Украјина и Новорусија из минута у минут - 27.02.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 25.02. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 


 

ВИДЕО ВЕСТИ

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 27.02.




Стање на фронту - .
 

Преглед политичко-економских и других вести за 27.02.



Савет Русија-НАТО може бити одржан до почетка лета - Савет Русија—НАТО може бити одржан до почетка лета, стране су у контакту и разговарају о организацији састанка, изјавио је извор из Министарства иностраних послова Русије.

„Савет може бити одржан до почетка лета, ако буде одрађен одговарајући посао. Засад су стране у контакту“, рекао је саговорник агенције.

Притом, он је навео да је рано говорити о конкретним роковима, јер „предметни“ рад још није почео.

О могућности обнове рада Савета Русија—НАТО први пут је говорио у децембру 2015. године генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг. У Москви наводе да су у контакту са руководством секретаријата НАТО-а.

„Када дневни ред буде усаглашен, тада ће моћи да се говори о састанку“, изјавио је заменик шефа дипломатије Русије Алексеј Мешков.

Приоритет за Оланда: Укидање руског ембарга на сланину - Француски председник Франсоа Оланд забринут је због руског ембарга на увоз сланине из Француске.

За Француску је приоритет решавање питања о руском санитарном ембаргу на увоз сланине, изјавио је председник Француске Франсоа Оланд на 53. Међународном сајму хране у Паризу.

„Као што је познато, постоје два руска ембарга — санитарни на увоз сланине и други, уведени из политичких разлога. Прво питање ће се најпре решавати, јер је оно раније било уведено и тиче се осетљивог сектора као што је одгој крупне рогате стоке и свиња“, рекао је председник Француске.

Санкције против Русије су увеле САД и ЕУ 2014. године због ситуације у Украјини и уласка Крима у састав Руске Федерације. У децембру 2015. године оне су званично биле продужене. Кремљ је одговорио на санкције увођењем ембарга на увоз прехрамбених производа.

Порошенко: Појачати војне могућности дуж целе црноморске обале - Украјински председник Петро Порошенко наложио је Министарству одбране и Генералштабу Оружаних снага Украјине да појачају војне могућности земље у Херсонској области и дуж целе црноморске обале.

„Министарству одбране и Генералштабу Оружаних снага Украјине наређено је да дају предлоге за суштинско јачање војних капацитета Украјине у Херсонској области и дуж целе обале Црног мора“, стоји у саопштењу украјинског председника. 

Порошенко је од Савета за националну безбедност и одбрану затражио да размотри питање привременог режима царинске заштите на граници Крима и Херсонске области. 

„Захтевам од владе да поднесе на разматрање Савету за националну безбедност и одбрану Украјине питање о привременом специјалном царинском режиму дуж административне границе Херсонске области и Аутономне републике Крим, као и енергетску стратегију Крима“, навео је Порошенко у саопштењу које је објављено на званичном сајту шефа државе. 

Меркелова бизнисменима о антируским санкцијама: Будите стрпљиви - Федерална канцеларка Немачке признала је да санкције против Русије наносе велику штету немачком бизнису.

Канцеларка Немачке Ангела Меркел позвала је немачке бизнисмене да трпе антируске санкције, без обзира на то што им наносе озбиљну штету, пише Дојче веле.

Према подацима немачког листа, о томе је говорила јуче на годишњем пријему економског савета партије Хришћанско-демократског савеза у Штралзунду.

„Меркелова је признала да санкције у одређеној степени наносе велики удар бизнису, али се могу укинути тек након пуне реализације Минског споразума“, пише лист.

Санкције против Русије су увеле САД и ЕУ 2014. године због ситуације у Украјини и уласка Крима у састав Руске Федерације. У децембру 2015. године оне су званично биле продужене.

Приближавање Кијева НАТО-у одлаже решавање сукоба у Донбасу - Подизање присуства НАТО-а у Кијеву на дипломатски ниво и интензивно кретање Украјине према Алијанси отежава политичко решавање сукоба у Донбасу, изјавио је у петак лидер самопроглашене Доњецке Народне Републике Александар Захарченко.

Председник Украјине Петро Порошенко потписао је у петак закон о ратификацији споразума с НАТО-ом о статусу представништва Алијансе у тој земљи. 

„Већ много пута сам говорио о томе да што је интензивније кретање Украјине према НАТО-у, то смо даље од политичког решења за Донбас. Народ Донбаса је на свом референдуму и на изборима у новембру 2014. године јасно показао да не жели да постаје део нити Европске уније нити НАТО-а“, рекао је Захарченко. 

Према речима лидера ДНР, у Донбасу сматрају да Украјина треба да остане неутрална држава. 

„Једини став који Донбас може да има о узајамним односима Украјине и НАТО-а јесте да Украјина остане неутрална земља. И то је граница у компромису с нашом земљом. Због тога подизање представништва НАТО-а на дипломатски ниво, и то у тренутку јачања сарадње Украјине с НАТО-ом на војном нивоу, изазива код нас жаљење. Овај корак не приближава него, напротив, удаљава тренутак политичког решења нашег сукоба с Кијевом“, објаснио је Захарченко.

Врховна рада Украјине унела је у децембру 2014. године измене у два закона, одуставши од ванблоковског статуса државе. Нова војна доктрина Украјине подразумева обнављање политике која води ка НАТО-у.

Украјина до 2020. године треба да обезбеди потпуну компатибилност својих оружаних снага са снагама земаља-чланица НАТО-а. 

Бивши генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен раније је изјавио да је за ступање Украјине у НАТО потребно задовољити низ критеријума, а за њену реализацију биће потребно доста времена. Стручњаци сматрају да Украјина неће моћи да претендује на чланство у НАТО-у у наредних 20 година.

Савет Европе: Неопходно одржавати везе с Русијом - Русија је незаменљиви члан европског друштва и у садашњим условима неопходно је наставити дијалог с Москвом о подршци европској безбедности, изјавио је генерални секретар Савета Европе Турбјерн Јагланд.

„Европска стабилност данас је угрожена и у вези с тим неопходно је сарађивати ради заштите и даљег развоја наших заједничких стандарда и циљева који су основа за дијалог. Савет Европе је најважнија европска платформа за дијалог, и Русија је незаменљиви члан овог друштва“, пише у поруци генералног секретара прочитаној на вечери посвећеној 20. годишњици ступања Русије у организацију. 

Он је подсетио да је пре 20 година Русија постала 39. чланица Савета Европе и додао да је тај догађај био „важна прекретница“ у стварању „данашњег европског облика“ ове организације. 

Према мишљењу генералног секретара, један од најважнијих момената у протеклим годинама био је то што је Москва ратификовала веома важан документ — Конвенцију о заштити људских права, као и 60 основних докумената Савета Европе.

Јагланд је додао да Европска унија и Русија и даље имају извесне несугласице, али је рекао да се нада да ће „досадашње искуство у сарадњи помоћи да се пронађу узајамно прихватљива решења“.

Јацењук се жали на Блок Петра Порошенка - Премијер Украјине Арсениј Јацењук изјавио је да је за Блок Петра Порошенка, водећу парламентарну фракцију у тој земљи, „рејтинг важнији од реформи“.

„Они (посланици Блока Петра Порошенка дејствују под притиском истраживања јавног мњења“, рекао је украјински премијер у интервјуу за немачки лист „Франкфуртер алемајне цајтунг“.

Јацењук је као пример навео заседање Врховне раде 16. фебруара, на којем је разматрана резолуција о неповерењу влади. Током гласања већина посланика Блока Петра Порошенка подржала је изгласавање неповерења влади и на тај начин покушала да блокира реформе, рекао је премијер. 

Јацењук је такође навео да је у парламентарној коалицији само његова партија, Народни фронт, подржавала реформе. 

Украјински премијер сматра да су га преобликовање тржишта гаса и „спасавање државног буџета“ скупо коштали и утицали на пад његовог рејтинга. 

Јацењук је нагласио да никада није  нападао председничку партију ради сопственог рејтинга, сматрајући да је „јединство важније“. 

Премијер је, међутим, рекао да Порошенко остаје његов партнер. „Ми смо више пута заједно усвајали непопуларне мере за спровођење реформи. То улива поштовање“, рекао је Јацењук. 

Лидер председничке фракције Блок Петра Порошенка, Јуриј Луценко, саопштио је да би следеће недеље требало да почну преговори руководилаца парламентарних странака Украјине о стварању нове коалиције. 

„Следеће недеље руководиоци демократских фракција треба да почну преговоре о стварању нове коалиције, под новом владом. Блок Петра Порошенка спреман је да предложи план заједничког рада парламентарне већине и кабинета министара. Његови извршиоци треба да буду чланови технократског тима реформатора без партијских амбиција“, написао је Луценко у петак на својој страници на Фејсбуку. 

Неуспех гласања за смену кабинета премијера Арсенија Јацењука 16. фебруара изазвао је парламентарну кризу у Украјини.

Из парламентарне већине иступили су Баткившчина и Самопомоћ, што практично означава њен распад. 

Без ових партија у коалицији нема довољно гласова за усвајање закона. 

Према украјинском уставу, ако посланици не образују нову коалицију у року од 30 дана, председник може да распусти Врховну раду и да закаже превремене изборе.

Кијев у Донбасу обећава муњевиту војну победу по хрватском сценарију - Саветник министра унутрашњих послова Украјине Иван Варченко убеђен је да ће у Донбасу ускоро доћи до ескалације конфликта између Москве и Кијева.

„Пре или касније, а ја верујем раније, сукоб Украјине са руским окупатором завршиће се војном операцијом. Надам се врло успешном војном операцијом. Надам се, такође, да ће по степену успешности она моћи да се мери са операцијама за ослобађање хрватских територија, вођених 1995. године у Хрватској", изјавио је Варченко.

Видео вести за 27.02.



МО ДНР о ситуацији на фронту

Интервју са председником Захарченком
Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима