Увек је опасно бити Србин

Адвокат о Србији, путу ка Европској унији, успону Русије, мигрантима, нашим историјским грешкама... Ако Путин не сломи ИСИС, Европа постаје жртва САД и властите демократије. Обарање руског авиона је чиста провокација.

На овом промајном простору Балкана, увек је опасно бити Србин, а опстали смо без обзира на лоше карактерне особине, издаје, братоубилачке ратове. Мудрост народа огледа се у способности да преживи, а ми Срби то не знамо. На нивоу нације мора да се зна на који начин се испољава родољубље, да притом буде најмање жртава. Сада би наше родољубље требало да буде у фази "тиховања", да сачувамо снагу за касније, за векове, а не да се расипамо на мах уз велике жртве. Породица, као ћелија друштва, веома је битна, јер преноси обичаје и српство, затим се стварају кружоци, макар од две породице, па се иде даље. Из таквог миљеа, изнедриће се праве вође. Неће бити потребно да их тражимо и гласамо за њих, препознаће се и наметнути.

Овако је за "Новости" говорио Вељко Губерина, по многима наш најбољи адвокат свих времена. У судници, увек спектакуларан, речима је секао оштро као мачем, брутално и искрено, отежавајуће и олакшавајуће околности "скенирао"хируршки прецизно, увек налазио слабе тачке супротној страни. Рођен је 9. септембра 1925. године у Вргинмосту на Кордуну, недавно је напунио 90. годину, али у свету правника, адвоката, судија, његово име се изговара с дубоким наклоном. Јер, носи га човек који је смело прихватао да брани најкомпликованије случајеве, најтеже злочинце и успевао у томе. И то у време када је у Југославији још постојала смртна казна, а мало који адвокат је у каријери желео "мрље"(не)одбрањивих случајева.

* У СФРЈ сте били "ретроградни" православац који "пркоси" Титу.

- Говорили су бесно: Шта хоће овај Губерина! Овај Србин, православац, Кордунаш! Хтели су да ме тако увреде, а ја сам се тиме поносио. Мој правац се знао, одем на суд, па у Вазнесењску цркву у мојој Улици кнеза Милоша. Доводили су чак и ђаке да ми певају под прозором "Ми смо Титови, Тито је наш". После матуре у Јагодини, а Јагодинце сматрам мојима, преселио сам се у Београд и исте године ухапшен и осуђен на три године затвора, јер сам био на челу групе националиста. Казну сам издржао, из КПД Ниш пуштен сам 1947, а одлуком суда рехабилитован 2009. Живео сам с мајком у Београду, нисам могао да овде упишем Правни факултет па сам га завршио као ванредни студент 1951. године у Љубљани.

* Канцеларију у Београду отворили сте 1956. године са мисијом - да спасавате животе, буквално! Ваша суђења пратила је цела СФРЈ, а познати су и случајеви "Точиловац", "131 убод ножем"...

- Адвокатура је најзначајнија професија у цивилизованом друштву, јер штити људска и грађанска права. Лекар може да спаси и продужи живот, а то чини и адвокат када брани особу којој прети смртна казна, па избори ослобађајућу пресуду. Бранилац остаје уз оног кога брани када је најтеже, осећа како је бити усамљен у тој борби, бес и огорчење средине. Пре 50 година људи у СФРЈ су се питали ко је тај Губерина, на чијим процесима се скупљао народ као на биоскопским представама. У професију сам уносио западњачку театралност и правио спектакл у судници, а бавио сам се само кривичним правом и био само бранилац.

* Због вас је унапређен Закон о кривичном поступку, били сте и један од оснивача Удружења за борбу против смртне казне?

- У каријери сам бранио 618 људи оптужених за убиство, изречене су 42 смртне казне, а десет особа стрељано. Имао сам и 47 ослобађајућих пресуда захваљујући иступању на суду, посебно завршним речима. То је допринело да се 1968. у закон унесе члан: "Окривљени има право на браниоца у току целог кривичног поступка". После случаја"Точиловац", у ЗКП су унета два нова члана 84 и 85, која су побољшала положај оптуженог. Као члан Форума за људска права, представник адвоката Србије и Југославије допринео сам укидању вербалног деликта - наводи адвокат.

* Као дечак сте једва извукли живу главу од усташког покоља.

- Са мајком и сестром сам избегао сигурну смрт у Карловцу, захваљујући италијанским официрима који су нас упозорили и помогли нам да у последњем часу побегнемо. Нажалост, нисмо се више тамо вратили зато што су у цркви у Глини побијени готово сви Јовићи, чланови породице моје мајке. На истој територији повампирио се фашизам и усташтво поново 90-их година, опет смо имали избегице из свих делова бивше СФРЈ, а бежали су не само од усташа, већ и од муслимана и џихадиста, вештачки насељених на територији БиХ, којих и данас тамо има

* Сведоци смо великих миграција муслиманског становништва, које хрли у Европу?

- У питању је велика сеоба народа. Данас се бежи од ратова које Америка изазива, а не воде их народи већ моћни појединци и организације. Обичан свет из Америке, који долази у посету Балкану, не одобрава агресивну политику своје земље. Случај са избеглицама са Блиског истока, које наводно беже због рата, инсцениран је. Муслимани су послушан народ и што им каже верски поглавар, то послушају. Турска је још пре рата на граници са Сиријом направила мегаломанске логоре за велики број Сиријаца, који тада нису били избеглице. У једном моменту, а у циљу слабљења Европе и под америчким утицајем, дала им је миг да крену. Важно је разликовати израз избеглица од мигранта. Избеглице смо били ми Срби за време Другог светског рата и овог последњег, али смо се враћали на своја огњишта и настављали даље. Мигранти се пресељавају вероватно заувек, као и ови које зову азиланти, а имају најмодерније телефоне, лепо су одевени, пуне чекаонице наших банака...

* Каква је судбина Европе?

- Европа ће, ако Русија не дај боже не сломи ИСИС, постати жртва властите демократије, принципа мултинационалних заједница и поштовања истих. У случају да Путин победи, Европа би морала одмах да обустави пријем миграната, без пардона и самилости. Само тако може да опстане, као и хришћанство. Ислам који имамо данас није онај из књига Селимовића и Андрића, са умним имамима и поукама. Ово је радикални ислам, који слама све пред собом, без милости. И обарање руског авиона од стране Турске је чиста провокација. У овом моменту људског развоја, нација и националност морају да постоје, ма колико се наметала идеја Европе без граница. Америка је инсценирала азилантску кризу, многе ратове, потаманила четвртину планете. И сада не бира средства да унесе хаос у Европу, да би остала сила број један у свету.

* Пропутовали сте Америку и упознали њене законе?

- Америка је сила на измаку, као самртник хвата се за сламку и спремна је на све. Што се политике тиче, чак и живота на планети, везано је све за америчке креације. Тако је и са Косовом. Ипак, Москва реагује, Путин је спреман да се суочи са ИСИС-ом и џихадистима, значи да Руси опет стају на браник Европе, можда и света. Ако победе, постаће сила број један. Биће то крај англосаксонске империје, која је неколико векова владала планетом.

* Да ли Србија има снаге да се опет "уздигне из пепела"?

- Од 1905. године немамо озбиљне, образоване и национално оријентисане политичаре. Стално се појављују иста лица. Политиком би требало да се баве успешни људи, признати у друштву, не они који преко политике граде каријеру и имиџ. Немамо дипломате у рангу Дучића и Андрића, банкаре попут Вајферта, који је као дошљак више водио рачуна о нашим интересима него многи Срби. Потребни су нам људи који неће стално ићи по мишљење код горих од себе, они који могу да поднесу терет одговорности и обавеза.

* Како проводите пензионерске дане?

- Врло активно, а улазак у 91. годину није омео мој дух. Свакодневно читам књиге, новине и још непрестано тражим доказе о српству!

Правник у њему никада не мирује. Данас му очи живо пламте, вид га добро служи, хода полако, ослањајући се на штап и броји, каже, степеник по степеник кад мора да се пење и силази. До"његове"Вазнесењске цркве има их чак осам, а лако их је прескакао током живота. 

"ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ" НАЈОЗБИЉНИЈЕ

- СТАЊЕ у медијима одсликавају потпуно неважне теме. Дневни листови у Хрватској имају озбиљнији садржај, чак 80 до 100 страна. Код нас само "Вечерње новости" могу да им парирају. У хрватским листовима "пљување" је суптилније и убојитије, овде имамо серију страначких новина, пола су озбиљне теме, а остало ријалити програми, уз најгоре увреде. Зар смо на то спали? Ми, који смо некада били велика нација, а србски језик због значаја официјелни на турском двору. То је у најмању руку срамота! Нисмо достојни наших предака - поручује Губерина.

Марија Павковић,