Украјина и Новорусија из минута у минут - 25.05.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 24.05. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 25.05.



Кијевске снаге 585 пута напале територију ДНР - Према саопштењу Министарства одбране ДНР 12 кућа, храм, дечији вртић и стоматолошка клиника оштећени су током ноћашњих напада кијевских снага на западна предграђа Доњецка као и насеља на југу ДНР. Девет кућа Свето-Покровски храм и стоматолошка поликлиника оштећени су у Старомихајловки, две куће у Петровском рејону а једна у Коминтернову. Такође два цивила су током ноћашњег напада рањена.

МО ДНР о ситуацији на фронту


Министарство саопштава да су кијевске снаге за протекла 24 сата 600 пута напали територију ДНР. Нападали су градове и насеља која се налазе у непосредној близини линије разграничења: Јасиновата, Докучаевск, села Саханка, Сосновское, Нова Таврија, Коминтерново, Стила и Петровское на југу ДНР.

Ситуација у зони одговорности Народне милиције ЛНР није се битно изменила током претходног дана и она је и даље напета. Кијевске снаге су осам пута напале позиције НМ у насељима Луганское, Николаевка, Калиново и Калиновка.

МО ЛНР о ситуацији на фронту


Царинска служба Украјине наставља са вештачким прављењем редова на пропусном пункту Станица Луганска како би од становништва извукла новац за бржи прелазак на територију ЛНР. Од људи узимају између 200 и 500 гривни.

Извештај са фронта


Такође због ниског морала припадника кијевских снага наставља се са међусобним сукобима. У Широкину насељу на линији разграничења, на југу ДНР у једној пуцњави један војник је убио другог војника.

Кијевске власти и даље прибегавају ангажовању страних плаћеника и екстремистичких батаљона. Тако је у околину Станице Луганске дошла једна група од 50 људи који су међусобно разговарали на мађарском језику а такође је пристигла и група од 1000 припадника Десног сектора разних националности (Турци, Грузини, Татари).

Преглед политичко-економских и других вести за 25.05.


Порошенко: Након Савченкове вратићемо и Донбас и Крим  - Украјински председник Петро Порошенко је након повратка Надежде Савченко у Украјину изјавио да је то први корак ка успостављању украјинског суверенитета и обећао да ће на исти начин повратити и Крим и Донбас.

„Ово је дан када се у Украјину вратила нада. Заједно са Надеждом Савченко вратили су се и нада и вера у нашу победу. Као што смо вратили Надежду, вратићемо и Донбас и Крим и целокупни украјински суверенитет“, рекао је он.

Он је, такође, Савченковој уручио орден „Златна звезда“ и звање „Херој Украјине“ за храброст и пожртвовање приликом службе украјинском народу.

Надежда Савченко, осуђена на 22 године затвора, изручена је раније данас Украјини, а указ о помиловању украјинског пилота потписао је руски председник Владимир Путин. 

Паралелно са Савченковом, Русији су изручени Александар Алскандров и Јевгениј Јерофејев, осуђени на 14 година затвора због наводних терористичких активности у Украјини, иако је Министарство одбране Русије још раније саопштило да они у то време нису били активни војници Оружаних снага Руске Федерације.

Путин захвалио рођацима погинулих руских новинара  - Председник Русије Владимир Путин захвалио је рођацима новинара погинулих у Донбасу на молби да се помилује украјински војник Надежда Савченко осуђена у Русији за њихово убиство.

Председник Русије је изразио наду да ће такве одлуке, вођене хуманизмом, допринети смањењу сукоба на југоистоку Украјине.

„Знам да сте се пре више од два месеца, тачније 23. марта, срели са Виктором Медведчуком (лидером јавног покрета Украјински избор), а затим ми се након тог састанка обратили са молбом за помиловање Савченкове, коју је осудио руски суд.



Нећу се враћати на трагедију због које сте изгубили своје вољене. Желим само да вам се захвалим за такав став и изразим наду да ће такве одлуке, које су пре свега вођене хуманошћу, довести до смањења сукоба у зони конфликта и помоћи да се избегну слични страшни и непотребни губици“, рекао је Путин на састанку са рођацима погинулих новинара, сестром Антона Волошина и супругом Игора Корнељука.

„Много вам хвала“, додао је председник.

Суд је утврдио да је 17. јуна 2014. Савченкова променила смер артиљеријске ватре на групу луганских оружаних снага и руских новинара, када су убијени новинари Игор Корнељук и Антон Волошин.

Авион са Русима осуђенима у Украјини слетео у Москву  - Авион са руским држављанима Јевгенијем Јерофејевим и Александром Александровим, осуђенима у Украјини, слетео је на аеродром Внуково.

На московском аеродрому Александрова и Јерофејева су дочекале супруге Јекатерина и Јулија.



Надежда Савченко, осуђена на 22 године затвора, такође је изручена Украјини. Указ о помиловању украјинског пилота потписао је Владимир Путин. Молбу за њено помиловање Путину су предали рођаци новинара погинулих у Донбасу.

Раније је председница Савета Федерације Валентина Матвијенко изјавила да се изручивање Савченкове Украјини и Јерофејева и Александрова Русији десило, али да то није била размена.

Јевгенија Јерофејева и Александра Александрова суд у Кијеву је осудио на 14 година затвора због терористичких активности. У Министарству одбране Руске Федерације саопштили су да грађани Русије, Александров и Јерофејев, у моменту хапшења нису били активни војници Оружаних снага Руске Федерације.

Мађарска против аутоматског продужавања санкција Русији  - Мађарска је против аутоматске одлуке о продужењу санкција Русији, изјавио је министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто.

„Разговарали смо о питању санкција. Мађарска је заинтересована да се Мински споразум што пре испуни. Дефинитивно нећемо прихватити да одлука (о продужењу санкција) буде донета ’испод тепиха‘, то јест нећемо прихватити употребу аутоматске процедуре. Желимо да расправљамо на високом политичком нивоу“, рекао је Сијарто после разговора са руским колегом Сергејем Лавровом.

Акција рестриктивних мера ЕУ истиче 31. јула. Питање продужења санкција биће разматрано на самиту 28. и 29 јуна.

Раније је објављено да пет европских земаља (Мађарска, Кипар, Грчка, Италија, и Словачка) намерава да затражи ублажавање ограничења. Извори из европске дипломатије не искључују могућност да те државе блокирају продужење режима санкција.

Русија је спремна за наставак енергетског дијалога са Европском комисијом, али европска страна засад не одговора, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

„Подсећам да се у јануару ове године заменик председника ЕК за питања енергетике Марош Шефчович сложио да је неопходно да се енергетски дијалог између Русије и ЕУ, који је Брисел замрзао пре неколико година, обнови у пуном обиму. Ми смо се, наравно, сложили, али засад Европска комисија није учинила никакве кораке да се тај дијалог обнови и у пракси“, рекао је Лавров након састанка са својим мађарским колегом Петером Сијартом.

„Ми смо спремни, али због одсуства заинтересованости ЕУ у практичним корацима, преговараћемо са нашим релевантним партнерима“, додао је Лавров.

Путин потписао декрет о помиловању Надежде Савченко  - 
Путин је потписао декрет о помиловању украјинског пилота Надежде Савченко.

„Надам се да ће овакве одлуке, вођене хуманошћу, допринети смањењу сукоба у Донбасу“, изјавио је председник Русије Владимир Путин, говорећи о помиловању Савченкове.

Председнички авион „Русија“ испоручио је у Москву Јерофејева и Александрова, додао је он.

Предаја Савченкове Украјини и Јерофејева и Александрова Русији се десила, али то није била размена, рекла је председница Савета Федерације Валентина Матвијенко.

„Испоручивање Украјини Надежде Савченко и Русији руских држављана Јерофејева и Александрова се догодило. То се догодило на основу папира које су ратификовале Русија и Украјина о испоручивању осуђеника“, рекла је Валентина Матвијенко новинарима.

Санкције неће приморати Русију да одустане од националних интереса  - Покушај вршења притиска на Русију путем једностраних санкција неће приморати Москву да одустане од националних интереса, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

„Јасно је да нас покушај да се изврши притисак на Русију увођењем једностраних санкција неће приморати да одустанемо од нашег основног правца“, изјавио је Лавров.

Ембарго на прехрамбене производе који је уведен као одговор на акције Запада представљао је уравнотежен корак и узео у обзир права и обавезе Русије према међународним споразумима, рекао је Лавров.

Руски министар је још једном истакао да Русија није разматрала и не намерава да разматра критеријуме укидања санкција. „Ово питање треба поставити онима који су били иницијатори размотавања спирале санкција“, рекао је дипломата.

Лавров је додао да Москва верује у могућност превазилажења негативности у односима са ЕУ. Он сматра да две страна „везује сувише много ствари у географском, економском, историјском и једноставно људском плану“.

Ефекат рестриктивних мера Европске уније истиче 31. јула. Питање њиховог продужења ће се разматрати на самиту 28-29. јуна.

Раније је саопштено да низ европских држава позива на укидање санкција, а њима се придружују и неки европски политичари. Тако су се представници владајућих немачких странака Хришћанско-демократска унија и Хришћанско-социјална унија већ обратили са одговарајућим захтевом канцеларки Ангели Меркел.

Резолуцију о неопходности укидања санкција су 18. маја усвојили одборници Савета италијанске регије Венето.

Изјаве НАТО-а о сарадњи са Русијом личе на „смоквин лист“   - Шеф Комитета за међународне послове Државне думе Русије Алексеј Пушков сматра да ни о каквом успостављању односа са НАТО-ом не може бити говора све док Алијанса не престане да користи стратегију „застрашивања Русије“.

Алексеј Пушков је навео да све изјаве генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга о обнови делатности Савета Русија-НАТО — „нису ништа више од смоквиног листа“.

„У НАТО-у постоји група држава које желе војну конфронтацију са Русијом. То су балтичке земље, Румунија, Пољска, Велика Британија и САД“, изјавио је Пушков у интервјуу „Росијској газети“.

Према његовим речима, Москва треба то да схвати као „сигнал да ни о каквом успостављању односа са НАТО-ом у догледној перспективи не може бити ни говора“.

„У сваком случају, док НАТО не напусти своју нову стратегију офанзивног базирања и застрашивања Русије, док се не врати Основном акту који је потписан 1997. године, док се не објасни ’младоевропљанима‘, који се бацају у борбу, зашто им не дозвољавају да западну алијансу увуку у потенцијални војни сукоб са Москвом“, објаснио је руски парламентарац.

Према његовом мишљењу, све изјаве генералног секретара Алијансе Јенса Столтенберга о обнови делатности Савета Русија-НАТО да Алијанса „жели више дијалога“ — „није ништа више од смоквиног листа“ који треба да сакрије да НАТО јача своје војно присуство на границама са Русијом и да се спрема да прихвати нове агресивне одлуке на самиту у Варшави јуну.

„Акције НАТО-а нису одговор на руску претњу, зато што она не постоји. То је стварање нове геополитичке реалности, покушај да се Русија стави под стални војно-политички притисак Западне алијансе. Међутим, садашња Русија на то никад неће пристати“, додао је Пушков.

Медведев о реакцији Кијева на посету Криму: Неко ради, а неко протестује   - Руски премијер Дмитриј Медведев прокоментарисао је протесте Кијева поводом његове посете Криму и изјавио је да се свако бави својим послом — неко ради, а неко протестује.

„Наши суседи су већ изразили свој протест поводом доласка председника Владе у један од региона наше земље. Дешава се. Свако се бави својим послом — неко ради, а неко протестује“, изјавио је Дмитриј Медведев.

Раније је Министарство иностраних послова Украјине изразило протест због радне посете Медведева Криму.

Руски премијер се налази на Криму од 22. маја. Он на полуострву прати процедуру прелиминарног гласања „Јединствене Русије“, а одржао је и низ састанака.

Украјина редовно протестује због посета званичних руских лица Криму. Министарство иностраних послова те земље инсистира да такве акције треба да се договарају са Кијевом.

Рогозин: Санкције Запада против Русије неће друго трајати   - Заменик премијера Русије Дмитриј Рогозин уверен је да западне санкције против Русије неће дуго трајати.

„Санкције ће остати у овом или оном облику, али у облику који је сада сигурно неће потрајати, јер је немогуће да Европа има тако лоше односе са Руском Федерацијом. Све се може десити веома брзо“, изјавио је Рогозин на састанку државне комисије за развој Арктика.

Односи Русије и Запада погоршали су се због ситуације у Украјини. Државе-чланице ЕУ прво су увеле индивидуалне санкције против физичких лица, које ће бити на снази до 15. септембра 2016. године. Секторске рестриктивне мере које утичу на целе секторе привреде на снази су до 31. јула, а санкције против Крима до 23. јуна.

Као одговор на ове санкције, Русија је ограничила увоз прехрамбених производа из земаља које су наметнуле санкције против ње. У јуну 2015. године Русија следећи пример ЕУ, продужила ембарго на прехрамбене производе за годину дана — до 5. августа 2016. године.

Русија предала предлоге „Нормандијској четворки“ за Донбас   - Пакет предлога који је предат партнерима „Нормандијске четворке“ разрадила је руска страна заједно са представницима Донбаса, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

„Сматрамо да није могуће доносити такве одлуке без представника Донбаса. Такве одлуке без Донбаса немају перспективу. У потпуности на бази Минског споразума, са Донбасом су разрађене одлуке и објављени контрапредлози“, додао је Песков.

Он је рекао да се пакет предлога који је предат партнерима „четворке“ током последњег разговора лидера Русије, Француске, Немачке и Украјине, тицао и питања избора, амнестије и другог.

„Из наше перспективе немогуће је разматрати иједан од елемената овог општег пакета ван контекста. Сматрамо да се мора посматрати цео пакет, у духу Минског споразума, и у режиму договора са представницима Донбаса“, нагласио је Песков.

Кијев и НАТО отварају центар за проучавање искуства хибридног рата  - Украјина и НАТО разматрају могућност отварања центра за проучавања искуства хибридног рата, а директан предлог НАТО-а за градњу центра могао би Кијеву да уследи током НАТО самита у јулу, изјавио је председник мисије Украјине при НАТО-у Јегор Божок.

Заседање комисије Украјина—НАТО на нивоу председника држава и влада биће одржан у оквиру варшавског самита Алијансе. Раније је министар одбране Украјине изјавио да ће Кијев на јулском самиту представити план дејстава за реформу министарства одбране Украјине по стандардима Пакта. Билтен стратешке одбране одобрен је у петак на заседању Савета националне безбедности и одбране, и он предвиђа реформисање украјинске војске по стандардима НАТО-а до 2020. године.

Пријем украјинског предлога о стварању центра је врло вероватан. „Ми водимо активан процес усаглашавања… Тај центар би требало да обједини напоре државних структура и цивилног друштва у борби против хибридних претњи“, изјавио је Божок.

Врховна рада Украјине је у децембру 2014. године унела измене у два закона, одрекавши се независног статуса државе. Нова војна доктрина предвиђа наставак курса ка НАТО-у. Украјина би требало да до 2020. године осигура потпуну компатибилност својих оружаних снага са снагама земаља-чланица НАТО-а. Средином децембра 2015. године током посете Бриселу, председник Петро Порошенко је потписао „карту пута“ између Украјине и НАТО-а „о војно-техничкој сарадњи“.

Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима