Украјина и Новорусија из минута у минут - 17.05.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 15.05. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 17.05.



Кијевске снаге пуцале на руске новинаре - Руска државна радио-телевизија саопштила је да су њени новинари у Донбасу били изложени ватри кијевских снага.



„Екипа ТВ канала ’Росија‘ била је изложена ватри војске Кијева на ауто-путу Доњецк–Горловка“, наводи се у саопштењу.

Руски новинари рекли су да је њихова екипа ишла ка локацији Јасиноватија, у пратњи припадника специјалних јединица Доњецке Народне Републике. Морали су да залегну пошто је на њих отворена ватра, а након 40 минута напустили су ту област.

Раније данас је министарство одбране ДНР објавило да су новинари руске телевизије у недељу по подне били изложени минобацачкој и ватри из пешадијског оружја украјинске војске.

Преглед политичко-економских и других вести за 17.05.



Италијанска регија Венето гласа о признавању Крима као дела Русије  - Регионални парламент италијанске регије Венето ће 18. маја гласати о резолуцији о признавању Крима као саставног дела Русије.

Уколико одборници буду гласали „за“, Венето би постала прва европска регија која је признала да то полуострво званично припада Русији. 

Аутор резолуције посланик Стефано Валдегамбери објашњава за Спутњик да је покренуо ту иницијативу зато што су га замолили представници италијанских бизнис кругова који „не разумеју чему служе те апсурдне антируске санкције“.

„Лично познајем извознике који су сарађивали са Русијом, а сада се налазе у тешкој ситуацији. Сматрам да за санкције нема разлога. Био сам на Криму и видео сам да становништво тог региона тежи ка самоопредељењу и то са правом, јер је њихов парламент гласао за независност Крима, а онда је народ на референдуму потврдио ту одлуку. Европа прави погрешне потезе, заиста не разумем зашто су те санкције уведене. Сматрам да ЕУ прави стратешку грешку, зато што би Русија требало да буде део Европе“, каже политичар.

Валдегамбери каже да његову резолуцију подржавају све странке које чине већину у регионалном парламенту, а то су „Северна лига“, Листа председника регије Луке Заје и „Напред Италијо“. Осим тога, Валдегамбери рачуна и на подршку дела опозиције.

„Требало би прекинути прећуткивање те ситуације. Италија сноси велике губитке због санкција и руског ембарга. Регија Венето је само за годину дана изгубила око 600 милиона евра због драстичног пада извоза на руско тржиште. Осим тога, забележен је пад цена млека, сира и воћа.“

Посланик додаје да ће уколико резолуција буде усвојена, „кренути у акцију“.

„Почећемо на регионалном нивоу, а онда ћемо прећи и на национални ниво. Желели бисмо да Влада Италије подржи нашу резолуцију и да ЕУ преиспита политику антируских санкција“, каже он.

Валдегамбери се не слаже да је резолуција само „симболички корак“.

Заједно са асоцијацијом „Италија-Русија“ и представницима бизниса, културе и цивилног друштва, он планира да формира „Комитет за борбу против антируских санкција“, па ће заједно инсистирати на укидању те апсурдне одлуке.

Москва забринута због става Запада да одмах уводи санкције  - Покушаји Запада да у свакој ситуацији користе санкционе инструменте изазивају забринутост Москве, рекао је Лавров.

„Мало сам забринут. У последње време видимо и код наших америчких партнера, код америчких партнера одавно, а у последње време и у ЕУ, то искушење: чим нешто не успева, одмах се хватају за инструмент санкција“, рекао је Лавров.

Како је изјавио Лавров, према режиму Башара ел Асада дејствују једностране санкције САД и Европе, као и низа других земаља.

„То само погоршава и без тога тешку хуманитарну ситуацију“, рекао је руски министар.

„Санкције које су уведене утичу на постизање политичких циљева и реално штете хуманитарном положају цивила“, рекао је Лавров.  

Русија тражи да украјински дуг уђе у програм ММФ-а  - Русија ће инсистирати да враћање дуга Русији уђе у програм помоћи ММФ-а за Кијев, навео је шеф Министарства финансија Антон Силуанов.

„За сада нема (дијалога)… Без обзира на то што смо ми као кредитори сами предложили услове реструктуризације дуга Украјине у износу од 3 милијарде долара. Украјина на њих није никако реаговала. Од Украјине нисмо добили никакве прихватљиве предлоге“, рекао је Антон Силуанов у интервјуу телевизији „Русија 24“.

Према речима шефа Министарства финансија стране су водиле само „техничке преговоре“. Он је назвао глупошћу информацију да су на њима били предложени услови реструктуризације гори од оних који нуде комерцијални кредитори. 

Русија је тужила Украјину Вишем суду у Лондону у фебруару ове године. Москва тражи од Кијева да врати дуг од 3 милијарде долара и да плати камату у висини од 75 милиона долара.

До краја прошле године Кијев је редовно сервисирао дуг, а онда је прогласио банкрот на хартије од вредности које је од ње купила Русија.

Кијев очекује да ће Москва пристати на реструктуризацију дуга по условима као код комерцијалних кредитора. Међутим, Русија је то одбила, инсистирајући на томе да је тај дуг суверени, што значи да питање о његовом реструктурирању треба посебно да се решава.

Тај случај ће бити без преседана у међународном праву — питања дуга између држава никада пре нису долазила до суда.

Лавров: Запад схвата зашто је Мински споразум у ћорсокаку  - Западне колеге у последње време почињу да схватају ко је одговоран због тога што је имплементација Минског споразума дошла у ћорсокак, изјавио је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров.

„Нажалост, овде не зависи све од нас. У последње време западне колеге почињу да схватају у ком жбуну лежи зец и ко је одговоран за ћорсокак у којем се налазимо“, рекао је Лавров говорећи пред студентима у Минску.

Претходно је Лавров изјавио да је Мински споразум неопходно реализовати у потпуности, без икаквих покушаја да се било шта у њему измени.

Москва је у више наврата саопштавала да Украјина ништа не чини како би се Мински споразум у потпуности реализовао, као и да би Запад по том питању требало да притисне Кијев.

Упркос томе, Запад наставља да тврди да укидање антируских санкција зависи искључиво од спровођења свих ставки споразума из Минска, иако Москва тврди да није умешана у унутарполитички конфликт у Украјини.

Русија неће дати Украјини кредит за организацију „Евровизије“  - Русија неће одобрити Украјини кредит како би организовала наредно такмичење „Песма Евровизије“ 2017. године, саопштио је заменик министра финансија Русије Сергеј Сторчак

„Не, нећемо им дати“, рекао је он.

Украјинска певачица Џамала победила је на овогодишњој „Песми Евровизије“. Према правилима такмичења, Украјина ће следеће године организовати ово такмичење.

Раније је украјински министар културе Јевгенији Нишчук предложио да се привуку европски инвеститори за финансирање „Евровизије“, објаснивши да су за ово такмичење потребна веома велика финансијска средства.

Саветница министра инфраструктуре Украјине Јаника Мерило раније је саопштила да је сигурна да финансије неће бити проблем приликом организације наредног такмичења „Песме Евровизије“, као и да би 75 одсто трошкова могло да се компензује продајом улазница.

На финалној вечери 61. такмичења за „Песму Евровизије“, које је одржано у „Глоб арени“ у Стокхолму, победу је однела представница Украјине Џамала са песмом „1944“. Аустралија је заузела друго место, док је треће освојила Русија.

Министар културе Русије је изјавио да у Министарству разматрају могућност учешћа руског представника на „Евровизији“ која ће бити одржана у Украјини.

Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима