Украјина и Новорусија из минута у минут - 13.04

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 10.04. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 13.04.

Борбе код Авдјејевке

Преглед политичко-економских и других вести за 13.04.




Гројсман пристао да предводи Владу Украјине - Председник Врховне раде Украјине Владимир Гројсман објавио је своју сагласност да води будући кабинет министара и саопштио о договору о компромису парламентарне коалиције у вези са форматом будуће владе.

„Дошли смо до прихватљивог формата (владе) који ће дозволити да се изађе из кризе у којој се сада налазимо", изјавио је Гројсман отварајући јутарње заседање Врховне раде.

Он је, такође, саопштио да ће данас чланови парламентарне коалиције моћи да расправљају о предложеном формату кабинета.

„Мислим да ћемо имати могућност да се данас састанемо, да одржимо састанак коалиције, да бисмо сутра могли да изгласамо чланове нове владе и усвојимо програме акције", додао је Гројсман.

Раније су украјински медији јавили да је шеф фракције „Блок Петра Порошенка" Јуриј Луценко упозорио чланове фракције да ће, ако у среду не буде именован нови премијер, бити објављени ванредни парламентарни избори. Он је додао да је Порошенко поставио рок — до 18 часова у среду.

У недељу је премијер Украјине Арсениј Јацењук објавио да подноси оставку.

Према Јацењуковим речима, његова фракција „Народни фронт“ остаће у коалицији.

Он сматра да је његов одлазак са дужности последица вештачки изазване политичке кризе.

Јацењука сумњиче за узимање милионског мита - Премијер Украјине Арсениј Јацењук предмет је истраге о узимању мита за постављање руководиоца радија и телевизије Украјине.

Генерално тужилаштво Украјине покренуло је истрагу по предмету, наводног, узимања мита премијера Арсенија Јацењука у вредности од три милиона долара, саопштио је јавни покрет „Народна контрола“.

„Документи су унети у Јединствени регистар предсудске истраге са доказима кривичног дела… по предмету узимања незаслужене користи премијера Арсенија Јацењука у висини од три милиона долара за именовање на дужност руководиоца концерна радија и телевизије Украјине Ишчука В.О.“, наводи се у одговору Генералног тужилаштва на захтев „Народне контроле“.

У саопштењу се наводи да је кривично дело покренуто 15. марта и наставља се до данас.

Саопштено је да у оквиру овог кривичног дела није подигнута оптужница ни против кога.

Рада увела неограничени мораторијум на исплату спољних дугова - Врховна рада Украјине скинула је привремена ограничења на мораторијум за исплату спољњег државног дуга Украјине, укључујући и три милијарде долара које Кијев дугује Русији.

Забрана на исплату државног дуга истиче 1. јула 2016. Одговарајући нацрт закона изгласало је 242 од 226 неопходних посланика.

„Узимајући у обзир да рок деловања правних основа за привремено заустављање исплата (за одржавање државног дуга Украјине) истиче 1. јула 2016, до краја рока деловања правних основа Врховној ради Украјине предложен је нови закон који мења коначни датум деловања за продужавање рока деловања правних основа“, наводи се у тумачењу нацрта закона.

Шеф буџетског комитета парламента Андреј Гордејев који је представио нацрт закона рекао је да 1. јула истиче рок када се Украјина обавезује да исплати дуг, и да је зато неопходно да се продужи рок важења раније донетог закона (о мораторијуму). Као резултат тога, у донетом документу не постоји коначни датум мораторијума. Према речима аутора нацрта закона, укидање коначног датума мораторијума „продужиће рок важења да би се потражили даљи путеви за реструктурирање спољних дугова“.

Раније је премијер Украјине Арсениј Јацењук изјавио да је Украјина за четири године дужна да исплати 30 милијарди долара за спољње дугове, укључујући и Москву којој је Кијев дужан три милијарде долара. Међутим, 18. децембра Влада Украјине увела је мораторијум на исплату дуга Руској Федерацији.

У децембру 2013. године председници Русије и Украјине, Владимир Путин и Виктор Јанукович, договорили су се да ће Москва обезбедити Кијеву кредит на 15 милијарди долара кроз распоређивање украјинских вредносних папира.

У оквиру програма облигација, три милијарде долара је распоређено на ирској берзи фондова 20. децембра 2013. године, и Русија их је откупила на рачун средстава Фонда националног благостања.

Влада Украјине је 18. децембра 2015. увела мораторијум на исплату дуга Руској Федерацији, а премијер Украјине Арсениј Јацењук мотивисао је то тиме што је Русија одбила да потпише сагласност о реструктурирању раме уз раме са приватним кредиторима.

Дан раније, 17. децембра, савет директора ММФ-а признао је сувереним статус дуга Украјине пред Русијом. То значи да обавезе за исплату дуга има земља-дужник.

Дана 20. децембра 2015. Украјина је продужила рок за исплату дуга Русији. Резултат тога је био да је Русија била принуђена да се обрати међународном суду да би та средства наплатила принудно.

Објављени коначни резултати референдума у Холандији - Бирачка комисија Холандије објавила је званичне податке референдума о асоцијацији са Украјином.

За ратификацију споразума о асоцијацији ЕУ и Украјине на референдуму у Холандији гласало је 38,21 одсто, а против њега 61 одсто, наводи се на званичном сајту бирачке комисије земље.

Према коначним резултатима гласања, излазност на референдуму је износила 32,38 одсто и гласање је проглашено валидним.

„Резултат има саветодавно мишљење, које одбацује Акт о одобрењу Споразума о асоцијацији. То значи да Влада треба да размотри овај акт. Резултати саветодавног референдума није обавезан“, наводи се на сајту бирачке комисије.

Референдум о асоцијацији између ЕУ и Украјине одржан је у Холандији 6. априла.

Први састанак НАТО-а и Русије после две године - Званичници НАТО-а саопштили су да ће се први састанак Савета НАТО-Русија, након скоро две године, одржати наредне недеље у седишту НАТО, преносе агенције.

Заменик портпарола НАТО-а Кармен Ромеро рекла је да ће се на састанку 20. априла разговарати о Украјинској кризи, војним активностима Алијансе и Русије, безбедносној ситуацији у Авганистану и регионалним терористичким претњама, наводи Асошијетед прес.

„То није уобичајени повратак на посао, али нам је потребан дијалог“, рекао је портпарол НАТО-а.

Иако западне земље и Русија имају различите ставове о Украјини, овај састанак указује на спремност да се побољшају дипломатски односи, што би могло да помогне да се спречи избијање случајних сукоба у региону, оцењује Ројтерс.

Алијанса планира да са Москвом разговара о повећању војне транспарентности, у време када убрзава највеће јачање својих војних снага у источној Европе од Хладног рата.

НАТО је прекинуо практичну сарадњу са Русијом у априлу 2014. године у знак протеста због „руске анексије Крима“.

НАТО и руски амбасадори састали су се само два пута од избијања кризе на Криму, у марту и у јуну 2014. године.

Нема гаранција САД да ПРО није усмерен против Русије - САД и НАТО не намеравају да дају правно-обавезујуће гаранције да европска противракетна одбрана (ПРО) није усмерена против Русије, што ће поткопати развој система у складу са растућим претњама, изјавио је помоћник државног секретара САД за контролу наоружања и међународну безбедност Френк Роуз.

„То што тражи Русија суштински ће да ограничи наше могућности да реагујемо да нуклеарне претње. Северна Кореја и Иран су више пута лансирали ракете, и претње тих држава диктирају неопходност да се одржи корак са њиховим растућим технологијама“, изјавио је Роуз на конференцији у Краљевском институту оружаних снага у Лондону.

Осим тога, Америка намерава да инсистира на мобилности система ПРО.

Роуз је изјавио да ће то омогућити ефикасније реаговање на појачане претње.

Планови САД да направи систем ПРО који би поуздано заштитио њихову територију од балистичких ракета представљају један од основних проблема у руско-америчким односима. Представници САД више пута су изјављивали да европска ПРО није усмерена против Русије и њеног стратешког потенцијала, а сарадња у тој сфери корисна је обема странама.

НАТО, са своје стране, позива Москву да верује Западу на реч. Руска страна више пута је наглашавала своју позицију — гаранције треба да буду дате на папиру, у правно-обавезујућој форми, а не на речима.

Европски ПРО је европски сегмент ПРО система САД који треба у потпуности да се развије тек 2018. године. У првој етапи предвиђа се размештање ракета у неколико земаља Источне Европе.

У Вашингтону су уверени да главну опасност за Европу представљају нуклеарни програми Северне Кореје и Ирана. Против обе државе више пута су увођене санкције чији је главни циљ прекид развоја савременог ракетног наоружања.

Столтенберг: Мале шансе за уобичајену сарадњу са Русијом - Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је да је мала могућност обнове уобичајене сарадње са Русијом, јавио је портал „Дифенс њуз“.

Раније је руски министар спољних послова потврдио да ће се у најскорије време одржати седница савета Русија—НАТО на нивоу сталних представника. Међу темама састанка је криза у Украјини и пораст активности НАТО-а у близини руске границе. Према подацима портала, сусрет је планиран за 20. април у штабу Савеза у Бриселу.

„Овај сусрет представља продужетак нашег политичког дијалога. У исто време неће бити повратка на уобичајени ниво, док Русија не буде поново уважавала међународно право“, изјавио је Столтенберг.

Генерални секретар је приметио да је Алијанса оставила отворене канале за политички дијалог и војну комуникацију. Притом, решење о прекиду сарадње остаје на снази.

Међутим, како су порталу саопштили извори у НАТО-у, сусрет Савета Русије и НАТО-а је покушај да се обнови партнерство.

Савет је формиран 2002. године, а последње заседање на нивоу дипломата одржано је у јуну 2014. године. Од тада је дијалог Русије и Северноатлантске алијансе замрзнут, а узрок томе је сукоб у Украјини.
 Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима