Украјина и Новорусија из минута у минут - 09.03.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 07.03. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 09.03.



Кијевске снаге покушале да пресеку магистралу Доњецк-Горловка - Војни врх Доњецке Републике оптужио је кијевске снаге да су прекршиле примирје и да покушавају да пресеку пут који спаја Доњецк, главни град ДНР, и Горловку.

Војни врх у Доњецку је саопштио: „Команда украјинске армије враћа се својим старим плановима. Опет покушава да пресече везе између градова Доњецке Републике и тако створи предуслове за продирање у дубину територије. Опет прво покушава да одсече Доњецк од Горловке“.



Украјинци су јуче прво упали у тампон-зону уз саму ауто-магистралу Доњецк-Јасиновата-Горловка. Данас је уследио покушај тенковског пробоја који је био осујећен, односно пресецања пута на месту где му је „линија раздвајања“ најближа.

Кијевске снаге користе ракетне бацаче „Град“ и минобацаче од 82 милиметра.

Армија ДНР очекује нови покушај украјинских снага да пробију њене линије одбране.

Део магистрале код Јасиновате је у домету топова и хаубица и кијевских снага.

Кијевске снаге напале Јасиновату - Кијевске снаге су гранатирале контролни пункт у близини места Јасиновата у Донбасу, где се у том тренутку налазила група руских новинара. Повређених није било.

Према речима руских новинара, поред испаљених граната, кијевске снаге пуцале су и пешадијским оружјем.



Претходно је представник Министарства одбране Доњецке Народне Републике Едуард Басурин рекао да кијевске снаге покушавају да се пробију унутар територије Донбаса у близини Јасиновате, с обзиром да је то место од стратешког значаја.

Према његовим речима, ситуација у том делу је и даље напета, а гранатирање се спроводи свакодневно.

Преглед политичко-економских и других вести за 09.03.



Руску амбасаду у Кијеву гађали каменицама и боцама - Зграду руске амбасаде у Кијеву демонстранти су гађали каменицама и боцама.

Демонстранти у Кијеву бацили су на зграду амбасаде Русије камење и боце.

Они су налепили на ограду амбасаде велики број натписа са позивима да се ослободи пилот Надежда Савченко. У акцији протеста учесвовало је око 300 људи.

Ово није први напад на руску амбасаду убог случаја Надежде Савченко.

У ноћи 6. марта непознате особе у маскирним униформама, наоружани бејзбојл палицама оштетили су три аутомобила амбасаде, док се на територији дипломатске мисије летеле бакље. Истог дана су на зграду била бацана и јаја.

Према подацима руског судства, за време борбених акција изнад Луганска у лето 2014. године Надежда Савченко се придружила батаљону Ајдар. Она се бавила тајним праћењем и корекцијом артиљеријске ватре по позицијама устаника, на којима су се у том тренутку налазили цивили. У резултату минобацачког огња погинули су руски новинари Игор Корнељук и Антон Волошин. Након тога је Савченкова као избеглица прешла руску границу, где је ухапшена.

"Кидайте дальше"
Посольство России в Киеве снова забрасывают камнями, яйцами и флаконами с йодом pic.twitter.com/FpG7fJHTeb

— Дмитрий Смирнов (@dimsmirnov175) March 9, 2016

Рогозин не види крај антируским санкцијама - Дмитриј Рогозин сматра да не треба очекивати да ће санкције ЕУ и САД против Русије бити ускоро укинуте.

Потпредседник руске Владе Дмитриј Рогозин указао је да не треба обраћати пажњу на санкције против Русије и да треба развијати арктички регион.

„У овом или оном облику, санкцијa ће увек бити“, рекао је он у Мурманску након седнице председништва Државне комисије о Арктику.

По његовим речима, ЕУ и САД разматрају укидање санкција.

„Не треба да се бавимо тиме. Треба имати у виду да ће према нама санкција увек бити“, додао је он.

ЕУ одобрила продужење индивидуалних санкција против Русије - Стални представници земаља-чланица ЕУ одобрили су продужетак антируских санкција до 15. септембра текуће године.

Комитет сталних представника земаља ЕУ одобрио је продужење индивидуалних ограничења за руске и украјинске грађане и организације. Ради се о шестомесечном року.

Реч је о људима које у ЕУ сматрају умешаним у поткопавање и претњу територијалној целовитости, суверенитету и независности Украјине. То је 146 физичких и 37 правних лица. Сада треба да их изгласа и Савет ЕУ. Планирано је да се то деси сутра, 10 марта.

Санкције се тичу замрзавања новчаних средстава у банкама земаља ЕУ и забрани уласка у Европу.

Кремљ: Недопустиви позиви за увођење санкција Путину - Судски процес над Надеждом Савченко се врши у строгом складу са руским законом и недопустиво је мешати се у то — тако су прокоментарисали у Кремљу позив европских парламентараца да се уведу санкције председнику Русије Владимиру Путину који је, наводно, умешан у случај украјинског пилота.

Прес-секретар председника Русије Дмитриј Песков, коментаришући предлог европских посланика да се уведу санкције против Владимира Путина због случаја Надежде Савченко, изјавио је да је недопустиво мешање у судски процес.

„Не можемо се сложити са покушајима мешања у судске процесе у току који су у нашој земљи у строгом складу са актуелним руским законодавством према којем се, наравно, води процес над Савченковом. Било каква мешања су недопустива. Имамо одређене процедуре које су у току. У вези с тим, у току је судски процес и било какве коментаре такође сматрамо немогућим и недопустивим“, рекао је Песков новинарима, одговарајући на питање.

Према подацима руског судства, за време борбених акција изнад Луганска у лето 2014. године Надежда Савченко се придружила батаљону Ајдар. Она се бавила тајним праћењем и корекцијом артиљеријске ватре по позицијама устаника на којима су се у том тренутку налазили цивили. У резултату минобацачког огња погинули су руски новинари Игор Корнељук и Антон Волошин. Након тога је  Савченкова под видом избеглице прешла руску границу, где је била ухапшена.

Европски парламентарци траже санкције против Путина - Европски парламентарци су објавили „списак Савченко“ у којем се, осим руског председника Владимира Путина, нашло још 28 лица. Политичари желе да им се забрани улазак на територију ЕУ и замрзне имовина.

Посланици Европског парламента позвали су шефицу европске дипломатије Федерику Могерини да уведе личне санкције против председника Русије Владимира Путина и још 28 лица због случаја „Савченко“.

У писму, које је потписало 57 посланика, наводе се имена оних који су, по мишљењу европских парламентараца, „одговорни за политичку одлуку о заробљавању Савченкове, њено пребацивање на територију Русије, незаконито држање и подизање фалсификоване оптужнице“. По мишљењу политичара, санкције треба увести и онима који су одговорни за „легитимизацију акција Русије у очима међународне заједнице“.

Осим Путина, на списку су се нашли шеф ФСБ-а Александар Бортников, шеф комитета Државне думе за међународне послове Алексеј Пушков, шеф Истражног комитета Александар Бистрикин, лидер самопроглашене Луганске Народне Републике Игор Плотницки, као и један број истражитеља, судија и других лица.

Обраћање је поставио на свој твитер-налог пољски посланик Јацек Саријуш Вољски.

Надежда Савченко је оптужена да је украјинској војсци дала податке о положају двојице руских новинара који су убијени у минобацачкој ватри на истоку Украјине у лето 2014. године.

Кијев признао: Нисмо спремни за НАТО - Оружане снаге Украјине нису у складу са стандардима НАТО–а, изјавио је вршилац дужности шефа мисије Украјине при НАТО–у Јегор Божок. Према оценама европских земаља, чланство НАТО–а остаје Кијеву за најмање четврт века.

Украјина признаје да није спремна да ступи у НАТО због неусклађености свог одбрамбеног сектора са стандардима Северноатлантске алијансе, изјавио је извршилац дужности шефа мисије Украјине при НАТО–у Јегор Божок за „Радио Слободу“.

„Украјина сада није спремна за чланство у НАТО–у. Зато смо са Алијансом концентрисани на то да војни и полицијски сектор Украјине ускладимо са НАТО стандардима“, изјавио је Јегор Божок.

Према његовом мишљењу, испуњавање НАТО стандарда у будућности ће омогућити Украјини да говори о приступању западној војној Алијанси.

Прошле недеље председник Европске комисије Жан Клод Јункер искључио је приступање Украјине у ЕУ и НАТО у наредних 20 до 25 година.

Раније је бивши генерални секретар НАТО–а Андерс фон Расмусен изјавио да ће Украјина, како би постала чланица Алијансе, морати да испуни критеријуме за чију реализацију ће бити потребно много времена.
Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима