Куће на селу по цени половног аутомобила

За 5.000 евра може да се купи кућа са окућницом надомак Београда. У унутрашњости Србије још јефтиније. Ако немате кеш треба вам кредит. Али банке, кажу - не исплати им се. Држава би можда и размотрила да подстакне насељавање села, да постоји иницијатива, кажу у министарству финансија.

Двориште, мир, сат времена вожње до града - кров над главом у селу по цени половног аутомобила. За такав оглас купац се више не чека дуго.

"Такве куће су врло тражене у околини Београда. Људи су почели да продају станове у центру града и да покушавају за тај новац да добију неку кућу, а да им остане нешто уштеђевине", истиче агенткиња за некретнине Каћа Лазаревић.

Кад уштеђевина није довољна ни за јефтину сеоску кућу, неопходна је банкарска стимулација. Али понуда примамљива за купца, мање је атрактивна за банке.

Већина не даје стамбене кредите на износ нижи од 10.000 евра.

"Не даје кредите јер је стамбени кредит доста посла који банка треба да уради са своје стране, а и провизије су мале, тако да за јако мале износе могу да кажем да нам се не би исплатио тако велики рад и труд", каже председник ИО "Ерсте банке" Славко Царић.

У неким банкама доње границе за стамбени кредит нема. Преусмериће вас на готовински - са већом каматом и краћим роком отплате.

Из "Комерцијалне" банке кажу да пошто у понуди имају готовинске кредите са максималним износом до 1,5 милиона динара, могуће је за ову намену подићи готовински кредит, јер је једноставнија процедура и потребно је мање документације.

Процена ризика – кључне су речи за сваку банку. Образложење једне било је да стамбени кредит не могу да одобре у месту мањем од 50.000 становника.

"Није поента ни вредност објекта него тржишта и да ли оно постоји, то је сигурно нешто што бисмо узели у обзир када бисмо процењивали ризик стамбеног кредита који је ван матица око којих се сви крећемо - Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац", додаје Царић.

Држава више не субвенционише стамбене кредите, а да би размотрила подстицаје за куповину сеоских кућа и тако помогла да се поправи демографска слика напуштених подручја, с једне, и грађанима да дођу до повољних квадрата, с друге стране - у Министарству финансија кажу недостаје иницијатива. Демографи процењују, учинак такве политике био би видан једино око великих градова.

"Мали број људи жели да се бави пољопривредом посебно у условима каква су данас на селу, нарочито у централној Србији. Највећи број младих су они који желе да уштеде на стамбеном простору скупом у градовима у којима они имају запослење", каже демограф Владимир Никитовић.

За жељу да се населе пасивни крајеви, нису довољни ни огласи за куће које се често дају у бесцење.

РТС