Прослављена крсна слава ОШ ''Петар Кочић''

 Св. Ћирило и Методије

Браћа Ћирило (право име Константин, име Ћирило узео је након замонашења, рођен у јулу 826. године, умро 14. фебруара869. у Риму) и Методије (рођен између 816. и 820., умро 6. априла 885. године), обојица су рођена у Солуну. Познати су и као Света браћа и словенски апостоли. Њихов отац Лав био је високи византијски војни заповедник (друнгар). Најранију младост провели су у Солуну који је у то време окружен Словенима. Методије постаје управник једне архонтије у источној Македонији, док Ћирило, одрастао на царском двору, након завршених филозофских и теолошких студија бива постављен за библиотекара Свете Софије (цркве Свете Премудрости) у Цариграду и учитеља филозофије на цариградској високој школи.

Године 851. Ћирило је члан византијског посланства арапском калифу у Самари, а 856. у доба политичких и црквених трзавица Методије напушта свој положај архонта и повлачи се у манастир на Олимпу у Малој Азији. Мало касније за њим долази и Ћирило. Али по налогу византијског цара Михаила ИИИ, 860. оба брата одлазе као мисионари међу турско-татарске Хазаре у јужној Русији. Непосредно након повратка из Русије ангажовани су за нову мисију код Словена. Наиме, 862. посланство моравског кнеза Растислава затражило је од цара Михаила епископа и свештенике који ће проповедати на словенском језику хришћанску веру. Задатак је био велики и деликатан. На подручјима простране Растислављеве државе ширили су хрићшћанство већ од почетка а франачки свештеници из регенсбуршке и пасавске бискупије. Бојећи се њиховог политичког утицаја, Растислав у Византији тражи ослонац против цара Лувига Немачког, испод чије се власти жестоком борбом истргао. Растисављева концепција ишла је за тим да самостална моравска црква с домаћим клером и властитим литургијским језиком постане брана сваком страном утицају.

Византија удовољава Растислављевој жељи и шаље му Ћирила и Методија. Браћа су се за овај посао озбиљно спремила; Ћирило је саставио прво словенско писмо (глагољица) и на језик македонских Словена из околине Солуна (који су од детињства добро знали) превели су најнужније црквене књиге. На тај су начин створили први словенски књижевни језик и поставили темеље словенској књижевности. Године 863. браћа крећу на пут и стижу 864. кнезу Растиславу који их је гостољубиво примио, али успех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазивају реакцију латинског клера. Против словенских мисионара почиње подмукла борба. Главни аргумент противника словенске литургије била је тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на којима се могу вршити верски обреди: хебрејски, грчки и латински.

Након трогодишњег боравка у Моравској браћа полазе на пут како би епископ замонашио Методија и нове словенске свештенике. Дошавши у Панонију неко време су се задржали на двору кнеза Коцеља како би га упознали са својим радом на словенској црквеној књизи. Стекавши и ту много ученика полазе у Венецију где су морали да воде оштру полемику с тамошњим "тројезичњацима". Одатле не крећу за Цариград, где је уморен цар Михаило, а власт преузео Василије И Македонац, већ одлазе у Рим. Папа Хадријан види у словенским мисионарима добре помагаче у борби против осиљених и непослушних франачких надбискупа и њиховог суверена те их прима свечано.

У Риму се Ћирило разболео и убрзо и умро. Сахрањен је у цкрви св. Клемента, где је сачуван његов гроб. Папа Хадријан је одобрио словенску службу, а Методија је послао 869. кнезу Коцељу; чак га је приликом његовог другог боравка у Риму посветио за панонског архиепископа. Тиме је требало да западни Илирик буде издвојен из јурисдикције салцбуршког надбискупа и подвргнут директно Риму.

Чим је Методије дошао у Панонију, латински свештеници нападају га као јеретика, а када је стигао у Моравску (где је Растислава збацио његов синовац, њитрански кнез Славопук) локални бискупи позивају Методија на свој синод, осуђују га и бацају у тамницу, где је остао две и по године. Тек 873. године, на папин налог, Методије је пуштен из тамнице, али је словенска литургија забрањена. Како је Методије ипак наставио своју делатност те се словенско богослужење све више ширило по Моравској подигнута је против њега оптужница у Риму, те је 879. позван пред папу да се оправда. Папа Јован ВИИИ, настојећи да не оштети римске позиције у Моравској потврдио је словенско богослужље булом Марљивост твоја (Индустриае туае) из 880. године. Исто је учинио и 882. цариградски патријарх Фотије.

Методије преводи у Моравској на словенски језик Библију. Након његове смрти у Моравској је забрањена словенска литургија, а кнез Сватоплук је прогнао његове ученике. Неки од њих продани су у ропство, а неки су успели да се склоне у Бугарску, Македонију, Рашку и приморска Хрватска где су наставили свој рад.

Преводом литургијских и библијских књига Ћирило и Методије ударили су темеље словенској писмености.