Кисинџер: Русија није претња, већ кључни елемент равнотеже

Америка не треба да посматра Русију као претњу по сопствену безбедност већ као „кључни елемент глобалне равнотеже“, сматра бивши државни секретар САД Хенри Кисинџер.

Од времена завршетка Хладног рата, односи Русије и САД нису били у оваквој кризи. „Узајамно поверење је нестало са обе стране. Сарадња је заменила конфронтацију“, пише у свом чланку за „Нешенел интерест“ бивши државни секретар САД Хенри Кисинџер.

Он је навео да је и након Хладног рата судбина двеју земаља остала тесно испреплетена. Ипак, није било суђено да се наде о дуговечној продуктивној сарадњи остваре. Уместо тога, земље су почеле да сатанизују једна другу. Поново се вратило неповерење и сумње из времена Хладног рата.

Кисинџер сматра да је томе пре свега допринело недовољно разумевање историјске перспективе. За САД, по мишљењу бившег државног секретара, завршетак Хладног рата била је потврда за Америку традиционалне вере у неизбежност демократске револуције и проширење међународног система, заснованог на владавини права.

Ипак, руска историја је компликованија. За земљу која је вековима била мета напада, како са запада тако и са истока, безбедност ће увек имати не само правну, већ и геополитичку основу.

„Задатак који сада стоји пред нама је објединити оба гледишта — правно и геополитичко — у једну концепцију“, сматра Кисинџер.

Он наводи да су обе стране заинтересоване да се садашња несигурна и променљива ситуација претвори у „нову, све више једнополарну и глобализовану равнотежу“.

Бивши државни секретар пише да садашња нестабилност сама по себи нема сличне у прошлости. Раније су светске претње долазиле од земаља које су имале све већу власт.

Сада се све променило: претње су све чешће последица нестанка државне власти и пораста броја неконтролисаних територија.

Кисинџер је уверен да ниједна држава, колико год да је моћна, није у стању да се сама избори са порастом „вакуума власти“.

„То захтева сталну сарадњу САД, Русије и других великих држава“.

Циљ преговора између САД и Русије треба да буде израда концепције односа, у оквиру којег се може средити несугласице, сматра Кисинџер.

„У формирању једнополарног света Русију треба посматрати као кључни елемент сваке нове глобалне равнотеже, а не као претњу за САД“, пише он у свом чланку.

Бивши државни секретар није изненађен одсуством прогреса у преговорима о Украјини и Сирији, јер се они одржавају „без договорених стратешких оквира“.

Кисинџер сматра да би Украјина требало да буде „мост између Русије и Запада, а не предстража неке земље“. Што се тиче Сирије, бивши шеф Стејт департмента је навео да само „заједнички напори САД и Русије координирани са другим великим државама могли би да створе модел за проналажење мирног решења на Блиском истоку, а можда и у другим местима“.