Литвињенко планирао атентат на Путина

Бивши припадник руске Федералне службе безбедности Александар Литвињенко, ликвидиран у новембру 2006. у Лондону, припремао је атентат на председника Русије Владимира Путина, изјавио је за московски лист „Известија” Вјачеслав Жарко, такође службеник ФСБ. Према речима Жарка, Литвињенко му је својевремено лично рекао де ће „Путину ускоро бити крај” и да су у плану припреме за серију терористичких напада од којих ће један „потрести целу Русији, па и цео свет”.
Прича о Литвињенковим активностима избила је на видело пре неколико дана када се Жарко обратио својој централи са тврдњама да су припадници британске обавештајне службе МИ-6 покушали отворено да га врбују за своје потребе.

Како је сам потврдио, Жарко је још деведесетих година, као службеник пореских органа, сарађивао са најпознатијим руским олигархом Борисом Березовским за кога је, како каже, обављао релативно ситне послове, углавном консултативне природе. По одласку Березовског у изгнанство у Лондон, ова сарадња се није прекидала. Напротив, олигарх је инсистирао да се Жарко споји са Литвињенком који је у то време већ био у његовој служби. До сусрета двојице обавештајаца је дошло 2002. године.

Потом су уследила познанства и сарадња са неколицином британских „пословних људи” за које се испоставило да су, у ствари, обавештајци. Један од њих, извесни Џон Калаган, пуних 15 година је деловао под дипломатским покрићем а између 1998. и 2001. је као први секретар британске амбасаде службовао у Москви.

„Плаћали су ме 2.000 евра месечно плус за транспортне трошкове и трошкове живота”, објашњава Жарко и додаје: „На моје питање да ли је те паре могуће пребацити на рачун неке банке у Великој Британији, одговорено ми је да се то не ради због моје личне безбедности.” Ускоро се испоставило да Жарко не може ни у Лондон да путује пошто би, како му је речено, могао да постане сумњив агентима ФСБ. Када се Березовском пожалио на овакав третман олигарх му је одговорио: „Тако захтевају виши интереси наших британских другова”.

„Консултације” с британским партнерима обављане су на свака два месеца у Истанбулу или Каиру. Обично би му неколико дана раније саопштили где и када ће се одржати сусрет и где му је резервисана соба у хотелу. Интересантно је да је на ове сусрете са Британцима увек долазио и Литвињенко.

Иначе, британски обавештајци и Березовски активно су деловали и у Украјини, како уочи „наранџасте револуције” тако и после ње. Међутим, Жаркова процене, у јануару 2005, да ће постреволуционарне демократске промене у овој земљи наићи на непремостиве тешкоће и узроковати велико разочарење већине тамошњих грађана, изазвале су код Литвињенка прави бес. Хистерични испади Литвињенка дешавали су се и раније, али је било очигледно да се ситуација додатно погоршава.

Литвињенко се, како тврди Жарко, пред смрт уплео у прилично опасне послове што је на извесно дистанцирање навело чак и његове покровитеље из специјалних служби. Када се једном приликом 2005. није појавио на састанку са британским агентима, ови су објаснили да је он решио да покрене сопствени, изузетно опасни бизнис. О чему се радило могло је да се наслути приликом једног боравка у Турској. Тада је Литвињенко замолио Жарка да му на извесно време уступи собу у хотелу да би одржао састанак са неким пословним људима. Како се испоставило, радило се о лицима кавкаског изгледа, а сусрет је завршен тако што је Литвињенко собу напустио са некаквом металном кутијом у рукама. Ово је био и последњи сусрет двојице руских обавештајаца. После тога, Британци су почели отворено од Жарка да траже информације о деловању ФСБ, посебно контраобавештајне службе, што је овога навело да по повратку у Москву раскине сваки контакт и са Британцима и са Литвињенком.

После конференције Андреја Луговоја, кога је Лондон директно оптужио за учешће у ликвидацији Литвињенка, британски обавештајци су почели учестало да телефонирају Жарку и траже од њега да се сретну у некој страној земљи што је овај упорно одбијао. Када му се на крају јавио лично и Борис Березовски схватио је да му је живот у опасности и одлучио је да се обрати надлежнима у ФСБ-у.

Евидентно је, међутим, да Велика Британија поново преузима главну улогу у обавештајној делатности против Руске Федерације. Како ће на разјашњење свих поменутих догађаја утицати промена на кормилу владе Уједињеног Краљевства и какве последице ће изазвати Жарково сведочење, остаје да се види. Неуобичајена смрт Александра Литвињенка изазвала је велику пажњу светске јавности, сведочење Вјачеслава Жарка само долива уље на исту ватру.

Березовски оптужен за припрему државног удара и крађу пара

Руска Федерална служба безбедности званично је оптужила Бориса Березовског, олигарха и политичког изгнаника настањеног у Великој Британији, за припрему насилног свргавања актуелне власти у Русији, како је дотични изнео у интервјуу објављеном својевремено у британском дневном листу „Гардијан”. За дело које се Березовском ставља на душу предвиђен је затвор од 20 година робије.

Осим поменутог, олигарх је оптужен и за дела шпијунаже у складу са сведочењем које је недавно изнео службеник ФСБ Андреј Луговој оптужен да је директно умешан у убиство бившег руског обавештајца Александра Литвињенка.

Истовремено, у понедељак је Савељовски суд у Москви покренуо поступак против Березовског под оптужбом да је утајио око 230 милиона рубаља руске авио-компаније „Аерофлот”. По овој оптужници олигарху прети казна од 10 година робије.