Украјина и Новорусија из минута у минут - 24.02.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 24.05. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 24.05.



Кијевске снаге 308 пута напале територију ДНР - Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 308 пута напале теритотију ДНР. Нападали су градове и насеља: Старомихајловка, Јасиновата, Спартак, Докучаевск, Веселое, Саханка, Сосновское, Коминтерново, доњецки аеродорм и Петровски рејон  Доњецка. Током напада коришћено је и тешко наоружање забрањено споразумом из Минска.



Министарство даље наводи да кијевске снаге настављају са концентрацијом технике на линији разграничења, као и да је веома низак морал украјинских војника, те да многи одбијају да се потчине команди, а и даље се наставља замена регуларне војске од стране плаћеничких, нацистичких батаљона.

Јутрос око 07:00 чуле су се експлозије у околини Маринке и Красногорловке.

Донбас на линији батре - документарни филм

Преглед политичко-економских и других вести за 24.05.



Русија предала предлоге „Нормандијској четворки“ за Донбас   - Пакет предлога који је предат партнерима „Нормандијске четворке“ разрадила је руска страна заједно са представницима Донбаса, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

„Сматрамо да није могуће доносити такве одлуке без представника Донбаса. Такве одлуке без Донбаса немају перспективу. У потпуности на бази Минског споразума, са Донбасом су разрађене одлуке и објављени контрапредлози“, додао је Песков.

Он је рекао да се пакет предлога који је предат партнерима „четворке“ током последњег разговора лидера Русије, Француске, Немачке и Украјине, тицао и питања избора, амнестије и другог.

„Из наше перспективе немогуће је разматрати иједан од елемената овог општег пакета ван контекста. Сматрамо да се мора посматрати цео пакет, у духу Минског споразума, и у режиму договора са представницима Донбаса“, нагласио је Песков.

Кијев и НАТО отварају центар за проучавање искуства хибридног рата  - Украјина и НАТО разматрају могућност отварања центра за проучавања искуства хибридног рата, а директан предлог НАТО-а за градњу центра могао би Кијеву да уследи током НАТО самита у јулу, изјавио је председник мисије Украјине при НАТО-у Јегор Божок.

Заседање комисије Украјина—НАТО на нивоу председника држава и влада биће одржан у оквиру варшавског самита Алијансе. Раније је министар одбране Украјине изјавио да ће Кијев на јулском самиту представити план дејстава за реформу министарства одбране Украјине по стандардима Пакта. Билтен стратешке одбране одобрен је у петак на заседању Савета националне безбедности и одбране, и он предвиђа реформисање украјинске војске по стандардима НАТО-а до 2020. године.

Пријем украјинског предлога о стварању центра је врло вероватан. „Ми водимо активан процес усаглашавања… Тај центар би требало да обједини напоре државних структура и цивилног друштва у борби против хибридних претњи“, изјавио је Божок.

Врховна рада Украјине је у децембру 2014. године унела измене у два закона, одрекавши се независног статуса државе. Нова војна доктрина предвиђа наставак курса ка НАТО-у. Украјина би требало да до 2020. године осигура потпуну компатибилност својих оружаних снага са снагама земаља-чланица НАТО-а. Средином децембра 2015. године током посете Бриселу, председник Петро Порошенко је потписао „карту пута“ између Украјине и НАТО-а „о војно-техничкој сарадњи“.

Протест Украјине због посете Медведева Криму  - Министарство спољних послова Украјине изразило је протест због радне посете премијера Русије Дмитрија Медведева Криму.

У украјинском министарству навели су да су послали протестну ноту Министарству спољних послова Русије.

Руски премијер налази се на Криму од 22. маја, где је надгледао процедуру прелиминарног гласања Јединствене Русије и одржао низ састанака.

Украјина редовно изражава протесте против посета руских званичника Криму. Министарство спољних послова инсистира да сви такви поступци морају да се координирају са Кијевом. Тако је средином марта огорчење изазвало дипломатско путовање Владимира Путина на полуострво.

Крим и Севастопољ ушли су у састав Русије након референдума у марту 2014. Присаједињење је подржало 96,77 одсто становника Крима и 95,6 одсто становника Севастопоља.

Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом.

Пушков: Порошенко треба да одговара за трагедију у Одеси  - Председник Украјине Петро Порошенко треба да поднесе извештај пред Саветом Европе за одсуство одговорних за догађаје 2. маја 2014. године у Одеси, а не да захтева да се појача притисак на Русију, изјавио је председник Комитета за међународне послове Државне думе Русије Алексеј Пушков.

Раније су Порошенко и генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд разматрали ситуацију у вези са чланом забрањене у Русији организације Меџлис кримско-татарског народа Илмијем Умеровим, у погледу којег су на Криму покренули кривични поступак за јавне позиве за кршење територијалног интегритета земље. Украјински лидер је затражио да се појача притисак на Москву.

„Пре него што захтева од Савета Европе да појача притисак на Русију, Порошенко мора да поднесе извештај за одсуство оних који су одговорни за масакр у Одеси“, написао је Пушков на свом твитер налогу.

​Након државног пуча у Украјини активисти „антимајдана“ су у знак протеста поставили шаторе на Куликовом пољу у Одеси. Другог маја 2014. године у подручју Грчког трга почела је туча између активиста „антимајдана“ са једне стране и фудбалских навијача „ултраса“ из Харкова и Одесе, као и радикала „евромајдана“ — са друге.

Велика туча је завршена ликвидацијом шатора и паљењем Дома синдиката у којем су се сакрили представници „антимајдана“. У конфликту је страдало 48 особа, док је више од 250 људи рањено.

Стејт департмент не подржава нови закон о антируским санкција  - Стејт департмент није подржао закон о санкцијама против Русије који је доспео у Конгрес, саопштио је током говора у Вашингтону координатор за санкције Стејт департмента Денијел Фрид

Чланови Конгреса, демократа Елиот Енгел и републиканац Адам Кизингер, унели су крајем априла на разматрање акт о стабилности и демократији за Украјину.

Аутори закона предлажу да амерички председник строго повезује укидање санкција против Русије са статусом Крима.

„То ће смањити флексибилност у коришћењу санкција за успостављање суверенитета Украјине и у сарадњи са ЕУ“, рекао је Фрид.

„Не сумњам да спонзори (закона) желе да помогну Украјини, али нисам сигуран да ће он испунити своју сврху“, рекао је Фрид.

Чиновник је рекао да се једна од америчких компанија пожалила на милијарде губитака услед санкција Русији. Према речима Фрида, губици ће, очигледно, бити „много већи“.

„Санкције су скупе“, додао је он, наводећи да Европа знатно више страда од санкција.

Порошенко: Свет на ивици рата због Русије  - Председник Украјине Петро Порошенко на Светском хуманитарном самиту у Истанбулу изјавио је да „због тога што Русија не жели да игра по правилима“ свет иде према рату, преноси телевизија „112 Украјина“.

„Опет смо на ивици рата, и то није само рат Запада и осталог света. То је рат оних који желе хармонију и оних који желе да доминирају… Данас видимо да је Русија нуклеарна сила која види претњу у демократији, а у слободи пакао“, цитира Петра Порошенка украјинска телевизија.

Раније је Порошенко више пута оптуживао Русију за распиривање конфликта у Донбасу, изјављујући да је од ватре „обједињених руско-терористичких снага погинуло 2,7 хиљада украјинских војника“.

Осим тога, у децембру 2015. године украјински лидер је изјавио да Русија планира да претвори Крим у „велику војну базу“.

„За Путина је Крим територија која треба да буде насељена становницима Сибира који се сада хитно пресељавају, или претворена у велику војну базу“, рекао је Порошенко у интервјуу за украјинску телевизију.

Вредност руских контрасанкција 9,3 милијарде долара  - Према извештају „Ембарго на храну: Резултати 2015. године“ који је припремио аналитички центар Владе Русије, увођење руског ембарга на испоруку производа из ЕУ и САД, не рачунајући Турску и Украјину, коштало је добављаче до 9,3 милијарде долара.

У извештају се наводи да је највећи био први талас ембарга, када је 7. августа 2014. Русија увела контрасанкције Европској унији, Сједињеним Америчким Државама, Канади, Аустралији и Норвешкој. Тада су забрањене говедина, свињетина, живина, риба, млеко и млечни производи, део поврћа, воћа и орашастих производа. За време забране, обим увоза је пао за 9,1 милијарду долара, преноси Тас позивајући се на извештај.

Проширивање руског ембарга 2015. односило се на производе у износу од 241 милијарде долара. На тај начин, ембарго је утицао на обим руског увоза хране у укупном износу од више од 9,3 милијарде долара.

У августу 2015. Русија је као одговор на одлуку ЕУ увела ембарго, забранивши увоз производа из Европе, САД и других земаља које подржавају санкције Русији. Под контрасанкције спада увоз свог воћа и поврћа, рибе, млека и млечних производа, свињетине, говедине и живине. Списак се тицао извоза у вредности од око 10 милијарди. Дана 13. августа 2015. године Влада Русије је допунила списак земаља под санкцијама, на којем су се нашле и Црна Гора, Албанија, Исланд, Лихтенштајн и Украјина.

САД: Тешко је тражити од Украјине да реализује Мински спотазум када га Русија не поштује  - САД је тешко да траже од Украјине да испуњава Мински пакет мера, јер сматрају Русију и устанике одговорним за кршење споразума, изјавио је координатор за санкције у Стејт департменту Денијел Фрид.

„Тешко је тражити од Украјинаца да реализују Мински пакет у условима, када Русија не испуњава чак ни први комплекс мера“, рекао је Денијел Фрид, говорећи на дискусији о санкцијама против Русије, коју је организовао Атлантски савет у Вашингтону. Он је изјавио да се прекид ватре не поштује у потпуности, већ се дешавају кршења „углавном од стране сепаратиста и Русије“.

„Ја сам прошле недеље био у Кијеву, састао се са политичким лидерима и слушао скептичне изјаве“, додао је он.

„Ми треба да узимамо у обзир озбиљну забринутост Украјинаца. Минск — није средство за бесконачно компликовање питања и кашњења, то је средство за постизање резултата“, сматра координатор за санкције у Стејт департменту Денијел Фрид.

Столтенберг: Јачање источног крила НАТО-а је одговор на агресивну политику Русије  - Уочи самита НАТО-а који ће се одржати 8. и 9. јула у Варшави, генерални секретар Северноатлантског пакта Јенс Столтенберг је у интервјуу за Радио „Пољска“ коментарисао намеру Пакта да појача источно крило.

Jулски самит НАТО-а биће преломан, јер ће се на њему донети кључне одлуке о начинима адаптирања на нову ситуацију у сфери безбедности.

„Јачање источног крила НАТО-а представља одговор на нове задатке који стоје пред организацијом, укључујући и агресивну политику Русије“, изјавио је Јенс Столтенберг.

Генерални секретар је подсетио да је одлука о јачању војске на истоку већ донета, а на самиту треба да добије и коначну потврду. Он је нагласио да ће то бити међународне снаге чији је циљ да дају сигнал да напад на једну државу представља напад на целу организацију.

„Неки савезници (САД, Велика Британија и Немачка) већ су изјавили да ће бити међу земљама које јачају те снаге“, изјавио је Столтенберг, подсетивши да су Сједињене Америчке Државе већ издвојиле средства за тај задатак.

„То је само један од елемената наше стратегије одбране и одвраћања“, нагласио је Столтенберг.

Он је додао да јачање источног крила не представља покушај провокације оружаног сукоба.

У НАТО-у су више пута говорили о претњи коју Русија представља, на тај начин објашњавајући стално повећавање снага у Источној Европи. Москва је више пута наглашавала да није заинтересована за ескалацију тензија, али да је спремна да адекватно одговори на акције Запада.

Песков: Односи Русије и НАТО враћају се у време хладног рата  - Ситуација између Руске Федерације и НАТО-а враћа се у оно време које је одавно прошло, изјавио је новинарима портпарол Кремља Дмитриј Песков упоређујући односе РФ и НАТО-а са периодом хладног рата.

„Судећи по реторици, она се убрзано враћа на оно време које је, по нама, остало далеко иза нас, али нажалост, суштина НАТО-а је да се он тако чврсто држи те реторике, да смо погрешили што смо мислили да је то остало у прошлости“, изјавио је Песков.

Москва са жаљењем констатује линију проширивања присуства НАТО поред руских граница. То је разлог да Русија предузме одређене кораке за обезбеђивање своје безбедности, изјавио је Песков.

„НАТО је производ времена сукоба. То је инструмент створен за сукобе. Спорно је питање колико један инструмент који је својевремено створен искључиво за сукобе може да допринесе општој стабилности и безбедности у Европи.“

„Проширивање војног присуства НАТО-а у близини наших граница изазива узнемиреност у Москви, а истовремено је и разлог за прилично предвидљиве, постојане и систематске кораке Москве за обезбеђивање сопствених интереса и своје безбедности“, рекао је Песков новинарима.

Акције терориста у Сирији изазивају озбиљну забринутост

Раст тензија и терористичка активност у Сирији, о чему сведоче и терористички напади у Џабли и Тартусу, изазивају повећану забринутост, изјавио је портпарол Кремља.

Као прво, раст напетости и терористичка активност не може да не изазове повећану забринутост. Као друго, то поново показује неопходност енергичних корака за наставак преговарачког процеса, рекао је Дмитриј Песков на конференцији за штампу.

На питање да ли Москва може да ревидира своје решење о смањењу контигента руских снага у Сирији, Песков је рекао да може само да подсети на одговарајуће изјаве руског председника Путина, који је рекао да инфраструктура руског легитимног присуства у Сирији на захтев легитимног руководства Сиријске Арапске Републике подразумева могућност веома флексибилног приступа у броју снага руског контигента, нагласио је Песков.

Путин затражио од Кијева да одмах престане да гранатира градове Донбаса  - Ноћас је одржано заседање „нормандјске четворке“ коју чине Ангела Меркел, Владимир Путин, Франсоа Оланд и Петар Порошенко – имало форму „телефонског разговора учетворо“.

За време тог „конференцијског разговора“, руски председник је позвао украјинску армију да одмах прекине артиљеријско, минобацачко и (повремено) ракетно гађање насеља и градова на територијама Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике.

Путин је такође инсистирао на доследном спровођењу споразума Минск-2 и на „директном дијалогу између Кијева, Доњецка и Луганска“.

Порошенков кабинет је накнадно објавио да је „четворка“ подржала оснивање „полицијске мисије ОЕБС за Донбас“.

Јелисејска палата је објавила да су „нормандијци“ затражили свеобухватну примену Минска-2.

Нишчук: Украјина ће обогатити ЕУ  - Украјина је способна да обогати Европску унију након уласка у њу, изјавио је министар културе те земље Евгениј Нишчук.

Он је актуелну украјинску власт окарактерисао као „неуништиве борце“ који се залажу да Европа држи отворена врата за Украјину и да види у њој прогресивни и моћни људски потенцијал.

Нишчук је, такође, изразио наду да приликом уласка у ЕУ неће бити превеликих бирократских проблема попут оних који се тичу референдума у Холандији.

„Поштовани, зовите нас, ми ћемо обогатити Европу“, рекао је он.

Према његовим речима, у Украјини већ дуго влада европски начин размишљања, а главни показатељ је већ потписан споразум о стабилизацији и придруживању.

„Погинули на Мајдану су животе дали за европске вредности, а Европа то још увек није препознала“, додао је он.

Чланице НАТО-a подељене због обнављања дијалога са Русијом  - Расту поделе међу државама-чланицама НАТО-a због потребе да се обнови дијалог са Русијом, пише Фајненшeл тајмс. Расте забринутост да се спор између Москве и Запада отима контроли.

Ова претпоставка је дата као резултат дводневних разговора министара спољних послова НАТО-а и начелника Генералштаба који су одржани у Бриселу.

Представници Француске и Немачке током разговора су се залагали за приближавање Москви и одржавање седнице Савета Русија–НАТО током јулског самита у Варшави.

Остале чланице НАТО-а биле су скептичне према овој идеји.

На пример, источноевропски дипломата рекао је за Фајненшел тајмс да разговори са Русијом нису за смиривање Москве, већ да убеде људе у Бриселу, људе који много брину да ће наљутити Путина.

Он је додао да се Русија само игра са НАТО-ом.

„Рат речи“ између Русије и НАТО-а постаје све више „забрињавајући и ратоборнији“, наводи лист.

НАТО планира велико нагомилавање војске на свом источном крилу, а Москва је обећала да ће на то одговорити. Почетком недеље британски генерал Ричард Ширеф упозорио је да је у наредних годину дана могућ прави рат са Русијом.

Ово је довело до детаљног преиспитивања унутар НАТО-а због потребе да се смање тензије.

Британски министар спољних послова Филип Хамонд оштро је критиковао генерала због његовог узнемирујућег понашања и употребе неодговорног речника.

„То је врло спекулативан и потпаљив речник и бојим се да одавде изгледа као да је повезан са повећањем публицитета“, изјавио је Хамонд за ФТ.

Он је додао да је дијалог најбољи начин за смањење тензија са Русијом.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да се пакт труди да избегне „неразумевања, погрешне интерпретације и лоше прорачуне“ да би омогућила да ствари не измакну контроли.

НАТО константно тврди да Русија представља претњу, чиме оправдава распоређивање својих снага у Источној Европи. Алијанса планира да постави четири или пет батаљона у балтичке земље и Пољску. Одлука о томе биће донета у Варшави. Москва је саопштила да није заинтересована за сукоб, али да ће дати одговарајући одговор на стратегију НАТО-а.
Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима