Украјина и Новорусија из минута у минут - 20.11.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 20.11. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 


 

ВИДЕО ВЕСТИ

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 20.11.



Стање на фронту - .

Преглед политичко-економских и других вести за 20.11.

ММФ: Украјински дуг према Русији - државни - Међународни монетарни фонд (ММФ) потврдио је да дуг Украјине у износу од три милијарде долара према Русији треба посматрати као државни, па ће самим тим одбијање исплате довести Украјину до банкротства, изјавила је помоћница министра финансија Русије Светлана Никитина.

Она је истакла да се дуг према Русији не може посматрати као комерцијални, на чему инсистира украјински премијер Арсениј Јацењук.

„Ми нисмо Кијеву слали никакав формалан предлог за отплату дуга јер Русија има улогу кредитора, а према међународној пракси, дужник је, у случају да није у стању да врати дуг, дужан да седне за преговарачки сто и понуди предлог отплате“, објаснила је Никитина.

Упоредо, истакла је она, Министарство финансија Русије је у сталном контакту са ММФ-ом, имајући у виду да се по том питању већ дуже време воде разговори.

„ММФ је организација која формира програм финансијске помоћи Украјини. Самим тим, проблем дуга може бити решен путем тог програма, будући да је постало јасно да Украјина нема довољно средстава да га самостално измири“, рекла је Никитина и додала да у случају да се до 8. децембра, када је договорено заседање савета директора ММФ-а, реши питање дуга, ММФ неће морати да мења програм помоћи Кијеву.

Нешто раније руски председник Владимир Путин предложио је план који подразумева гашење дуга по милијарду долара сваке године, од 2016. до 2018, уз услов да за њега гарантују власти САД или Европске уније или једне од међународних финансијских институција.

Огласио се и премијер Украјине Арсениј Јацењук, рекавши да ће Украјина увести мораторијум на исплату спољног дуга према Русији уколико Москва не прихвати услове Кијева да се дуг умањи за 20 одсто, као и да се период исплате продужи за четири године.

Одбијање исплате дуга - банкротство Украјине - Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да у случају да Кијев не плати три милијарде долара Русији, то ће значити банкротство Украјине.

Песков је рекао да Русија од Украјине још увек није добила званичан одговор на понуду отплате дуга, као ни од једне од преостале три стране које би требало да буде њени гаранти.

Предлог који је предочио руски председник Владимир Путин подразумева гашење дуга по милијарду долара сваке године, од 2016. до 2018, уз услов да за њега гарантују власти САД или Европске уније или једне од међународних финансијских институција.

„Ради се о државном дугу који Украјина треба да плати, а у случају да то одбије — то ће значити њено банкротство“, рекао је Песков.

Претходно је украјински премијер Арсениј Јацењук рекао да ће Украјина увести мораторијум на исплату спољног дуга према Русији уколико Москва не прихвати услове Кијева да се дуг умањи за 20 одсто, као и да се период исплате продужи за четири године.

Украјина неће платити Русији три милијарде долара - Премијер Украјине Арсениј Јацењук инсистира на томе да Кијев не плати Русији три милијарде долара дуга и руска страна неће добити друге услове реструктурирања, изјавио је премијер Украјине Арсениј Јацењук у интервјуу Првом каналу националне телевизије.

„Ја сам исто рекао (руској страни): друге услове од оних које имају остали кредитори, нећете добити. Основни услови — смањење дуга за 20 одсто, пренос свих дуговања за четири године. Ако не желите, онда ћете добити одлуку Владе Украјине о увођењу мораторијума за исплату три милијарде долара Русији. Веома просто желим да објасним нашим суседима и држави-агресору: ми нећемо платити три милијарде долара“, рекао је Јацењук.

Украјина је 13. новембра завршила реструктурирање дела државног дуга који је дотакао и обвезнице од 15 милијарди долара, од којих су 3 милијарде биле отписане.

Јункер предлаже зближавање Русије и ЕУ - Шеф Европске комисије Жан–Клод Јункер послао је ове недеље писмо председнику Русије Владимиру Путину у којем је наговестио да би могло да дође до тешњих трговинских веза између Европске уније и Евроазијске економске уније, предвођене Русијом, имајући у виду напредак у поштовању примирја у Украјини.

Писмо шефа ЕК Жана-Клода Јункера за сарадњу ЕУ и Евроазијског економског савеза је стигло, а његов садржај није откривен, саопштио је прес-секретар шефа руске државе Дмитриј Песков.

„Ако се не варам, такво писмо на име (Владимира) Путина је стигло. Истина, ја ништа нећу говорити о његовом садржају, обично то не радимо. Идеја дијалога између ЕУ и Евроазијског савеза је стара идеја. То је то за шта се руска страна залаже, јер је то и потребно за успостављање наших трговинско-економских односа“, саопштио је прес-секретар шефа државе.

Раније је саопштено да је у писму написаном после самита Г20 у Турској, у које је Ројтерс имао увид, Жан-Клод Јункер „истакао значај добрих односа Европске уније и Русије, који, на његово жаљење, нису могли да се развијају прошле године“.

Он је рекао да је од званичника Европске комисије затражио да проуче опције о ближој сарадњи Европске уније и Евроазијске економске уније, преноси Ројтерс.

Пушков: Односи са Европом налазе на прекретници у односу на претходне две године - „Мислим да се наши односи са Европом налазе на прекретници у односу на претходне две године, које се могу окарактерисати као период прилично оштрих политичких конфронтација“, рекао је Пушков, подсећајући на антируске санкције, бројне оптужбе од стране Запада на рачун Руске Федерације и усвајање резолуција антируског карактера у западним институцијама.

Према његовим речима, на Западу више није актуелна вештачки створена прича о Русији као претњи за Европу.

„Руска претња данас постоји само у изјавама лидера балтичких земаља. Али, од ње није погинуо ниједан човек. Од Исламске државе погинуле су стотине људи“, нагласио је он.

Међутим, НАТО-у је и даље „лакше да се бори са измишљеном претњом“, иако би било „исправније да се та организација бави реалним изазовима“.

Украјинска криза остаје актуелна, али она је сада „на трећем или четвртом месту дневног реда“, оценио је Пушков.

„У Оландовом говору реч Украјина се није ниједном чула. На састанку у Европском парламенту, на ком сам учествовао, била је потпуно другачија атмосфера него раније. Тема Крима је практично нестала са дневног реда. Бавили су се неком новом геополитичком реалношћу. Не видим ниједну од великих европских земаља, које би желеле да кримско питање поставе као камен спотицања у односима са Русијом“, додао је Пушков.

Он је оценио да би односи Русије и ЕУ могли да изађу из кризе већ 2016. године, без обзира на то што ће антируске санкције највероватније бити продужене за још пола године“.

Пушков је рекао да прича о руској изолацији више није актуелна (у Европи).  Читајте више

Видео вести за 20.11.




Грејем Филипс са снајперистом Војске ДНР Дејаном Берићем у акцији

Гранатирање Доњецка

Басурин о ситуацији на фронту

МО о ситуацији у ЛНР
Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима