Страдање србских регрута у Албанији

20.03.2016. год.

Најтамнија и најтрагичнија србска прича током Великог рата била је масовно умирање србских регрута на путу Албанске голготе.То су били дечаци узраста од 17 до 19 година који су поведени у повлачење без одговарајуће војне обуке, опреме и хране. Од око 33.000 младића који су кренули из Србије, на грчко острво Крф је стигло 5.000. Њихово умирање наставило се и на Виду.

У повлачење, октобра 1915. године, поведени су и дечаци старости од 17, 18 и 19 година који су мобилисани као резервне трупе Војске Краљевине Србије. Они су поведени како би једнога дана попунили редове тада већ истрошене и десетковане српске војске.

Неки од младића су у повлачење кренули без војничких униформи и обуке

Без одговарајуће војне опреме регрути су најчешће сурове албанске планина прелазили у опанцима и сељачким гуњевима. Многи нису имали ни војничке шаторе ни пушке. Није било времена ни за праву војну обуку.

Проблем је био и њихово снабдевање, односно, боље рећи неснабдевање храном. Ови дечаци нису били у надлежности Врховног штаба Војске Краљeвине Србије, већ су били под ингеренцијом Министарства војног. Команданти неискусних трупа били су ратни војни инвалиди. У таквом стању и под таквим околностима је више од 33.000 србских војника кренуло пешице из Србије ка Албанији.

Првобитно је била идеја да се они из Призрена преко Дебра повуку ка Струги и даље преко Охридског језера ка Солуну. Мања група регрута успела је да прође овим путем пре него што су бугарске трупе пресекле пут и заузеле Стругу. Остали су морали да промене правац повлачења и да из Дебра наставе ка Елбасану, Тирани и Драчу.

Страдање ових дечака почело је већ на Косову. Постоје записи из Косовске Митровице који описују тежак и бедан положај ових дечака. Гладни, промрзли и збуњени лутали су улицама овог града у потрази за парчетом хлеба. Забележено је и да су многи од њих седели на митровачким улицама и плакали.

Србска војска у снегом завејаним планинама Албаније

У већ истрошеним опанцима регрути су из Призрена пртили пут кроз снежне превоје албанских Проклетија. Језиви су призори који описују њихово умирање: завејани и промрзли остали су да леже у снегу, умирали су и последњом снагом изговарали једну једину реч:"хлеб". Најстрашнији су записи који описују како ови изгладнели дечаци једу живо месо угинулих животиња.

"Већ смо наилазили на лешеве наших регрута у снегу крај пута... Ако би неки војник оставио коња да угине, одмах би се сјатила око њега група регрута и настало би масакрирање коња. Први би узимали оно што је најбоље, а остали оно што остане. Често се могло видети како регрут мало уз ватру пече ребро, а онда га данима носи у руци и глође." (књига "Голгота и Васкрс Србије").

Без хране, исцрпљени ни србски војници нису могли да издрже муке, а камоли нејаки дечаци

Са регрутима, путем од Призрена до Тиране, повлачили су се и аустроугарски заробљеници које је србска војска заробила током битака 1914. године, и они су поведени заједно са војском у повлачење. Имали су исту судбину као и србски регрути. Били су препуштени сами себи. Као и србски дечаци, јели су месо угинулих животиња, покушавали да негде пронађу парче проје и место крај ватре не би ли преживели.

Истим правцем повлачили су се и припадници Тимочке војске који су тих дана водили и жестоке битке са Бугарима. Са севера је српску војску у Албанији нападала аустроугарска војска, са истока, српске положаје у повлачењу су угрожавали Бугари.

Подаци говоре да је од 33.143 србских дечака, колико их је кренуло из Србије, у Тирану стигло њих 15.844. Велики број ових дечака остао је да лежи у завејаним албанским планинама, један број је дезертирао. Њихово умирање наставило се и током повлачења кроз мочварне пределе Албаније.

Регрути су у Албанију стигли међу првима, они су у Тирани били већ почетком децембра. У то време у Скадар, на северу Албаније, почињу да стижу прве трупе које су се повлачиле преко Црне Горе. Из Тиране, регрути и аустроугарски заробљеници, настављају ка Драчу и Валони. Ту настаје нова, можда још страшнија етапа њиховог страдања.

Регрутима је пут био пресецан рекама и мочварама

Италијанска војска је зауставила српске регруте у граду Фијеру и није им дозвољавала даље кретање ка Валони. Валона, коју су Италијани заузели још 1914. године, била је њихова главна интересна сфера у Албанији и сматрали су да присуство српске војске може да угрози њихове позиције.

Као образложење наводили су да су србски војници болесни од колере и да могу да пренесу заразу и на њихове војнике. Медицински записи из овог града говоре да колере међу регрутима није било.

У ишчекивању наставка пута

И тако су срспки дечаци, гладни и исцрпљени остали у албанском граду Фијеру да чекају дозволу за наставак пута. У том чекању, масовно су умирали. Лекари су у напуштеном конаку Омер Паше у Фијеру направили импровизовану болницу за ове дечаке.

Била је то, како наводе, болница без лекова, без хране и без кревета, било је то "живо гробље српске младежи".

Наводи се да је дневно умирало од 30 до 40 србских дечака. Умирали су у Омер Пашином конаку, умирали су у логорима око града Фијера, умирали су на реци Војуши која се налази у непосредној близини.

Командант италијанских трупа у Албанији, генерал Емилијо Бертоти је чак запретио да ће пуцати на српске регруте уколико покушају да пређу реку Војушу и тако уђу у италијанску зону формирану око града Валоне.

Извор
/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

РТ: Швајцарска конференција окончаће „мировни план“ Зеленског – Медведев

Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник

РТ: Макронова идеја за Украјину би започела трећи светски рат – Мађарска

Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто

Захарова: НАТО је одговоран за страдања у Југославији – и за Сребреницу, а дан сећања на све жртве геноцида већ постоји

На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања...

Украјина је на измаку– заменик директора ГУР-а

Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист

Ово није ЕУ у коју је ушла Мађарска – Орбан

Будимпешта није била претплаћена на истополне бракове или рат са Русијом када је постала чланица, каже премијер

Нова Влада Србије - историјска шанса за развој Бајине Баште

Одбрана виталних државних и националних интереса, наставак историјског развоја Србије, наставак евро интеграција, рад на унапређењу целокуоног друштва и побољшању животног стандарда грађана свим часним и поштеним грађанима Србије...

Остале новости из рубрике »