BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Који су интереси Кине на Блиском истоку

Који су интереси Кине на Блиском истоку
20.01.2016. год.


Данас је почела блискоисточна турнеја председника НР Кине Си Ђинпинга, током које ће посетити Саудијску Арабију, Египат и Иран. Осим преговора са руководиоцима ове три државе, Си Ђинпинг ће се сусрести и са генералним секретаром Савета сарадње арапских држава Персијског залива Абделом Зајинајием и секретаром Лиге арапских земаља Набилом Арабијем.

О циљевима турнеје кинеског председника, као и o проблемима које ће разматрати са својим саговорницима током предстојећих сусрета, за Спутњик говори Гао Феј, кинески политиколог и професор Факултета зa новинарство и комуникације Универзитета у Гуангџоу:

„Председник Си Ђинпинг први пут одлази у посету овим државама. То значи да Кина шаље својеврсни сигнал блискоисточним државама о својим намерама да у региону наступи као позитиван фактор. На геополитичком плану, Кина  је као један од главних задатака себи поставила тражење компромиса и цивилизованог решења конфликта и спорова, па и путем економске иницијативе „Економског појаса Пута свиле“ и реализације политике заједничке модернизације држава.

Феј истиче да Кина раније није испољавала намере да активно учествује у решавању сиријске кризе и јеменског проблема, имајући у виду да Пекинг није имао своје интересе у овом региону.

Ипак, према његовим речима, Кина жели активније да одржи консултације са званичницима поводом решавања конфликата на Блиском истоку.

„Уколико Пекингу пође за руком да оствари успех у том смислу, који би резултирао мировним споразумима, то би, убеђен је Феј, довело до смањења напетости и опасности ширења тероризма, која прета из Сирије и Ирака“, сматра овај стручњак.

На питање зашто је председник Кине изабрао да посети баш ове три блискоисточне државе, кинески политиколог каже да је, нажалост, тероризам као главна претња читавом свету био главни разлог. Основно питање које се сада намеће арапским државама, а које би требало што пре решити — то је неодређеност вектора развоја ових држава.

Саговорник Спутњика сматра да је утицај Саудијске Арабије, веома богате нафтом, значајно ослабио јер не постоји добро организован механизам утицаја на светску економију.

„Кина је у последњих 30 година постепено заузимала важно место у организацијама као што су БРИКС и ШОС, али и Азијска банка инфраструктурних инвестиција. Кина има јак геополитички утицај, а горепоменуте организације се ослањају на искуства Саудијске Арабије, Ирана и Египта, јер су ове три државе основна геополитичка снага у арапском региону“, сматра У Феј.

Саудијска Арабија је сунитска држава, а Иран шиитска, док је Египат управо она карика која повезује Евроазију. И све ове три државе имају јак утицај на суседне државе. Посета председника НР Кине овим државама говори о великој заинтересованости Кине да утиче на дешавања на Блиском истоку. Осим тога, и Саудијска Арабија и Иран, иако међусобно имају доста проблема, обе веома позитивно оцењују могућност да Кина буде посредник у решавању несугласица.

„Посета председника Си Ђинпинга свакако представља успешну дипломатску стратегију Кине. Пет арапско-израелских ратова су допринели не само јачању напетости у односима блискоисточних држава и Израела већ и потпуној конфузији у односима у региону. Зато, посета председника Си Ђинпинга може бити основ за реализацију кинеских принципа пацифизма“, закључује У Феј.



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Пуковник Златан Црналић, један од преживјелих пилота који су оборени изнад Новог Травника у фебруару 1994. године, преминуо је данас у 61. години након краће и тешке болести

Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник


Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто

На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања...


Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА