Украјина и Новорусија из минута у минут - 27.05.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 25.05. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 27.05.



Аеродром у Доњецку две године после

Борбе код Доњецка - репортажа

Преглед политичко-економских и других вести за 27.05.



Медведев наложио мере као одговор на продужетак санкција  - Руски премијер Дмитриј Медведев наложио је Влади Русије да припреми предлоге о мерама као одговор на продужетак антируских санкција Запада.

„Поручио сам да се припреме предлози како би се продужиле мере као одговор на санкције Запада до краја 2017. године. Биће припремљено и одговарајуће обавештење нашем председнику“, рекао је он.

Претходно је британски премијер Дејвид Камерон рекао да се Група седам најразвијенијих земаља света (Г7), која се састала у Јапану, договорила да у јуну продужи санкције Русији.

У заједничкој декларацији наводи се да је Г7 спреман чак и да појача ограничавајуће мере уколико то буде било неопходно.

Огласио се и портпарол Кремља Дмитриј Песков који је рекао да ће те мере лоше утицати на глобалну економију, као и на сва друга битна међународна питања.

Кремљ: Продужетак санкција лош за глобалну економију  - Самит Г7 најразвијенијих земаља света, који је одржан у Јапану, подсећа на партијску конференцију из времена СССР-а, a Г7 је постаo затворени клуб који прати сопствене интересе и није способaн да генерише „додатну вредност“ у међународним односима, сматра председник Комитета за међународна питања Савета федерације Русије Константин Косачов.

„Права вредност Групе седам своди се на сопствене интересе, јер након што су избацили Русију, која је исказала другачију тачку гледишта по читавом низу питања, више нису способни да генеришу ’додатну вредност‘ у међународним односима. Американцима су потребни партнери, само уколико се у потпуности са њима слажу. Баш као на партијским конференцијама у совјетско време“, написао је Косачов на свом фејсбук налогу.

Сенатор је оценио да је на самиту усвојена „једнострана и неодговорна“ декларација када је реч о конфликту у Украјини, која подразумева продужетак антируских санкција, а тиче се испуњења Минског споразума, иако се у декларацији не спомињу друге стране конфликта.

Он је додао да Вашингтон сматра да се са темом Украјине могу играти геополитичке игре.

Горњи дом Парламента Француске за ублажавање санкција Русији  - Горњи дом Парламента Француске изгласао је резолуцију у којој се захтева да се ублаже санкције према Русији, међутим, иако она није правно обавезујућа, француски председник Франсоа Оланд биће у обавези да на њу обрати пажњу, изјавио је француски сенатор Ив Позо ди Борго.

„Ми захтевамо да се санкције према Русији ублаже јер сматрамо да овако више не може. Иако ово можда и није резолуција, већ нека врста политичког геста, наша власт не може да на то не обрати пажњу. То ће доћи и до Европског савета, чије заседање је планирано за крај јуна. То је процедура која има велику политичку тежину“, рекао је он.

Према његовим речима, Горњи дом Парламента Француске је малтене једногласно изгласао тај документ, чак су и социјалисти који подржавају власт гласали за резолуцију.

„То што је за резолуцију гласала већина, укључујући опозицију и социјалисте, показује да се француска јавност уморила од санкција. Уколико резолуцију усвоје у Сенату 8. јуна, то ће бити још један знак да Европа мора да започне процес њиховог укидања“, рекао је Ди Борго.

Он је додао да та резолуција није толико оштра као што је то био случај са оном коју је предложио члан Парламента Француске Тјери Маријани, која није добила подршку.

„Као и Мински споразум, реч је о дугорочном и важном процесу. Ово наше гласање шаље јаку поруку да се став Парламента и јавности променио“, закључио је он.

Г7 прети појачаним санкцијама против Русије  - Санкције против Русије остаће на снази до потпуног испуњења Минског споразума, а уколико потези Русије то буду захтевали, санкције могу бити и појачане, наводи се у заједничкој декларацији усвојеној по завршетку самита лидера Групе седам најразвијенијих земаља света (Г7).

„Санкције могу бити укинуте само када Русија у потпуности испуни све обавезе. Међутим, ми смо спремни да уведемо додатне ограничавајуће мере уколико потези Русије то буду захтевали“, стоји у документу.

Притом, лидери Г7 су навели да је неопходно одржавати дијалог са Москвом како би се пронашло политичко решење за украјинску кризу.

Истовремено, Г7 је позвао да се што пре спроведу избори у Донбасу, као и да је предуслов да се то догоди апсолутни прекид ватре.

Речи је било и о „Брегзиту“, а у закључку наводи се да би гласање за излазак Британије из Европске уније озбиљно угрозило глобални раст, као и да је мигрантска криза у Европи глобални изазов који изискује глобални одговор у виду веће помоћи међународних финансијских институција и донаторских земаља.

Такође, указано је да би излазак Британије из 28-чланог блока негативно утицао на тенденције повећане глобалне трговине, инвестирања и запошљавања, преноси данас Би-Би-Си.

У фокусу дводневног састанка у Исе Шими били су светски економски изазови и референдум о даљем чланству Британије у ЕУ 23. јуна, али су учесници истакли и низ ширих политичких питања, укључујући тероризам, геополитичке сукобе и прилив миграната као шок „неекономског порекла“.

Они су у заједничком саопштењу изразили и забринутост због ситуације на Источнокинеском и Јужнокинеском мору, где су спорови у вези са полагањем права на одређене територије довели до појачаних регионалних тензија протеклих година.

Иако се у документу не помиње Кина нити њено ширење у територијално спорним водама, позива се на поштовање слободе пловидбе и мирно решавање конфликата, правним путем.

Шеремет: Порошенко да престане да машта да ће Крим бити украјински  - Украјински председник Петро Порошенко требало би да престане да машта да ће се Крим икада вратити у окриље Кијева, изјавио је вицепремијер Крима Михаил Шеремет.

„Идеје попут ове је веома тешко коментарисати. Кијев мора да схвати да је Крим туђа територија. Порошенко би требало да престане да се теши надом. То је све глупост и подсећа на ситуацију са човеком који живи у свом затвореном свету, који не разликује сопствену реалност од стварности“, рекао је он.

Према речима Шеремета, задирати у руску територију је бесперспективна идеја, која може само да засмеје светску јавност, а са друге стране, Кримљани Порошенка сматрају нелегитимним председником и из тог разлога нико ни не обраћа пажњу на његове изјаве.

Украјински председник је након што је Владимир Путин потписао указ о помиловању Надежде Савченко изјавио да ће на исти начин повратити и Крим и Донбас у састав Украјине.

Штајнмајер: Све је више противника продуживања антируских санкција  - Противљење продужетку санкција према Русији у Европској унији је у порасту и биће веома тешко доћи до компромиса, изјавио је шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер.

Он тренутно борави у Риги у оквиру посете балтичким земљама.

„Свесни смо да је противљење продужетку санкција све веће. Биће далеко теже доћи до консензуса него што је то био случај пре годину дана“, рекао је он.

Штајнмајер, додуше, није рекао које се конкретно земље противе продужетку антируских санкција.

Нешто раније је неименовани извор из Брисела рекао да су Мађарска, Кипар, Грчка, Италија и Словачка против продужетка санкција, док се за нормализацију односа са Русијом залаже и Аустрија.

Захарова: Изручење Савченкове нема везе са Минским споразумом  - Званична представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова назвала је „митом“ изјаве да се изручење украјинског пилота Надежде Савченко, која је у Русији осуђена за убиство руских новинара, наводно догодило у складу са Минским договором.

„Један велики мит који се из неког разлога гаји је да је случај Надежде Савченко и одговарајућа размена држављанке Украјине и држављана Руске Федерације или у складу са Минским споразумом или представља неки део његовог спровођења“, изјавила је Захарова.

„То је мит, и није истина. Овај споразум није повезан са случајем Надежде Савченко. Рекла бих то другачије — случај Надежде Савченко није повезан са Минским споразумом“, додала је она.

Према њеним речима, за реализацију Минског споразума потребан је директан дијалог Кијева и Донбаса са посредовањем оних држава које су преузеле на себе одговарајуће обавезе.

Путин је у среду потписао декрет о помиловању украјинског пилота Надежде Савченко и она је истог дана испоручена у Кијев.
Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима