Обиљежемо 20. година од отварања масовне гробнице

 Полагању вијенаца на спомен-обиљежје масовне гробнице и служењу парастоса у капели на гробљу присуствовао је и министар рада и борачке-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је указао да чињеница да ни након 20 година нико није одговарао за ове злочине говори да су Хашки трибунал и Тужилаштво БиХ политичке институције које су опредијељене и пројектоване да суде само Србима.

"Суди се само Србима, што додатно провоцира, иритира и са правом љути породице погинулих и србски народ уопште. То говори у каквом друштву живимо и да су правда и право далеко од ових простора", рекао је Савановић.

Он је истакао да правда треба да буде једнака за све који су чинили злочине и нељудска дјела.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао је да је жалосно да 20 година од ексхумације једне од највећих масовних гробница нико није одговарао за ове злочине.

"Сви ми који се на било који начин бавимо овим послом треба да тражимо опроштај од породица жртава зато што ништа нисмо учинили. То се не може опростити, без обзира колико било опструкције и деструкције са друге стране. Нисмо били довољно упорни", рекао је Митровић.

Он истиче да треба инсистирати да овај злочин буде процесуиран и то поставити као услов за даље помирење и суживот.

Начелник општине Мркоњић Град Дивна Аничић каже да се све зна о овом злочину и да се иста прича годинама понавља, али да се ништа не покреће, што је недопустиво.

"Сви знамо да је предмет о злочинима почињеним у Мркоњић Граду и Западној Крајини био у Хагу и да је враћен у Тужилаштво БиХ, које га није покренуло ни 20 година након отварања масовне гробнице", рекла је Аничићева.

Ексхумација тијела из масовне гробнице почела је 1. априла 1996. године, а налази патолога показали су да су све жртве на звјерски начин мучене и убијене. 

Члан тима експерата за ексхумацију масовне гробнице Слободан Радуљ рекао је да су масовну гробницу чиниле двије раке дуге по сто метара у којима су у најлонским врећама као сардине били поређани лешеви.

"На студиозан план мучења указивали су докази на самом гробљу, као што су спаљивање и крвави трагови одјеће и обуће. Нађен је и плински бренер, бодљикава жица којом су жртве везане, чауре од пјешадијског наоружања", рекао је Радуљ.

Породице жртава су огорчене јер, упркос свим доказима, још чекају на правду. 

Здравко Караћ, који је у масовној гробници пронашао брата, каже да су у масовну гробницу сахрањени Срби над којима је почињен масакр.

"Било је стравично. То је био масакр, јер су тијела била унакажена. Жртве су свирепо мучене на разне начине", рекао је Караћ.

Он је додао да се овим окупљањима покушава информисати јавност како би се од Тужилаштва БиХ изнудило да коначно покрене процес.

Током агресије Хрватске војске и Петог корпуса такозване Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина Републике Српске у септембру и октобру 1995. године, са огњишта је протјерано више од 120.000 Срба.

Након што је Република Србска поново преузела подручје општине Мркоњић Град, у православном гробљу пронађена је највећа масовна гробница у којој је, између осталих, било 10 жена, 71 цивил, 97 припадника Војске Републике Српске и три припадника МУП-а. 

У мањим гробницама у овој општини пронађено је још 176 тијела, а резултати обдукције су показали да су сва лица мучена и убијена на звјерски начин.

За ове злочине још нико није одговарао!

У скупштинској сали општине одржан је и историјски час и приказан је кратки филм о отварању масовне гробнице.