БЛОГ: Младе породице у канџама сиромаштва

1 део: Нишко насеље Београд мала, право насеље пуно слободе и бурне историје. Управо у овом насељу се налази логор "Црвени Крст" и чувена кафана "Две липе". Некада, као средњошколац сам са својим друговима одлазио до те кафанице и прослављао сваку петицу из математике, физике, механике. Једно приликом пришао ми је дечак, не бих му дао више од 13 година и затражио неки динар. Мислећи да је лажљивац, одбио сам га. Нешто ми је јављало да је у питању добар младић, те сам изашао из кафанице и кренуо тражити младог дечака, тамног тена. Нашао сам га код техничких факултета, тачније код кафеа на Електронском факултету. Дао сам му пар стотина динара и кренуо у разговор са њим. 2. Део Упустили смо се у тежак разговор. Зове се Елвис, и живи у хранитељској породици, која нема довољно средстава да издржава своју децу и њега. Причао ми је како се осећа отуђено, усамљено. Негде сам у њему видео себе. Питао сам га да ли је вољан да пођем са њим до куће, да се упознам са његовим родитељима и да, колико сам у могућности помогнем. Он се сложио. Кренули смо старим путем, који иде према Железничкој станици. Стара трошна кућа, је једна у низу старих и трошних кућа. Улазим на врата, која су уништена од киша и снега. На вратима ме дочекује Елвисова хранитељица. "Добар дан"- рече она. "Добар дан, госпођо. Извините ја овако банух. Упознао сам Елвиса на улици, па сам желео да видим како живите и да ли Вам могу помоћи, некако." 3. део Дошао сам до дневне собе у Елвисовој старој кући. Влага се осећала у ваздуху, а бетонски под покривен је ћебетом. "Не може нама нико да помогне"- причала је мајка. И тако смо се упустили у разговор где сам заправо сазнао причу, да Елвисов хранитељ, кога Елвис сматра за свог оца даноноћно ради са папиром, али је цена откупа веома ниска, тако да је тешко да се опстане у животу. Заиста сам се осетио лоше и био сам захвалан Богу, што колико толико живим са својом породицом и што колико толико имамо пристојан живот. 4. део Након дугог разговора, отишао сам код куће. Сваког дана на путу кућа-школа, размишљао сам о овој породици и о томе како им је тешко. Дошао је 20.март и подела ученичких стипендија Министарства просвете. Одлучио сам се да део износа дам овој породици. Отишао сам до њих и они су били пресрећни, баш зато што сам им дао моје мало, нешто мало, што њима значи много. Мајка је била пресрећна и захваљивала ми се, а Елвис је уписао средњу школу, трогодишње занимање, али имаће занат у својим рукама, имаће сигуран хлеб у рукама. 5. део - ЗАКЉУЧАК У Србији је сваки четврти човек на ивици сиромаштва, на глобалном нивоу више милиона деце је сиромашно. Луксуз има само неколицина! Као млади људи, морамо да се боримо против сиромаштва, морамо да помажемо сиромашним породицама. Морамо да искоренимо сиромаштво. Нека Вам Елвисов пример буде неко мерило, мислите на своје сиромашне комшије, помажите им. Будите уз њих.