Украјина и Новорусија из минута у минут - 22.05.

23.05.2016. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Ситуација на фронту за 19.05. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 22.05.

Кијевске снаге 326 пута напале територију ДНР - Током јучерашњег дана и ноћи кијевске снаге су поново нападале Спартак. Такође су гранатирани Старомихајловка, Докучаевск, јасиноватски пункт као и северна предграђа Доњецка.

Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 326 пута напале територију ДНР. Нападале су Докучаевск, Јасиновату, северна и западна предграђа Доњецка, Јеленовку као и Нову Маревку на југу ДНР.

Током ноћи и јутра поново су нападани насеље Спартак и Докучаевск.

Народна милиција ЛНР саопштава да су кијевске снаге током протеклог дана четири пута напале позиције НМ у Калиновки. Губитака није било.

Преглед политичко-економских и других вести за 22.05.

Кличко: До понедељка готова десовјетизација у Кијеву  - Процес десовјетизације у Кијеву приводи се крају и до 23. маја у граду ће демонтирати све споменике који противрече закону о десовјетизацији, изјавио је градоначелник украјинске престонице Виталиј Кличко.

„Кијев је први по преименовању улица. Уклонили смо све табле и уверен сам да неколико споменика који су остали већ у понедељак неће више стајати на свом месту“, рекао је Кличко новинарима.

У мају 2015. године у Украјини је ступио на снагу закон о „осуди комунистичког и нацистичког режима“ који подразумева, пре свега, преименовање градова и улица названих у част совјетских државних делатника.

Институт за национално памћење Украјине објавио је списак од 520 историјских личности чија делатност потпада под овај закон.

Порошенко: Украјина штити Европу од варварства, тираније и тероризма  - Председник Украјине Петро Порошенко уверен је да ће његова земља једном постати чланица Европске уније, а да ће украјински језик добити статус званичног језика ЕУ.

„Уверен сам у то да ће једнога дана најбољи грађани Украјине заузети своја места у Европском парламенту, Европској комисији, у европским институцијама. То ће бити онај дан када ће Украјина заузети заслужено место међу земљама-чланицама Европске уније. Уверен сам да ће једног дана украјински језик добити статус званичног језика Европске уније“, рекао је Порошенко у суботу на церемонији подизања европске заставе поводом Дана Европе.

Порошенко је, такође, рекао да је уверен да управо Украјина штити европску цивилизацију од „варварства и тираније“.

„Данас управо ми, Украјинци, штитимо Европу, штитимо је од варварства, од тираније, од тероризма, од агресије, од милитаризма који су се надвили над целим нашим континентом. Ми, Украјинци, данас смо у првим редовима заштите европске цивилизације“, изјавио је Порошенко.

Украјина, која је у јуну 2014. године потписала споразум о асоцијацији са ЕУ, жели да постане пуноправна чланица европске заједнице народа. Асоцијација не води обавезно пуноправном чланству у ЕУ.

Украјинске власти, такође, очекују да ће добити безвизни режим са Европском унијом ове године.

Малезија тражи помоћ Русије у истрази о МХ17  - Малезији је потребна сарадња са Русијом у истрази о узроцима пада „боинга“ изнад Украјине, изјавио је министар саобраћаја те земље Лиоу Тионг Лаја.

„Свима је познато да смо били жртве које су напали и оборили навођеним ракетама ’бук‘. Морамо пронаћи оне који су одговорни за обарање авиона ’Малезија ерлајнса‘. Сагласност и помоћ Русије је велики корак напред ка разумевању онога што се заиста догодило са нашим авионом“, рекао је министар, а преноси агенција „Бернама“.

Председник Русије Владимир Путин и премијер Малезије Наџиб Тун Разак одржали су састанак на маргинама самита у Сочију. Помоћник председника Јуриј Ушаков рекао је да је на састанку било речи о истрази пада авиона на линији МХ17.

„Боинг 777“ компаније „Малезија ерлајнз“ који је летео из Амстердама у Куала Лумпур срушио се 17. јула 2014. године у Доњецкој области и тада је погинуло 298 људи. Сви учесници војног сукоба у Донбасу негирају да су умешани у ову трагедију.

Холандски савет за безбедност је у октобру прошле године представио резултате истраге авионске несреће из којих следи да се авион срушио услед експлозије бојеве главе типа 9Х314М, постављене на ракети из серије 9М38, која је лансирана из система „Бук“.

И Ломбардија би могла признати Крим као део Русије  - Обласном савету италијанске Ломбардије биће поднета резолуција о признању Крима делом Русије. Документ ће поднети чланови партије Лига севера.

Савету северне италијанске области Ломбардије биће предложено на разматрање резолуција о званичном признању Крима делом Русије, саопштио је секретар партије Лига севера, посланик националног парламента Паоло Гримолди. По његовим речима, у резолуцији се тражи да се Крим званично призна руском територијом и ревидира политика према њему.

Парламентарац сматра да документ има шансу да буде усвојен.

„Резолуција ће бити поднета обласном савету у првим данима јуна. Ми смо оптимистични и надамо се да ће бити усвојена“, рекао је Грималди.

На овај начин, сматра он, италијанске власти признају изражену вољу парламента републике и народа Крима на референдуму.

Осим тога, у партији рачунају да ће у обласној џунти (извршни орган) послушати и позив на укидање санкција Русији.

„За шта су биле потребне те санкције? Оне никоме не требају и само наносе економску штету нашој кући“, рекао је секретар партије Лига Севера.

Венето

Савет италијанске области Венето у среду 18. маја донео је резолуцију којом се Влада Италије позива да разговара о политици ЕУ према Криму и да тражи укидање санкција према Русији. За документ је гласало 27 чланова од 51 члана Савета, девет чланова је било против, док је један члан био уздржан.

„Желимо поново да покренемо добре односе и комерцијалну сарадњу са Русијом. Желимо да се заврши ембарго и да на крају све санкције против Руске Федерације буду укинуте“, рекао је учесник гласања Стефано Ваљдегамбери.

Вестфалија и Саксонија

Раније су са сличним позивом изашле власти немачких федералних држава Северне рајне — Вестфалије и Саксоније.

Оне су предложиле да се што пре укину антируске санкције.

„Наш циљ треба да буде најхитније укидање економских санкција Русији. Русија је важан трговински партнер којег не треба да изгубимо у дугорочној перспективи. Надам се да ће дијалог са Русијом бити обновљен“, цитира лист Велт премијера федералне државе Саксонија Станислава Тилиха.

Тилихи се придружио и министар економије Вестфалије Гарет Дујин, који је рекао да је узајамно корисна сарадња важна за Русију и Немачку.

„Немачка и Русија су потребне једна другој. Сарадња је корисна за обе стране. Око за око — то није спољнополитичка стратегија која води ка постизању циља“, навео је министар.

Доња Аустрија

Власти региона Доња Аустрија такође се залажу за укидање санкција. Према прорачунима чиновника, то ће омогућити да се повећа трговинска размена између региона и Русије два пута, до пола милијарде долара.