Украјина и Новорусија из минута у минут - 16.03.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 13.03. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 16.03.



Борбе у Зајцеву

МО ДНР о ситуацији на фронту

МО ЛНР о ситуацији на фронту

Припадници батаљона "Восток" на положају

Басурин: Погоршање ситуације 

Преглед политичко-економских и других вести за 16.03.



Дволичност САД: Ми нећемо дозволити насилно прекрајање граница у 21. веку - Стејт департмент САД уочи друге годишњице уласка Крима у састав Русије објавио је саопштење у којем је обећао да ће санкције против ње остати на снази све док се полуострво „не врати Украјини“.

„Ми нећемо дозволити насилно прекрајање граница у 21. веку. Санкције везане за Крим остаће на снази све док траје окупација. Ми поново позивамо Русију да прекине окупацију и врати Крим Украјини“, изјавио је званични представник Стејт департмента Џон Кирби.

САД по ко зна који пут заузимају став двостуких аршина јер за питање Косова овакав став никада нису изнели, те су саопштавали да је Косово "посебан случај".

Москва је више пута саопштавала да су становници Крима демократским путем, у складу са међународним правом и Повељом УН, гласали за припајање Русији и да је њихова одлука реалност коју треба узети у обзир.

Кирби је, притом, опет говорио о „репресијама“ које се, наводно, врше према кримским Татарима и Украјинцима на Криму. Он тврди да се невладине организације прогоне са Крима, док се међународни посматрачи не пуштају на полуострво.

Међутим, сами представници општина говоре да се никада нису осећали више заштићено. Између осталог, шеф кримско-татарског покрета „Крим“ Ремзи Иљасов раније је навео да су једина претња медијске дезинформације, које су покушај да се направи раздор између кримских Татара и осталих Кримљана.

Украјина припрема списак санкција због случаја „Савченко“ - Украјински председник Петро Порошенко изјавио је да Кијев сарађује са ЕУ и САД око припреме списка санкција у вези са украјинским пилотом Надеждом Савченко, коју Русија терети за убиство руских новинара у Донбасу.

„Украјина координише припрему санкционог списка Савченкове са ЕУ и САД – председник (Петро Порошенко) са министром иностраних послова Литваније Линасом Линкавичијусом“, написао је он на свом твитер-налогу.

И пољски посланик Европског парламента Јацек Саријуш Волски позвао је високу представницу ЕУ за спољну политику Федерику Могерини да уведе санкције руским државним званичницима у вези са случајем „Савченко“.

Представник Могеринијеве је саопштио да Европска унија нема коментар о таквој иницијативи.

Надежда Савченко је оптужена да је украјинској војсци дала податке о положају двојице руских новинара који су убијени у минобацачкој ватри на истоку Украјине у лето 2014. године.

Посланици Врховне раде за прекид дипломатских односа са Русијом - Посланици Радикалне партије Украјине и Блока Петра Порошенка предали су Врховној ради предлог закона о прекиду дипломатских односа са Русијом, пренели су украјински медији.

Како се наводи, документ је регистрован 15. марта, иако на сајту скупштине он не постоји.

Аутори предлога су чланови украјинске Радикалне партије Оксана Корчинскаја и Јуриј-Богдан Шухевич, као и посланик Блока Петра Порошенка Владимир Парасјук, који је познат јавности јер је недавно скинуо руску заставу са руског Конзулата у Лавову.

Посланик Руске думе Сергеј Железњак прокоментарисао је иницијативу својих украјинских колега оценивши је као „политички идиотизам који прожима целокупну украјинску власт“.

Он је изразио наду да ће остали украјински посланици остати при здравом разуму и неће подржати овај предлог који иде на штету украјинском народу.

Чланови Радикалне партије су прошле године већ једном изразили иницијативу да се привремено прекину дипломатски односи са Русијом.

Шеф украјинске дипломатије Павел Климкин осудио је ту иницијативу рекавши да тај потез неће допринети преговорима и довешће у питање реализацију Минског споразума.

САД разматра увођење додатних санкција Русији због Крима - Стејт департмент ће размотрити какве би још санкције могле бити уведене против Русије због „анексије Крима“, саопштила је помоћница државног секретара САД Викторија Нуланд.

„Ми ћемо да размотримо шта још можемо учинити у том правцу“, рекла је Нуландова говорећи у америчком Сенату.

Она је подсетила да тренутне санкције САД и ЕУ у потпуности блокирају инвестиције у том региону.

Русија и самопроглашене републике Донбаса морају да испуне своје безбедносне обавезе сходно споразуму из Минска пре него што Кијев започне спровођење обавеза из политичке сфере, изјавила је помоћница државног секретара САД Викторија Нуланд.

„Ни Москва, ни самопроглашене републике Донбаса не треба да чекају да Кијев донесе било какве политичке одлуке из Минског споразума, укључујући одржавање избора и измене Устава“, рекла је она.

Русија је у више наврата говорила да су оптужбе упућене Москви апсурдне будући да Русија није учесница конфликта на југоистоку Украјине.

И руски председник Владимир Путин је говорио да је апсурдно очекивати од Москве испуњење услова Минског споразума с обзиром да то лежи на властима у Кијеву. 

„Не треба захтевати од Москве оно што Кијев треба да учини“, рекао је својевремено Путин.

Вашингтон сматра да питање Крима нема везе са проналаском решења за ситуацију на Донбасу, изјавила је Нуландова.

„Питања везана за Крим се не тичу Минског споразума. Ми смо јасно изнели свој став да никада нећемо признати окупацију Крима и улазак полуострва у састав Русије. Због тога ће санкције остати на снази“, рекла је она.

Нуландова је подвукла да по том питању економске санкције које су увеле САД и ЕУ и даље остају окосница притисака на Русију.

Поред тога, она је изразила забринутост због кршења људских права на Криму, посебно када је реч о мањинама, као и због милитаризације полуострва.

„Гаспром“ тражи од Украјине 32 милијарде долара - „Гаспром“ на своје захтеве упућене Стокхолмском суду према „Нафтогас Украјини“ додао суму од 2,549 милијарди долара за непреузети гас у трећем кварталу 2015. године.

Руска компанија „Гаспром“ послала је у Стокхолмски међународни суд нове захтеве за украјинску компанију „Нафтогас Украјина“ по купопродајном уговору за гас од 19. јануара 2009. године, саопштила је компанија.

Укупна сума коју тражи „Гаспром“ — уз додатни захтев на 2,549 милијарди долара за непреузети у трећем кварталу 2015. године према услову „узми или плати“, износи 21,759 милијарди долара.

У 2015. години услов „узми или плати“ није примењиван у 1, 2 и 4. кварталу, подсетила је руска компанија.

Како је раније саопштено, Украјина, са своје стране, тражи од Русије у оквиру „гасне“ тужбе пре Стокхолмским судом 22,7 милијарди долара.

„Украјина је још прошле године покренула судски поступак против руског ’Гаспрома‘ на основу два уговора. Први — купопродајни уговор по којем она тражи од Русије 14,5 милијарди долара. Други — транзитни уговор, према којем Украјина тражи од Русије 8,2 милијарде долара. Не желим трчати пред руду, али се надам да ће до краја ове године одговарајућа одлука бити поднесена суду у нашу корист“, рекао је 19. фебруара премијер Украјине Арсениј Јацењук у Врховној ради.

Италија и Мађарска против аутоматског продужења антируских санкција - Питање наставка санкционе политике према Русији треба да буде разматрано на високом нивоу и да се не прихвата као свршен чин, сматрају представници Италије и Мађарске.

Шефови дипломатија Италије и Мађарске изјавили су да се категорички противе аутоматском продужењу и проширењу санкција против Русије, саопштава Ројтерс.

Овакве изјаве су се чуле на крају састанка министара иностраних послова земаља ЕУ на којем су учествовали и шеф америчког спољнополитичког ресора Џон Кери и висока представница ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Федерика Могерини.

Агенција наводи да је за годину дана ово била прва седница на којој се разговарало о даљим акцијама блока према Русији.

„У овој етапи не можемо да прихватамо било какве одлуке као свршен чин“, изјавио је представник Италије Паоло Ђентилони. Шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто изразио је солидарност са италијанским колегом, додавши да „ЕУ не може да доноси тајне одлуке о санкцијама. Питање треба да се реши на највишем нивоу. Одлука не може бити донета аутоматски“.

Могеринијева је, притом, изјавила да она сматра да „никад није било техничког продужавања санкција. Свака дискусија о продужењу санкција је политичка, и може се спроводити на различитим нивоима: на нивоу Европског савета, Савета за спољне послове, на нивоу амбасадора, у сваком случају политичка дискусија се увек води“.

Представник Литваније Линас Ленкевичус је, са своје стране, изјавио да неће бити ревидирана политика санкција према Русији.

У ЕУ не могу доћи до консензуса о продужењу санкција против руског банкарског система, војне индустрије и енергетског сектора, пише Ројтерс.
Украјинa - из минута у минут -
 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима