Украјина и Новорусија из минута у минут - 05.06.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 04.06. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 05.06.



ДНР: Рањен познати командир «Моторола»  - Познати припадник војске ДНР са надимком «Моторола» рањен је данас у лево око, саопштио је представник МИП ДНР Константин Долгов. Он је додао да је «Моторола» пребачен у болницу у Санкт Петербург где ће бити оперисан.

«Моторола је данас рањен у лево око. Он је пребачен у болницу у Питеру где се очекује његова операција. Држимо палчеве за нашег друга!»- рекао је Долгов.

У овом моменту није познато да ли је рањен у рату или током вежби.

МО ЛНР о ситуацији на фронту

Кијевске снаге 69 пута напале ДНР  - Током синоћњег напада на Докучаѕевск оштећено је 8 кућа а у Петровском рејону рањен је један припадник војске ДНР.

Министарство одбране ДНР саопштило је да су кијевске снаге током данашњег дана 69 пута напале околину Доњецка, Горловке као и град Јасиновату. Министарство додаје да су кијевске снаге током протеклих недељу дана укупно 2300 пута напале територију ДНР.

Ремонтне бригаде предузећа «Донбасгас» успеле су данас да обнове гасовод у Петровском рејону Доњецка којег су кијевске снаге оштетиле током синоћњег гранатирања.

Током ноћи кијевске снаге су поново нападале насеље Зајцево северо-западно од Горловке. Такође су нападани и околина Докучаевска и том приликом оштећене су 4 стамбене куће. Нападали су и Петровски рејон Доњецка као и Старомихајловку.

Преглед политичко-економских и других вести за 05.06.



САД врше притисак на Кијев да реализује Мински споразум  - САД су повећале притисак на Кијев како би реализовао Мински споразум, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров у интервјуу за телевизију „Русија 1“.

„Према нашим оценама које су засноване на информацијама из најразличитијих извора, САД заиста врше притисак на украјинску страну како би реализовала Мински споразум у делу који се тиче ње. У том делу већина политичких договора у целини зависи од тога како ће се Кијев договорити са Доњецком и Луганском“, рекао је Сергеј Лавров.

Украјинске власти су у априлу 2014. године отпочеле војну операцију против становништва незадовољног државним превратом на истоку земље. Према подацима УН, у сукобима је живот изгубило око 9.000 хиљада особа.

Питање решавања ситуације у Донбасу је покретано, између осталог, и током састанака контакт-групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који садрже кораке за деескалацију конфликта, укључујући примирје. Ипак, и након споразума о примирју, између страна у конфликту се наставља размена ватре.

Москва је спремна да пристане да сарадници посматрачке мисије у Донбасу носе оружје за самоодбрану, изјавио је руски министар спољних послова.

„Пиштољи за самоодбрану. То има смисла. Може се сматрати да је то елеменат полицијске функције, али је то пре свега чување и праћење да се не нарушава линија повлачења и места складиштења (оружја)“, рекао је министар.

Притом, према речима Лаврова, искуство „показује да су веома често ненаоружани посматрачи боље заштићени него кад поседују лично оружје“.

Мекејн незадовољан антируским санкцијама  - Амерички сенатор Џон Мекејн сматра да САД селективно примењују санкције против Русије.

У писму упућеном министру финансија САД Џеку Луу, Мекејн је изјавио да Вашингтон шаље новац америчких пореских обвезника руским предузећима на чијем челу се налазе лица против којих су уведене санкције, пише „Вашингтон фри бикон“.

Ради се о компанији „Енергомаш“, од које Вашингтон купује ракетне моторе РД-180. Након недавне реконструкције „Енергомаш“ се нашао под контролом Федералне космичке агенције „Роскосмос“.

„Посебно сам забринут што администрација дозвољава куповину ракетних мотора, што доводи до исплата новца руској државној корпорацији која се налази под контролом званичних лица и директора против којих су биле уведене индивидуалне санкције због њихове везе са инвазијом (сенатор мисли на улазак Крима у састав Руске Федерације)“, пише он.

Међу лицима које је Мекејн поменуо са санкционог списка  су Сергеј Чењмезов, шеф државне корпорације „Ростех“, као и заменик премијера Дмитриј Рогозин.

Притом, сенатор наводи да се на друге компаније које контролише „Ростех“ — нпр. „Рособоронекспорт“ — санкције односе. Што се тиче космичке гране, САД практикује „посебан однос“, тврди Мекејн, сматрајући такав приступ лицемерним.

САД са европским чиновницима о продужавању санкција Русији  - Вршилац дужности заменика министра финансија Сједињених Америчких Држава Адам Шубин посетиће Париз и Берлин 7. и 8. јуна, како би са европским чиновницима разговарао о продужавању санкција Русији до испуњења одредби Минског споразума, саопштило је Министарство финансија САД.

Прецизирано је да ће се Шубин састати са министрима иностраних послова, финансија, унутрашњих послова и економије, као и са представницима међународних финансијских институција. 

Биће покренута и питања супротстављања „дестабилишућој делатности Ирана, као и подршци коју та земља пружа терористима“, наведено је у саопштењу.

САД позивају Украјину да казни одговорне за нарушавање људских права  - Сједињене Америчке Државе позивају Владу Украјине да казни одговорне за нарушавање људских права које је наведено у извештају Уједињених нација, изјавио је у званични представник Стејт департмента Марк Тонер.

„Позивамо Владу Украјине да омогући правовремену, дубинску и транспарентну истрагу која се тиче свих људи одговорних за злочине на које указује извештај УН“, рекао је Тонер. 

У петак је помоћник генералног секретара Уједињених нација за људска права Иван Шимонович саопштио да посматрачка мисија УН и даље добија сведочанства о мучењима, суровом понашању и хапшењима која су вршили припадници Службе за безбедност Украјине у зони сукоба у Донбасу.

Холандија: Извештај о оружју из којег је оборен МХ17 на јесен  - Извештај сa информацијама о оружју из којег је оборен малезијски „боинг“ у Донбасу 2014. године биће објављен на јесен, саопштило је Генерално тужилаштво Холандије. Тужилаштво је навело да извештај неће представљати коначне резултате истраге.

Без обзира на то што је истрага продужена, део података за коначне закључке недостаје. Комисија и даље чека од Русије информације о положају ракетног система „Бук“, наведено је у саопштењу. 

Москва подржава извештај УН о мучењима у Донбасу  - Москва подржава препоруке посматрачке мисије Уједињених нација Кијеву о неопходности да се прекину мучења и пљачкања које врше украјинске специјалне службе, саопштило је у Министарство спољних послова Русије.

Четрнаести извештај посматрачке мисије Уједињених нација за људска права у Украјини у периоду од 16. фебруара до 15. маја 2016. године представљен је 3. јуна. 

У петак је помоћник генералног секретара Уједињених нација за људска права Иван Шимонович саопштио да посматрачка мисија УН и даље добија податке о мучењима, суровом понашању и хапшењима која врши Служба безбедности Украјине у зони сукоба у Донбасу. 

Портпаролка Савета за безбедност Украјине Елена Гитљанска саопштила је да то тело негира те оптужбе. 

Министарство иностраних послова Русије оценило је да извештаји мисије УН о Украјини постају објективнији када је реч о систематском масовном нарушавању људских права од стране Кијева. 

„Сарадници УН принуђени су да констатују да се ситуација није променила. Са сваким новим извештајем реална слика незаконитих дејстава украјинских специјалних служби постаје све очигледнија. Сада и Уједињене нације говоре о постојању тајних затвора у земљи, у којима Служба безбедности Украјине држи затворенике, стално их мучећи“, наведено је у саопштењу.

Порошенко оптимистичан у вези са изменама Устава о децентрализацији  - Украјински председник Петро Порошенко изјавио је да ће убедити Врховну раду да усвоји измене Устава Украјине у сегменту који се тиче децентрализације.

Нацрт закона о уношењу у Устав измена у вези сa децентрализацијом, једна од кључних тачака Минског споразума о решавању сукоба у Донбасу, Рада је усвојила прошле године. 

Измене у области децентрализације подразумевају систем од три нивоа локалне самоуправе. 

Претпоставља се да ће се систем административно-територијалног уређења састојати од региона, рејона и општина. Предлог је да општине добију највећа овлашћења и финансијске ресурсе. 

Представници државе (префекти) на тим местима биће лица која ће именовати и опозивати председник, према препоруци Владе. 

„Остајем оптимиста у вези са изменама Устава у области децентрализације. Имам само неколико конструктивних предлога за Парламент, који ће дати додатну убедљиву јавну, политичку аргументацију да би се гласало за измене у области децентрализације“, рекао је Порошенко новинарима у петак.

Он је додао да ће измене Устава у вези са децентрализацијом пратити још један допунски закон, по аналогији са изменама Устава у области судске реформе. 

Порошенко је, такође, рекао да се у Украјини разматра концепција усвајања изборног законодавства за спровођење избора у Донбасу. 

Он је додао да избори у Донбасу могу да буду одржани само према украјинском законодавству. Према његовим речима, за то прво треба да буде осигурана безбедност у региону. 

Украјински председник је, међутим, оценио да је напредак преговарачког процеса о Донбасу „готово на нули“.

Лавров: Једнострани потези Кијева подривају Мински споразум  - Уколико потези Кијева, када је реч о политичкој реформи, не буду усаглашени са Донбасом, биће угрожен Мински споразум, рекао је Сергеј Лавров. 

„Буквално ових дана појавиле су се гласине о томе да би Врховној ради могао да буде поднет пакет докумената. У погледу тематике све ће то бити усклађено са захтевима Минског споразума, али ако ти документи суштински не буду усаглашени са Донбасом, то ће угрозити Мински споразум“, изјавио је Лавров. 

Он је додао да се Русија обратила партнерима из „Нормандијског формата“, Французима и Немцима, позвавши их да не дозволе кораке који би могли да створе озбиљне додатне препреке на путу реализације Минског споразума.

„Тамо је прецизно записано да реформа Устава, закон о локалним изборима и закон о посебном статусу Донбаса морају да буду усаглашени са представницима Луганска и Доњецка. Потребна је и потпуна амнестија учесника тих догађаја са обе стране — управо таква каква је била примењена на учеснике догађаја на Мајдану у фебруару 2014. године“, додао је министар.

Лавров: Оружје посматрачима ОЕБС-а ако Кијев испуни своје услове  - Русија може да пристане на наоружавање посматрача ОЕБС-а који раде на истоку Украјине, уколико Кијев испуни низ услова, рекао је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров у интервјуу за програм „Вести у суботу“ телевизијског канала „Русија 1“.

Русија је спремна на компромис и спремна је да пристане да одлуком ОЕБС-а група посматрача на линији разграничења у Донбасу добије право да носи лично наоружање. Ипак, да би наоружани посматрачи радили на граници Украјине и Русије, неопходно је да се испуни низ услова: као прво, Кијев мора да усвоји низ закона о статусу Донбаса, рекао је Лавров. 

„Рекли смо да ћемо бити спремни, ако ће то бити од помоћи, да пристанемо да одлуком ОЕБС-а та додатна група посматрача, који ће контролисати линију разграничења на местима где се складишти тешко наоружање, добије право да носи лично оружје“, изјавио је министар.

Према његовим речима, увек се може наћи прихватљив национални састав посматрачке мисије.

„Овде није реч о томе да ли је то Заједница независних држава или не, него о томе да искуство те врсте мера ОЕБС-а и Уједињених нација показује да су веома често ненаоружани посматрачи боље заштићени него уз лично наоружање“, рекао је Лавров. 

Шеф руске дипломатије је нагласио да је размештање посматрача ОЕБС-а на руско-украјинској граници могуће само после учвршћивања посебног статуса Донбаса у Уставу Украјине.

Према његовим речима, Кијеву је у више наврата објашњено да је тешко очекивати да ће Доњецк и Луганск пристати да „у виду аванса“ испуњавају услове из Минског споразума, док не буде амнестије, закона о посебном статусу Донбаса који ће заиста гарантовати додатна права тим територијама и док та права у оквиру посебног статуса не буду утврђена у Уставу Украјине на сталној основи. 

Шеф руске дипломатије је такође саопштио да ОЕБС разматра могућност успостављања додатних мера безбедности у Донбасу током спровођења локалних избора. 

Према његовим речима, Москва је предложила да се „образује посебна група посматрача у периоду избора који би заједно са народном милицијом Доњецка и Луганска пратили стање безбедности“. 

Локални избори у областима Донбаса који су под контролом устаника, успостављање контроле над деловима руско-украјинске границе и посебан статус тих територија међу елементима су Минског споразума који регулишу решавање кризе на истоку Украјини. 

Кијев је протекле седмице објавио да је Русија сагласна са наоружавањем посматрачке мисије, али је Министарство иностраних послова Русије ту информацију демантовало.
 Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима