морају да испуњавају једни, а санкције су примењене према другима. Уз то, најпроблематичније за Русију је што се технолошке и финансијске санкције налазе под строгом контролом САД. Чак и ако их Европљани укину, САД имају могућност да казне европске банке и концерне за пренос новца и технологије у Русију“, написао је посланик.

Он сматра да не зависи много тога од Европљана. „Они само што не моле Русију: "замолите нас да укинемо санкције", да би као одговор тражили неке уступке од Москве, као што је обратно испуњавање Минског споразума (тј. почети од краја — од предаје руско-украјинске границе на југоистоку под контролу Кијева)“, навео је Косачов.

„Али Русија реагује доследно: ви сте их уводили, ви их и укидајте. Ми смо научили да живимо са њима. И да извлачимо из тога своју корист. Испуњење Минског споразума је у рукама Кијева. Тако да одржавање и проширење санкција значи једну од две ствари: или сте задовољни овим обострано штетним мерама (што се све више доводи у питање), или немате полугу притиска на Кијев — економске и безвизне ’колачиће‘ за крај, јер не треба користити ’бичеве‘ над својим штићеницима, јер би то означавало признање сопственог неуспеха у украјинском питању“, нагласио је Косачов.

Због тога је продужење санкција прешло из реда вести у област „текућих питања“, додао је он. Речи руског председника Владимира Путина на Петербуршком економском форуму о неопходности „повратка поверења у руско-економске односе и успостављање нивоа интеракције“, својеврсна је „јавна понуда“ Европљанима и било би много паметније послушати је и применити, сматра овај политичар.

„Јер претварање санкција у норму представља знак да је неповерење, језик ултиматума и притисака, а не сарадња, постало норма. Из овог ћорсокака треба први корак да учине управо они који су увели санкције. Не због Русије. Због Европе“, закључио је Косачов.

Песков: Није логично повезивати санкције са Минским споразумом - Повезивање санкција против Русије са реализацијом Минског споразума о Украјини је нелогично, његова реализација је одговорност Кијева, изјавио је прес-секретар председника Русије Дмитриј Песков.

Одговарајући на питање новинара шта по мишљењу Кремља треба да уради Кијев како би састанак у „нормандијском формату“ на нивоу шефова држава ипак био одржан, Песков је предложио да се на интернету отвори сајт „Мински споразум“ и да тамо буде представљено све што се у том споразуму налази.

„Тамо нема много тога — буквално се може набројати на прстима једне руке“, рекао је Песков.

„Демонстрација спремности да се разговара о тим тачкама — то и јесте знак да постоји нада да се у догледној будућности приступи реализацији, јер нажалост, ни Француска, ни Немачка, ни Русија не могу да испуне ниједну тачку о којима говорим. То може да уради само Кијев и о томе је више пута говорио председник Путин, између осталог, то је објаснио и учесницима самита међународних информативних агенција“, навео је прес-секретар председника Русије.

„Зато ми сматрамо апсолутно нелогичним фразе о повезивању санкција и испуњавању Минског споразума, тј. санкције се могу повезати са украјинском реализацијом Минског споразума. То је мање-више логично“, додао је он.

Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима