Украјина и Новорусија из минута у минут - 07.02.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 05.02. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 


 

ВИДЕО ВЕСТИ

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 07.02.



Стање на фронту  - .

Преглед политичко-економских и других вести за 07.02.



Холандија за референдум о уласку Украјине у ЕУ - Влада Холандије биће приморана да размотри став о уласку Украјине у Европску унију у случају да приликом најављеног референдума Холанђани гласају против тог пакта, изјавио је шеф холандске дипломатије Берт Кундерс.

Иако предстојећи референдум неће имати обавезујући карактер, већина холандских партија су већ потврдиле да ће поштовати мишљење већине становника, пише Ројтерс.

Према прелиминарним проценама, око 55 одсто грађана Холандије гласаће против уласка Украјине у Европску унију због страха од конкуренције и новог таласа миграната из те земље.

Поред тога, многи политичари сматрају да се у случају да Европска унија потпише Споразум о стабилизацији и придруживању са Украјином то може додатно одразити на погоршање односа између Амстердама и Москве.

Кундерс је за себе рекао да ће гласати „за“ улазак Украјине у ЕУ, додајући да би такав корак допринео стабилности те земље.

Референдум о уласку Украјине у Европску унију биће одржан у Холандији 6. априла ове године, а питање ће гласити:

„Да ли сте за или против ратификације споразума о стабилизацији и придруживању Европске уније и Украјине?“, додаје Ројтерс.

Холандија је тренутно једина земља ЕУ која још увек није ратификовала тај споразум са Украјином.

Преименовање кримских градова – политичка шизофренија - Гувернер Севастопоља Сергеј Мењајло назвао је жељу украјинских власти да преименују кримска насеља „политичком шизофренијом“, не искључивши могућност да Севастопољ, на радост националиста, буде назван Бандеровск.

Украјинске власти саопштиле су да планирају да у оквиру десовјетизације преименују насеља на територијама Донбаса које нису под украјинском контролом, као и насељена места на Криму који је ушао у састав Русије. 

Према мишљењу гувернера Севастопоља, преименовање градова и насеља спроводиће се по жељи украјинских националиста. 

„Власти Украјине у оквиру закона о десовјетизацији вероватно ће пожелети да руски град Севастопољ преименују у Бандеровск или Мазепинск“, рекао је Мењајло. 

Према његовим речима, тежња Кијева да мења називе градова на Криму подсећа на политичку шизофренију. 

„То све више личи на политичку шизофренију. Званични Кијев живи у свом свету, чак и не сумњајући да је око њега друга реалност“, нагласио је Мењајло. 

Гувернер Севастопоља је рекао да овакви потези Кијева представљају потврду да су Кримљани направили добар избор. 

„Замислите да су 2014. националисти почели да скидају таблице, да руше споменике, да све називају по свом нахођењу, то би неминовно довело до масовног крвопролића јер на Криму нико не би трпео такве бандитске испаде“, нагласио је Мењајло.

НАТО спреман да повећа своје присуство у Источној Европи - НАТО намерава да повећа свој контингент у Пољској, Летонији, Литванији и Естонији, пише „Волстрит џурнал“. Очекује се да ће то бити највеће повећање снага Алијансе у Источној Европи од времена Хладног рата.

НАТО планира да одобри повећање броја својих војника на Истоку, саопштио је „Волстрит џурнал“, позивајући се на представнике Алијансе и САД.

Према подацима листа, управо ће ту одлуку, највероватније, донети министри одбране земаља НАТО током састанка наредне недеље. Тачан број снага и колико војника свака земља  треба да издвоји биће одређено касније ове године.

Тај корак ће се тицати Литваније, Летоније, Естоније и Пољске, наводи „Волстрит џурнал“. Агенција Ројтерс, са своје стране, саопштава да Алијанса не намерава да у Пољској распореди своје сталне војне базе, без обзира на њене молбе.

Према подацима агенције, планирано повећање снага НАТО–а у Европи вероватно ће бити највеће од времена Хладног рата. Намеру да ојачају источну границу у Алијанси објашњавају забринутошћу због акција Русије, између осталог, због уласка Крима у састав Русије.

Представници Русије више пута су изјављивали да ће свако распоређивање снага НАТО–а великих размера представљати озбиљну претњу за безбедност те земље.

Кијев намерава да преименује градове у Донбасу и на Криму - Украјинске власти намеравају да преименују насеља на територијама Донбаса које нису под контролом Кијева, као и на Криму који је ушао у састав Русије.

Директор Института за национално сећање Владимир Вјатрович је у интервјуу украјинском порталу „Газета“ рекао да ће у око 600 насеља, чије власти (већина су под контролом устаника) нису обавиле консултације о преименовању и нису упутиле украјинском парламенту своје предлоге, бити упућене опомене парламентарног комитета.

„Ако они ово буду игнорисали, до преименовања ће свакако доћи, али по препоруци нашег института. Биће преименована и насеља која не контролише украјинска власт на Криму и на делу територије Донбаса. У вези с полуострвом, приоритет има враћање историјских кримско-татарских назива. Наравно, Јалта ће остати Јалта, реч је о називима као што су Космомолско, Лењино“, рекао је Вјатрович.

Он је додао да је у оквиру програма десовјетизације у Украјини већ уклоњено више од 800 споменика Владимиру Иљичу Лењину, а планирана је демонтажа још око 700.

Закон „о осуди комунистичког и нацистичког режима“ који је ступио на снагу у Украјини у мају 2015. године подразумева, пре свега, преименовање градова и улица који носе називе у част совјетских државних делатника. 

Украјински Институт за национално сећање саставио је специјални списак од 520 историјских личности чија ће имена нестати из назива градова и улица. 

Према информацијама Института, више од 943 насеља треба да буде преименовано до краја новембра ове године.

Министар економије не планира да се врати у украјинску владу - Министар за економски развој Украјине Ајварас Абромавичус не планира да ради у актуелној влади земље јер не верује да ће бити испуњени услови под којима су он и неколико других министара пристали да остану на функцијама.

Криза владе у Украјини избила је поводом саопштења Летонца Ајвараса Абромавичуса да подноси оставку због притиска администрације украјинског председника Петра Порошенка. 

Министар је затражио оставку заменика председника Блока Петра Порошенка, Игора Кононенка, као и генералног тужиоца и премијера Украјине.

Заједно са четворицом других министара који су у четвртак саопштили да подносе оставке, он је затражио да се не врши притисак на владу и да јој се омогући да спроводи реформе. 

Међународни монетарни фонд, који је раније одучио да Украјини додели 17,5 милијарди долара, већ је изнео критичка саопштења на рачун украјинских власти.  Читајте више

Видео вести за 07.02.



Прес конференција председника ДНР Александра Захарченка

Разговор са заробљеним војницима кијевских снага

МО ЛНР о ситуацији на фронту

Маневри Народне војске ЛНР

Басурин о ситуацији на фронту

Маневри Народне војске ДНР

Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима