Украјина и Новорусија из минута у минут - 09.12.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 08.12. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 


 

ВИДЕО ВЕСТИ

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 09.12.



Плотницки: Кијев нема снаге да победи Доњецку и Луганску Републику  - Кијевске снаге су поново почеле да артиљеријом, тенковима и минобацачима туку Донбас.

Периферију Доњецка почели су да засипају пројектилима сат пре ноћи. На удару је и приградско насеље Старомихајловка.

Опет гађају и периферију Горловке, нарочито Широку Балку.

Минобацачим од 120 милиметара тукли су и насеље Зајцево, укључујући и зграду основне школе.

Неки сматрају да кијевске снаге спремају нови напад на Доњецку и Луганску Републику и да на овај начин покушавају да открију слабе тачке у одбрани народне војске ДНР и ЛНР.

Председник ЛНР Игор Плотницки оценио је, међутим, да у досадашњим „ноћним иживљавањима“ има и немоћног беса:

„Кијев зна није у стању да победи уколико започне нови рат. Уосталом, Петар Порошенко нема снаге за победу. Глупости су му довољне за провокације, али не и за победу“.

Преглед политичко-економских и других вести за 09.12.

Лавров: САД траже од ЕУ да продужи санкције Русији  - Продужење европских антируских санкција траже Сједињене Америчке Државе, саопштио је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров у интервјуу за италијанске медије.

„Знамо да су се Американци сада растрчали по свим европским престоницама и траже да кроз неколико дана, када се окупи Европски савет, обавезно продуже санкције без сваке дискусије“, рекао је Сергеј Лавров.

„Џо Бајден се у своје време хвалио како је то управо америчка иницијатива и како су Американци ’притисли‘ ЕУ. То је одлука коју ми не коментаришемо. Ми дубоко жалимо због тога“, додао је он.

Агенција АФП је данас саопштила да би Европска унија могла да одложи одлуку о продужењу санкција Русији, будући да се Италија залаже да о томе буде одлучено на самиту идуће недеље.

Очекивало се да амбасадори из 28 земаља-чланица, без икакве дебате, продуже санкције Русији због Украјине за још шест месеци.

Међутим, због подела међу чланицама око тог питања и настојања Запада да добије помоћ Москве у решавању сукоба у Сирији, Рим сматра да одлуку треба да донесу лидери ЕУ на састанку у Бриселу идућег четвртка или петка.

Путин наложио да се покрене тужба против Украјине ако не плати дуг  - Руски председник Владимир Путин наложио је Влади Русије да поднесе тужбу против Украјине ако не врати дуг Русији у износу од 3 милијарде долара.

„Постојао је предлог да се током четири године некако учествује у томе, да се ови ризици поделе. Није ми јасно, али добро, тужите их“, рекао је Владимир Путин на састанку са члановима Владе након извештаја шефа Министарства за финансије Антона Силуанова о ситуацији са украјинским дугом.



Русија је молила САД, Европу и међународне банке да поделе ризике који се тичу руског дуга и била је спремна да помогне Украјини, рекао је Путин.

„Ако су они већ сигурни да ће платежна способност Украјине бити таква да ће следеће године она моћи да плати све три милијарде долара, у реду. Међутим, вероватно је развлачење ове исплате на четири године био бољи предлог. Као што се сећате, тражили смо од САД, Европе или неке првокласне међународне банке да подели са нама те ризике. Били смо спремни да подржимо Украјину у овој ситуацији“, рекао је Путин.

Међународни монетарни фонд пристао је да промени политику давања позајмица земљама које имају заостали дуг према другим државама. Такав потез наљутио је Москву, с обзиром на то да је Украјина једна од земаља које траже финансијску помоћ ове институције, док у исто време дугују Русији.

Украјински дуг према Русији датира још из времена споразума између председника Владимира Путина и бившег украјинског председника Виктора Јануковича из 2013. године, који је предвиђао да Москва откупи украјинске деонице вредне 15 милијарди долара. Русија је 20. децембра 2013. купила деонице у вредности од три милијарде долара, и тај дуг треба да буде враћен 20. децембра 2015. године. У новембру, председник Русије Владимир Путин је понудио Кијеву да дуг враћа у ратама током три године, али никакав званичан одговор на ову понуду није стигао.

Русија ће се обратити суду због украјинског дуга  - Русија припрема документацију за обраћање суду поводом дуга Украјине од три милијарде долара, саопштио је руски министар финансија Антон Силуанов.

„Направили смо корак који је ишао у сусрет (Украјини), предложили смо варијанту решавања дужничког проблема Украјине и обратили се Међународном монетарном фонду јер смо схватили да Кијев неће моћи да реши своје дужничке проблеме самостално. Али предложили су нам да преговарамо заједно с комерцијалним кредиторима“, рекао је Силуанов. 

„То није конструктиван дијалог, круг се затворио. У овим условима немамо другог избора, осим да искористимо све могућности да заштитимо своја права као кредитори. Припремамо документацију за обраћање суду“, изјавио је министар. 

Косачов: Бајден објаснио Украјини какав је пут у „светлу будућност“  - Шеф Међународног комитета Савета федерације Константин Косачов сматра да је наступање потпредседника САД Џоа Бајдена у Врховној ради, у којој је говорио о „херојској бици“ Украјине и санкцијама против Русије, било намењено искључиво „унутрашњим потребама“ Украјинаца.

Одавно је примећено: што је већа усмена солидарност америчких власти, то је мање стварне материјалне подршке, нагласио је руски сенатор. 

„Било је речи и о економији (о томе, ето, стварно сада треба да виче на сав глас у Ради). Истина, одавно је примећено да је степен усмене солидарности америчких политичара најчешће обрнуто пропорционална очекиваној материјалној подршци. Бајден је Кијевљанима дао на знање: обавезе пред ММФ-ом морају да буду главна заповест сваког истинског патриоте Украјине. Све остало зависи од спровођења реформи и херојске борбе против корупције, због чега је ’неопходно жртвовати разне ствари’, попут повећања пензија“, написао је Косачов на својој страници на Фејсбуку.

„Тамо преживљавају некакав вечни ’Дан мрмота’, враћајући се сваки пут илузијама из 1990. и 1991. године и ишчекивању чуда уместо марљивог и практичног рада“, нагласио је Косачов.

Према његовим речима, Украјинцима је време да одрасту и да схвате да чуда неће бити. 

„Брзо се може остварити само преврат. Или минирање стубова система за пренос електричне енергије, како би се казнио ’свој’ Крим. А оживети развој сектора економије која се урушила у еуфорији ’Русе на гране’, за то је потребна потпуно другачија национална самосвест. Не националистичка, не изолационистичка и не зависничка“, нагласио је Косачов.

Матвијенко: Русија би могла да умањи за трећину допринос Савету Европе  - Председница Савета Федерације Валентина Матвијенко саопштила је о проблемима с којима се Русија суочава у раду у Парламентарној скупштини Савета Европе због ускраћених овлашћења.

Русија би могла да умањи за трећину допринос Савету Европе, ако овлашћења руске делегације у Парламентарној скупштини СЕ не буду обновљена у пуном обиму на јануарској сесији, изјавила је Матвијенкова.

„Сада о овој теми преговарамо с Министарством иностраних послова и Министарством финансија да не журе с рачунањем доприноса Савету Европе. Ако у јануару Парламентарна скупштина Савета Европе не обнови овлашћења наше делегације у пуном обиму, имамо право да ограничимо свој допринос, односно да га умањимо најмање на трећину“, рекла је Матвијенкова.

Она је додала да је Русија заинтересована за сарадњу са Саветом Европе, али да се често суочава с „двоструким стандардима“. 

Јанукович: Желим да се вратим у политику  - Бивши председник Украјине Виктор Јанукович изјавио је да планира да се врати у политику, јер жели да помогне онима који преживљавају прогон након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. године.

„Желим да се вратим у политику. Радим све што могу како би се то догодило“, рекао је он у интервјуу за РИА Новости.

„Јако пуно помажем онима који у Украјини преживљавају прогон, као и онима који су већ напустили Украјину. И не само онима који су у отишли у Русију — са њима свакако одржавам везе. Шта могу — то и чиним“, рекао је Јанукович.

Он је говорио и о везама које има са тренутним украјинским државницима. 

„Многи актуелни политичари више нису стегнути као што је то био случај пре годину дана. Сасвим другачије се осећају приликом наших сусрета“, испричао је Јанукович.

У фебруару прошле године председник Виктор Јанукович био је свргнут са власти, због чега је био приморан да напусти Украјину.

Бајден: Европа треба да се супротстави руском застрашивању  - Вашингтон спроводи мере како би подржао Европу и учврстио НАТО у његовом супротстављању Русији, изјавио је амерички потпредседник Џозеф Бајден наступајући у украјинском парламенту.

„Звецкање оружјем и бомбардовање не представљају демонстрацију силе. Ми спроводимо мере да подржимо Европу у супротстављању тактици застрашивања коју примењује Русија. То чинимо учвршћивањем НАТО-а и повећавањем енергетске безбедности, али и тако што утичемо на опоравак економске ситуације“, рекао је Бајден.

Он је, говорећи у украјинском парламенту, рекао да је уверен да би становници Донбаса, у случају референдума, изгласали останак у саставу Украјине.

„Сигуран сам да ће народ на слободним изборима, када они буду спроведени, одлучити да остане у саставу Украјине, јер се првенствено ради о Украјинцима“, истакао је он и додао да је за потпуно решење кризе на југоистоку Украјине неопходна имплементација свих тачака Минског споразума.

Русија и даље трн у оку НАТО-у  - Северноатлантска алијанса и даље је усредсређена на политику обуздавања Русије, без обзира на претњу од међународног тероризма, изјавио је стални представник Русије при НАТО-у Александар Грушко.

Према његовим речима, Алијанса предузима мере које немају ништа заједничко с европском безбедношћу. Поред тога, НАТО најављује могућност колективне самоодбране у случају почетка хибридног рата, иако је сама Алијанса започела такав рат током агресије на СР Југославију, подсећа дипломата.

Обуздавање Русије и даље је доминантна тема у Северноатлантској алијанси, а мере које НАТО примењује нису у складу са циљевима борбе против тероризма, сматра Грушко. 

Он је истакао да предлог НАТО-а да се уведу нове мере поверења према Русији нису у складу са тренутном политиком Алијансе, која се у великој мери тиче нагомилавања војне инфраструктуре на источном фронту зарад војног обуздавања Русије.

„Уколико се тренутна политика НАТО-а настави, Русија ће морати да прегрупише своје снаге и постави додатно тешко наоружање на своје границе“, нагласио је дипломата и додао да таква политика није у складу са идејама о мерама за повећање узајамног поверења о којима говори генерални секретар Јенс Столтенберг.Читајте више

Видео вести за 09.12.



Басурин о ситуацији на фронту

ОЕБС: Наставља се кршење примирја 
Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима