Украјина и Новорусија из минута у минут - 11.02.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 08.06. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 11.06.




Кијевске снаге испалиле 140 пројектила на ДНР  - Кијевске снаге су током јучерашњег дана и јутра испалили више од 140 пројектила на околину Доњецка, Горловке, Јасиновату и Докучаевск као и Саханку и Коминтерново Новоазовског рејона на југу ДНР. 

Током напада поново је нападан пункт код Јасиновате на деоници пута Доњецк-Горловка.

Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су током протеклих недељу дана 3500 пута напале територију ДНР. Традиционално су нападали Доњецк, Горловку, Докучаевск, Јасиновату, као и насеља Саханка и Коминтерново на југу ДНР а интензивирани су напади и на Макејевку.



Током претходне недеље убијено је 5 људи а рањено 21.



Припадници батаљона Патриот војске ДНР уништили су украјинско борбено возило БМП-2 у околини Первомајска и Пескија из кога је нападана територија ДНР.



Борци ДНР су уз помоћ противтенковског СПГ-9 погодили БМП-2 и након тога припадници кијевских снага су морали да напусте ово возило.

Наређење о уништењу издао је командир с обзиром да није било могуће његово пребацивање на територију ДНР.

Преглед политичко-економских и других вести за 11.06.



Кијев прети прекидом дипломатских односа са Русијом - Посланик Врховне раде Сергеј Собољев није искључио прекид дипломатских односа између Русије и Украјине након инцидента испред украјинске амбасаде у Москви, наводи радио „Говори Москва“

Синоћ је око стотину младих људи гађало јајима Амбасаду Украјине у Москви, након њеног затварања. Према речима извора у полицији, током акције није било „конфликата уз употребу силе“.

Ова акција је била одговор на догађаје у Одеси, када је стотинак националиста напало зграду Генералног конзулата са циљем да се прекине обележавање Дана Русије.

И један и други инцидент Собољев не сматра озбиљним, али је признао да је прекид дипломатских односа „природан процес у таквим ситуацијама“.

Посланик није навео да ли ће украјинска Амбасада у Москви наставити са радом, рекавши да такву одлуку треба да донесе председник Украјине Петро Порошенко.

Санкције не смеју бити изговор за неинвестирање у Русију - Санкције Запада против Русије не смеју да буду изговор за одустајање европског бизниса од инвестирања у руску економију, изјавио је у петак амбасадор Италије у Русији Чезаре Марија Рагаљини.

„Увек то говорим нашим предузетницима и могу да вам кажем: санкције, како европске, тако и руске, не смеју да буду алиби да се не инвестира у Русију“, рекао је Рагаљини за телевизијски канал „Русија 24“. 

Према његовим речима, италијански бизнисмени Русију гледају као стратешко тржиште, а Москва и Рим су већ „превладали кризни период у узајамној трговинској размени“. 

Нова схема укидања санкција Русији - Европска унија припрема се да размотри „нова правила игре санкција“, која подразумевају укидање санкција постепено и паралелно, пише руска „Газета“.

Нова схема укидања ограничења биће предложена на конференцији парламентарних комитета за европске послове земаља ЕУ која ће бити одржана 13. и 14. јуна у Хагу, изјавио је Симон Сјутур, члан француског сената и један од аутора резолуције о неопходности постепеног ублажавања санкција. 

„Нова идеја заснована је на етапном укидању санкција. Раније је ЕУ тражила од Русије потпуно испуњавање одредби Минског споразума о прекиду сукоба на истоку Украјине ради потпуног укидања економских санкција. Предлажемо да се процес подели на неколико етапа. Ако Русија буде постепено чинила кораке у сусрет (захтевима), санкције треба да се укидају делимично, у складу с тим корацима“, рекао је Сјутур. 

Француски политичар сматра да је један од потеза Москве који би могао да доведе до ублажавања санкција помиловање Надежде Савченко, која је у Русији претходно била осуђена за убиство новинара Руске државне радио-телевизије. 

„Сада је тај тренутак, очигледно, пропуштен“, наводи Сјутур. 

Поред економских ограничења, између Русије и Европске уније делују и индивидуалне санкције за које Сјутур предлаже да се укину „без условљавања, јер то веома отежава контакте“.

Одеса: Локалне власти одбиле да помогну руском конзулату - Украјински радикални националисти блокирали су зграду генералног конзулата Русије у украјинском граду Одеси.

Руски генерални конзул у Одеси Валериј Катункин је рекао да су украјински националисти ометали одржавање пријема у конзулату поводом Дана Русије, блокирајући улаз у зграду, пренео је ТАСС.

„Пријем поводом Дана Русије је ометан. Украјински радикали, посебно представници Десног сектора и Азовског корпуса, блокирали су улаз у зграду“, наводи Катункин и додаје да су украјински националисти били агресивни.

Према његовим речима, власти Одесе практично су игнорисале молбе Генералног конзулата Русије да омогуће приступ гостима на територију дипломатске мисије, као и да заштите њихову безбедност. 

„Написали смо раније одговарајућу ноту, локалне власти су или искључиле телефон, или су биле ван домета, или су говориле да је патрола упућена, али патрола код нас није била“, изјавио је Катункин телевизијском каналу „Русија 24“. 

​„Око стотину активиста организација ’евромајданског’ усмерења 10. јуна окружило је Генерални конзулат Руске Федерације у Одеси да би осујетило обележавање Дана Русије, саопштио је локални лист „Тајмер“. 

Како је наведено, у протестима су учествовали представници свих главних организација „Евромајдана“: Самоодбране, Десног сектора, Аутомајдана и Савета за јавну безбедност. 

Демонстранти су испред улаза у конзулат поставили аутомобил са звучницима који су емитовали антируске песме. 

Немачки политичар за признање Крима - Андреас Маурер, председник посланичког клуба немачке „Левице“ у Савету града Квакенбрук, у немачкој Савезној покрајини Доњој Саксонији, први је немачки политичар који се јавно залаже да се Крим призна као део Руске Федерације.

Маурер је боравио на полуострву и разговарао са локалним становништвом. Немац је и сам зачуђен чињеницом да нема више истомишљеника.

Маурер је за Спутњик након посете изјавио да су нажалост његове могућности као локалног политичара ограничене, али сматра да је неопходно да се у Немачкој јавно говори о ситуацији на Криму и о мотивима људи који тамо живе. Ипак, каже да ће учинити све што је у његовој моћи, иако не верује да ће гласање на ту тему бити ускоро одржано у оквиру Градског савета за који ради. Читајте више

Пет области Украјине тражи фактичку федерализацију земље - Скупштина Ивано-Франковске области је фактички затражила федерализацију Украјине.

Скупштина је, наиме, изгласала обраћање шефу државе Петру Порошенку, премијеру Владимиру Гројсману и председнику Врховне Раде (парламента) Андреју Парубију са захтевом да подрже потписивање специјалних уговора о подели власти у земљи између Кијева и постојећих области (провинција).

Скупштина Ивано-Франковске области има 84 посланика, а за текст обраћања је гласало 75. Међу њима су и 22 посланика из Порошенкове партије.

Порошенко је протеклих месеци упозоравао области да такви захтеви противрече уставу земље и претио њиховим скупшринама да ће их распустити.

Сличне уговоре са Кијевом већ су затражиле Одеска, Житомирска, Хмељницка и Кировоградска област.

Влада Украјине већ је ове захтеве оценила као „акте федерализације“.

Француски сенатори предложиће европским колегама укидање санкција Русији - Француски сенатори ће на конференцији парламентарних комитета за европске послове ЕУ, који се одржава 13-14. јуна у Хагу, предложити да се размотри резолуција о укидању антируских санкција, пренео је лист „Известија“ изјаву заменика председника Комитета за европске послове Француске и иницијатора резолуције Ив Поцо ди Борго.

У среду је Сенат Француске великом већином гласова (302 „за“ и 16 „против“) усвојио резолуцију која позива на ублажавање режима санкција Русији паралелно са реализацијом Минског споразума. Раније је Национална скупштина (доњи дом парламента) гласала за укидање санкција.

„Симон Ситур и ја, као представници Француске, учествоваћемо на конференцији, на којој ће бити представници свих 28 земаља-чланица ЕУ. Ми ћемо дати предлог да се таква резолуција усвоји у свим парламентима држава. Овде није важно да ли ће гласати ’за‘ или ’против‘, већ сама чињеница да се ово питање разматра“, наводи Ди Борго.

Он је додао да су аутори резолуције одмах након гласања у Сенату Француске послали резолуцију француској Влади.

„Гласање је било значајно за земљу. Ни ја ни мој колега Симон Ситур нисмо очекивали да ће нас подржати представници свих политичких група. И то је веома моћан сигнал Влади, пошто су у Сенату заступљене главне партије. То јест, то је одлука — воља свих Француза“, нагласио је сенатор.

Званични представник Министра спољних послова Француске Роман Надал раније је изјавио да су власти узеле у обзир резултате гласања горњег дома парламента. Он је додао да Париз остаје потпуно посвећен реализацији Минског споразума.

Питање о продужењу санкција европске државе разматраће на самиту 28-29. јуна. За ублажавање или укидање санкција су Мађарска, Кипар, Грчка, Италија и Словачка.

Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима