Злогласни „Бљесак“ - 21 година од хрватске агресије на Западну Славонију

Данас се навршава 21 година од агресије хрватских оружаних снага на Западну Славонију, назване „Бљесак“, у којој је 1. и 2. маја 1995. године убијено или нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 деце.

Из Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштено је да је 1. маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало 15.000 житеља западне Славоније са око 4.000 војника, која је била под заштитом УН.

Народ Западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, злогласном усташком логору из Другог светског рата, и у Пакрачкој Пољани, такође злогласном „новоусташком“ логору из 1991. године, кренуо је у егзодус спашавајући животе, подсећају из „Веритаса.

На путу према „мосту спаса“ до реке Саве сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци, а рањеници су гажени тенковским гусеницама или докрајчивани ножевима.

По завршетку акције, Хрвати су покупили 168 тела убијених Срба и покопали их углавном под ознаком „непознат“, од којих су у последњих пет година ексхумирани посмртни остаци 145 особа из групних и појединачних гробница, од којих је 86 идентификовано.

Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 127 лица, док се међу несталима води још 156 лица, укључујући 65 цивила, од којих је 27 жена.

У тој акцији највише су страдала два села са претежно србским становништвом, Медари са 22 жртве, укључујући 11 жена и троје деце, те Пакленица са 20 жртава, укључујући и брачне парове Ковачић, Пантелију (77) и Верицу (68), и Вукотић, Петра (76) и Десанку (70).

Најтеже је страдала породица браће Вуковић из Медара, Ранко и његова супруга Анђелија са децом Гораном (11) и Горданом (8), те Милутин и његова супруга Цвијета и њихова кћерка Драгана (7).

Око 1.450 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН, наглашавају из „Веритаса“.



Хрватски судови осудили су велики број заробљених Срба на дугогодишње казне затворе за сваковрсне ратне злочине, које су издржавали у злогласном затвору Лепоглава, а неколико десетина заробљеника прошло је вишегодишње специјалне тортуре у логору „Лора“ у Сплиту.

Из „Веритаса“ указују да су хрватски генерали Петар Стипетић, Лука Џанко, Маријан Марековић, Младен Круљац и бригадир Стјепан Гашљевић, који су по налогу Фрање Туђмана, Гојка Шушка, Ранка Бобетка и Имре Аготића, испланирали и извели акцију под звучним називом „Бљесак“, још на слободи, овенчани славом хрватских националних хероја.

Хашко тужилаштво никада о њима није отворило интензивну истрагу, али је већ 25. јула 1995. године оптужило тадашњег председника Републике Српске Крајине Милана Мартића, зато што је 2. и 3. маја гранатирао Загреб услед чега је погинуло шест цивила.

За непридржавање „закона и обичаја који регулишу вођење рата“, Хашки трибунал осудио је Мартића на 35 година затвора.

У јуну 2006. године хрватско тужилаштво је одбацило кривичну пријаву за ратне злочине почињене у тој акцији против генерала Младена Круљца и војника Томислава Абрамовића, који је по наређењу Круљца снајпером усмртио србског цивила Мирослава Вучковића уз образложење да је то било „уобичајено војно поступању у борбеном деловању у ратним операцијама“.

По другој кривичној пријави за ратни злочин почињен над заробљеним припадницима СВК, коју је 2012. поднела Иницијатива младих за људска права из Загреба, надлежно тужилаштво још прикупља информације о жртвама и почионицима.

У саопштењу се наводи да су хрватски судови били много ефикаснији у парничном поступку по тужби ћерки Милутина Вуковића, Радмиле и Мирјане, за накнаду штете за убиство блиских рођака.

Суд је одбио њихову тужбу уз образложење да убиство њихових родитеља и сестре није ратни злочин већ „ратна штета“, за коју држава не одговара, уз обавезу да оне држави исплате парнични трошак у износу од 24.500 куна (око 3.200 евра).