Украјина и Новорусија из минута у минут - 20.05.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 19.05. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 20.05.



Кијевске снаге 326 пута напале територију ДНР - Током јучерашњег дана и ноћи кијевске снаге су поново нападале Спартак. Такође су гранатирани Старомихајловка, Докучаевск, јасиноватски пункт као и северна предграђа Доњецка.

Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 326 пута напале територију ДНР. Нападале су Докучаевск, Јасиновату, северна и западна предграђа Доњецка, Јеленовку као и Нову Маревку на југу ДНР.



Током ноћи и јутра поново су нападани насеље Спартак и Докучаевск.



Народна милиција ЛНР саопштава да су кијевске снаге током протеклог дана четири пута напале позиције НМ у Калиновки. Губитака није било.

Преглед политичко-економских и других вести за 20.05.



Сикорски: Украјина не треба да тражи повратак Крим  - Бивши министар спољних послова Пољске Радослав Сикорски сматра да Украјина не треба да тражи повратак Крима и Донбаса, јер то није профитабилно, изјавио је у интервјуу шведском листу „Свенска дагбладет“.

„Сматрам да Украјина треба да се концентрише на успешан развоју тих 90 одсто територије које контролише“, изјавио је Радослав Сикорски.

Према подацима листа, бивши пољски министар који је „играо централну улогу“ у догађајима на Мајдану, држао се практичног приступа територији која је „изгубљена“ за Украјину.

„Украјина је изгубила део своје територије — Крим и Донбас. Међутим, ове провинције су за њу непрофитабилне. На Криму живи много пензионера, док индустрија Донбаса трпи губитке“, изјавио је он.

Сикорски такође сматра да Русија „неће вратити“ Крим Украјини док је на власти Владимир Путин.

Могеринијева: ЕУ не разматра пооштравање антируских санкција  - ЕУ не разматра пооштравање постојећих санкција према Русији, изјавила је шефица европске дипломатије Федерика Могерини.

Федерика Могерини је изјавила да ће у наредним недељама земље-чланице ЕУ имати „политичку дискусију“ о продужењу постојећих ограничења. Она је раније говорила да не сумња у продужетак санкција.

Шефица европских дипломата намерава да до краја године иницира разговоре о реализацији Минског споразума и даље кораке о ситуацији на југоистоку Украјине. По њеном мишљењу, своју позицију по том питању треба да изразе Француска и Немачка као чланице „нормандијског формата“.

Постојеће санкције ЕУ истичу 31. јула. Питање њиховог продужења биће тема самита 28-29. јуна.

Оебс разматра слање полиције у Украјину због избора  - Генерални секретар ОЕБС-а Ламберто Занијер рекао је агенцији АП да је та организација спремна да пошаље стотине полицајаца, потенцијално наоружаних, како би осигурали да се гласање одвија у безбедној атмосфери.

"То би била полицијска операција пружања помоћи у одржавању реда и мира у тој области и обезбеђивању окружења како би избори могли да буду одржани", прецизирао је Занијер.

Према његовим речима, та мисија, чије успостављање тражи украјински председник Петро Порошенко, могла би да делује заједно са локалним полицијским снагама у Доњецку и Луганску како би се спречиле криминалне активности и међународним посматрачима помогло да прате гласање.

Мисија би могла да буде распоређена само ако се обе стране у потпуности обавежу на прекид ватре, наводи АП.

"То је компликован сценарио, али је свакако нешто што можемо да урадимо, уколико се сви усагласе", објаснио је Занијер.

Русија је, међутим, изразила противљење таквој мисији, а руски министар спољних послова Сергеј Лавров назвао је ово питање "вештачким проблемом" и рекао да би ненаоружани посматрачи ОЕБС-а били довољни на гласању.

У оквиру мировног споразума постигнутог под међународним посредовањем, Украјина мора да одржи локалне изборе у два источна региона који су под контролом проруских снага, али се споро постиже напредак у окончању двогодишњег сукоба који је већ однео више од 9.300 живота, наводи америчка агенција.

Москва тврди да Украјина мора да усвоји потребан закон да би се гласање спровело, док Кијев инсистира на томе да војске ДНР и ЛНР најпре прекину сва непријатељска дејства и повуку оружје, као и на томе да Украјина мора да поврати контролу над границом са Русијом.

Ле Пенoва: Признаћу Крим ако постанем председница Француске  - Лидерка француске партије „Национални фронт“ Марин Ле Пен изјавила је да је спремна да призна Крима делом Русије ако буде изабрана за председницу државе.

„Јасно видим такву могућност. Потпуно је вероватно да Француска призна да је Крим руски, када постанем председница Француске“, изјавила је Марин Ле Пен у интервјуу за француски "Раша тудеј".

Политичарка је додала да је од самог почетка санкционе политике према Русији „Национални фронт" био против тих мера.

Предлог да се Крим призна делом Русије све чешће се чује у Европи. 18. маја Савет италијанске области Венето усвојио је резолуцију у којој се позива национална Влада да призна Крим руским регионом и укину санкције које су биле уведене против Москве.

„Национални фронт" се залаже за конзервативне вредности, ограничавање миграције и против је европских интеграција. Популарност партије у Француској постепено расте: на последњим изборима за Европски парламент добила је 25,4 одсто гласова бирача.

Конгрес САД одобрио 150 милиона долара Кијеву за оружје  - Конгрес САД је усвојио нацрт буџета Пентагона за 2017. годину у вредности од 602 милијарде долара. За то је гласало 277 конгресмена, док је против било 147 чланова Конгреса. Као и прошле године, законодавци су предвидели средства за пружање војне помоћи Украјини. Ипак, овај пут сума износи „само“ 150 милиона долара, у односу на 250 милиона од прошле године. Према документу, САД могу да испоруче Кијеву смртоносно оружје, укључујући минобацаче, лако оружје и муницију. У исто време, САД нису обавезне да испуне тај члан. 

НАТО спрема нове мере безбедности за чланице у Црном мору  - НАТО настaвља да израђује нове мере безбедности савезника из Алијансе у Црном мору, изјавио је државни секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

Према речима Јенса Столтенберга, НАТО је већ повећао своје присуство у Црном мору након уласка Крима у састав Русије, јер „то утиче на читаву ситуацију са безбедношћу у Црном мору“.

„Већ смо повећали присуство у Црном мору и у црноморском региону. Недавно сам посетио Румунију и Турску. Тамо сам разговарао са турским и са румунским председником шта још можемо да урадимо у Црном мору. Сада разматрамо, са нашим савезницима у региону и са приобалним државама проучавамо шта још можемо да урадимо. Знам да су у току преговори између Румуније, Турске и Бугарске о томе како могу да учествују у повећању присуства у Црном мору“, изјавио је Столтенберг новинарима.

Могеринијева: Брисел намерава да продужи санкције Русији  - Брисел намерава да продужи санкције Русији, без обзира на несугласице које владају унутар ЕУ, изјавила је врховна представница ЕУ за иностране послове и безбедност Федерика Могерини у интервјуу за лист „Велт“.

„Укидање ограничења се везује за пуну реализацију Минског споразума. То није урађено. Увек је било несугласица око наше санкционе политике. Вероватно ће тако и даље бити. Међутим, без обзира на разилажења, јединство увек остаје. Ми ћемо се придржавати тог принципа и предузимати одлуке заједно“, нагласила је Федерика Могерини за „Велт“. 

Рок важења економских санкција ЕУ против Русије истиче 31. јула ове године. У марту је Могеринијева изјавила да одлука о продужењу санкција неће бити аутоматска. То питање ће бити тема разговора на самиту ЕУ у јулу.

Прес-секретар председника Русија Дмитриј Песков саопштио је да Русија не разговара са Западом о санкцијама.

„Руска страна не разговара о санкцијама. То није на нашем дневном реду. Ми са великим интересовањем пратимо како о теми санкција дискутују све земље које, између осталог, сносе озбиљне губитке због тих санкција“, рекао је Песков.
Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима