Отворено о величању злочинаца

Телевизијска емисија “Људовање” која је на Телевизији Републике Српске, приказана 7. фебруара, ове, 2014.године. А на тај исти дан, пре седамдесет и две године (7. фебруар 1942. године.) десио се најмонструознији и најсвирепији злочин над 2.300 Срба, и то све цивила. Геноцид се десио у Бањалучким приградским насељима Дракулич, Мотике, Шарговац и код рудника Ратковац (данашње насеље Лауш), а међу побијенима и масакриранима било је и 551 дете, узраста од неколико дана, до пубертетских година. Геноцид је над србским цивилима, тога 7. фебруара, 1942.године, лично предводио, Петричевачки, католички фратар, Мирослав Филиповић-Мајсторовић, уз сакоманду са Виктором Гутићем, управником Бањалуке у то време владавине НДХ.

И баш на тај дан, седамдесетак година касније, да ли баш случајно, на телевизији Републике Српске у поменутој емисији (“Људовање”), се славе и величају, најмонстроузнији злочинци двадесетог вијека: Анте Павелић, Миле Будак и Хитлер, који су (у другом светском рату, у НДХ), осмислили и спровели ГЕНОЦИД , над србским народом. Е, па то је нешто најмонструозније, најстрашније, најогавније и најболније што се могло десити србском народу, у његовој властитој кући, и на властитој телевизији (РТРС). И то све у режији човека, званог Гатало, који се исто тако, хвалио, на истој ТВРС (у претходној емисији), да је у рату, за нас Србе Отаџбинском, био припадник такозване армије БиХ, што знаћи, да је дотични Гатало, ратовао против Срба, из чега произилази, односно, намеће следећи закључак, да је онда, и он, Гатало, био саучесник у протеривању Срба из Мостара.!?

Да није истина, било би трагично и ноћна мора. Али не, то је збиља, јава, и страшна истина која се дешава пред очима, Председника Републике Српске, Председника Народне Скупштине, Председника Владе Републике Српске, Председника Борачке Организације. Нажалост, дешава се то и пред очима Управног Одбора РТРС, Директора исте куће, уређивачког колегија, исте куће. Такође, то се дешава и пред очима свих политичких партија, и њихових чланова, као и пред очима све интелектуалне и мислеће јавности, која о овоме ЗЛУ-ПОВАМПИРЕЊУ УСТАШТВА, на нашој РТРС, шути. Нажалост, дешавало се то и пред очима свих цивилних, владиних и невладиних организација, које његују сјећање и поштују жртве и јунаке ослободилачких ратова, које су наши србски претци водили, као и борци Републике Српске. Нажалост, та гнусна-емисија, дешавала се и пред очима претплатника Радио Телевизије Републике Српске, који не могу утицати на програмску шему, РТРС. А од поменутих, или прозваних, а то им је посао и обавеза, нико, ама баш нико, ништа не подузима, нити чини, на одбрани Републике Српске, и невино упокојених жртава. Као и на одбрани нас живих, и нашег достојанства, али и бола, којег носимо као њихови потомци. И уместо одбране свих србских интереса и вредности, ми, обични, србски гледаоци, те вечери: 7. фебруара, 2014.године, бијасмо, сведоци овог зла, које се одасла из наше телевизије, у наше домове и рањене душе. Јер овом емисијом, српске жртве из другог светског рата, су поново, јавно, пред очима пренеражених Срба (а у режији Гатала, и његовог госта, и оних који су им то омогућили ), беспомоћно убијане. И то тако подло, и гнусно, да се задовољство Гатала и госта му, који су се изругивали србским жртвама, на нашој, србској телевизији, не може ни описати. Све ово што сам изнио, је гола истина, која се не може сакрити, јер се све то, нажалост и на запрепаштење сваког човека, који се Србином зове, дешавало, на нашој Телевизији Републике Српске. А за такав чин-емисију, у свакој нормалној држави, АУТОР емисије, и сви који су му то омогућили, би летели ВАН, из установе, у овом случају РТРС, за сва времена, експресно и без икаквих објашњења.

Поштовани, Ви поменути, прозвани, шта ћете учинити, јер више не можете рећи, да нисте знали, или да нисте, о овој страхоти, која се дешавала на РТРС (ВЕЛИЧАЊЕ, НАЈМОНСТРУОЗНИЈИХ ЗЛОЧИНАЦА ДВАДЕСЕТОГ ВЈЕКА, са циљем, да се сав Србски Род понизи, увреди, нанесе бол и извргне руглу, али и занијече Геноцид, који је над Србским Родом, почињен), били обавијештени, јер ево, ја, о њој (тој емисији), јавно сведочим.

С поштовањем,
србски песник за децу и одрасле,
Милосав Миле Кнежевић, раб Божији.