Мишел Уелебек о исламизму

Поводом   актуелних трагичниох догађаја у Паризу,   овим избором изјава  једног од  најпознатијих аутора сваремне светске књижевности,  Француза Мишела Уелбека,  (Michel Houellebecq) датим  француским медијима  на почетку  ове године кад се појава његовог најновијег романа,  сатиричне антиутoпије „Покоравање“  поклопила са  терористичким нападом  џихадиста на редакцију сатиричног недељника  Charlie Hebdo.

Подсећамо да је  уочи публикације романа  свежи број тог сатиричног часописа изашао са кaрикатиром Уелебека на првој страни,  а његовој књизи су биле посвећене и друге старнице Charlie Hebdo.  Дана 6.  јануара  2015.  Уелбек је гостовао на Другом каналу Француске телевизије. Ујутру,  7.  Јануара,  је одговарао на питања  новинара програма  Radio France Inter.  Тог истог дана,  у 11,30 сати  извршен је терористички напад на редакцију  Charlie Hebdo. Међу дванаесторицом погинулих чланова редакције тог популарног часописа био је и Уелбеков пријатељ Бернар Марис,  аутор карикатуре „Уелбек-економиста“, која је изшла у издању „Flammarion“,  који је штампао и Уелбеково најановије дело,  роман „Покоравање“. 

У 13 сати руководства Flammariona je евакиусало париски офис издаваштва. Мишел Уелбек,  потресен терористичким нападом и погибијом  Бернара Мариса,  прекинуо је рекламну кампању романа и напустио Француску,  пошто је претходно одбио понуду француске полиције да му пружи личну заштиту. 

O Charlie Hebdo

„Изјава Римског Папе о  терористичким нападима на Charlie Hebdo  ме је збунило. Кад он каже: ’Ако  се ви лeпше изражавате о мојој мајци,  ја вам тада узвратити шамаром’,  он ставља знак једнакости између  вербалне и физичке агресије.  С тим се уоште не могу сагалсити и скоро бих волео да се он уопште није изјансио о овој теми.“

О исламу

„Читао сам Куран да бих написао роман,  као и неке друге радове повезане с њим - Бернара Левија и Жила Кепела.  Много од тога што се приписује исламу,  припада ранијим традицијама. Ислам   није измислио ни  каменовање,  (довољно је сетити се познатог места у Јеванђељу: ’Ко је од вас без греха,  нека први  баци камен на мене’), ни обрезавање,  ни робство.“ 

„Ако би на челу ислама стајао папа, питање џихадизма би било решено за 20 година. Као казнене мере биле би коршћене забране учешћа на молитвама,  посета џамијама,  краће речено - облици изопштавања. У одсутву  такве форме организације религиозног  живота,  у прве две године  право изопшатавња би  припадало  неким имамима.“

2. „Мој роман  није  исламофобски, он је усмрен против  џихадиста,  који   увек изазивају исаламофобију у пуном значењу те речи,  то јесте страх пред исламом. Деловање џихадиста је  управо  к томе и окренуто. “

3. Марин Ле Пен може  зауставити  имиграцију, али она не може зауставити исламизацију. То је духовни процес,  измена  глобалне парадигме,  враћање религије. Ради се  не о проблему расно-друштвеног поретка, него о систему вредности и проблему вере.“

О политици

„Друштвени презир према  политичарима и медијим  достигао је досад  невиђене размере.  Тај презир  није обухватио и писце који су ипак задржали  слободу у изражавању своје тачке гледишта.“

2. „Никад се нисам плашио   данас доминантне лево демократске идеологије.  Истина,  ја имам суштинско преимућство у поређењу са многим интелектуалцима. Рођен сам упородици која није била богата,  а деца сиромашних се  не боје левих.“

3. „Интерсантно је да ја никад  нисам био  у толикој мери преокупиран политичким идејама а да та преокупација не игра никаву улогу у мом роману.   Тако на пример,  ја сам апсолутно озбиљан кад говорим о предности  непосредне  демократије коју сматрам јединим начином за разрешење  друштвених  проблема,  али сам истовремено убеђен да је прелазак на непосредну демократију  једва могућ  уколико  се не јавља као резултат  крвавог револуционарног преврата.“

О вери у Бога

„У детињству,  док сам живео у породици код деде и баке,   нисам имао никакве представе о религији.  Ако се не узима у обзира да сам  крећући се у кругу приајтеља поборника комиунситичких идеја  који су заступали отворено непријатељске ставове према религији. За њих је царство небеско имало  земну природу  и било је испуњено идејама  друштвеног прогреса.

Религија је ушла у мој живот кад сам имао 13 година. Један мој школски друг из разреда је покушао да ме обрати у вернике.  И право говорећи,  остала ми је  до данас  Библија  коју ми је тај друг из разреда поклонио. До данашњег дана  прилично сам одмакао у њеном читању...“

„Религаја је за мене блиска магији.  Чудеса ме  примамљују. Визуелно оваплоћење  мојих религиозних осећања  најбоље изражава финална сцена  чуда у филму  Карла Теодора Драјера  „Реч“. Ето шта ме потреса. Желим да знам  има ли свет  створитеља и који су закони постања. Мене  мучи знатижеља како  делују ти закони.  Макар како то деловало,  данас  за себе не бих могао рећи да сам атеиста. Постао сам агностик,  то је најпрецизнија реч.“

3. „Религија не треба да ограничава  слободу речи. Ако у тој сфери и постоји нека ограничења,  онда су она сасвим друге врсте,  а односе се на пример у мешање у приватни живот и друго. Ја имам право да о томе говорим,  пошто сам неједном   подвргаван  ислеђивању  због својих  јавно изречених ставова. Тако је на пример у Немачкој мој издавач добио судски   процес због  мога романа ’Карта и територија’  у којему  сам био оптужен за еутанзију.“

„Религија  има огромну  друштвену улогу. Делим мишљење Огиста Конта који је тврдио да без религије друштво не може постојати. И заиста,  данас видимо знаке  урушавања система који је установљен пре неколико векова. Али ја верујем у повратак религије. Чак иако вам сада не могу казати зашто ће она преживети. Али  ја то  осећам, што се односи на све религије.  У јудаизму,  на пример,  ја сада видим младе људе који  више верују и релеигиознији су од својих родитеља.  То такође можемо казати и за младе католике.“

О друштвеном животу

„Зар можемо и посумњати у то да феминисти овом књигом  могу  бити  само збуњени.  Али ја у ништа не могу учинити.  Због тога не сматарм себе женомрсцем. Рекао бих да проблем уопште није у томе. Пажњу више заслужује чињеница да је феминизам  демографски  предодређен.  И ту није реч о идеологији, украјњем случају  демогатрфски аргументи против феминизма су    убедљивији од идеолошких.“

2. „Општа хијерархија о којој говорим апсолутно је природна и  није је створило друштво-напротив,  друштво  је изгубило много снаге коју би могло усмрити на то да омекша генералну хијерархију.  А у данашње време главно средсво омекшавања опште хијерархије је новац. Стари,  јуродиви,  али богати  човек,  захваљујујући новцу може дозволити себи скупу проституку,   чиме се,  разуме се,  компензује  природна хијерархија.“

3. „Волим да посматрам панику којој подлежу људи из уметничког света. Новац који им је потребан истворемено  је неопоходан услов слободе стваралаштва,  али истовремено и услов одсуства  било каквог изражавања уопште. Другим речима,  новац је управо тај еквивалелнт слободе стваралаштва.“

4.  „У метроу сам видео сајат којим се рекламира упознавање,  а који ме је уплашио: ’Љубав не настаје случајно!’ Дошло ми је било да кажем: ’Не,   кад једном дође,  оставте нам да поверујемо како се то десило случајно’.“

О ромаму „Покоравање“

„Писао сам  прве странице романа у којима се говори о студентским годинама  наратораи иедало ми је сасвим нормално и иубедњиво то што млади човек налази у Гјуисмансу  пријатеља  и реашва да му посвети живот. У тзом мсилу ја уопште нисам слиачн моме јунаку. Гјусмансена сам прочитао са 35 година  кад и познате натуралисте Золу и Мопасана. Мислио сам да ће ми Жорис Карла Уисманс (Joris-Karle Huismanse, 1848-1902, први председник Акадмије Гонкур)    помоћи да се смирим  у невевселим условима живота-убоги собичак у студентском дому,  оскудни оброци у стодентској мензи. Био сам у ситуацији човека који нема пријатеља,  који је лишен подршке у друштву са изузетеком  књижевних аутора.  У мом случају,  то је могао бити,  више од свих,  Бодлер.  И ако сам ја уместо Боделра за свог јунака изабрао Уисманса,  то сам урадио не зато да бих указао на њихову сличност,  него,  напротив,  да бих истакао  њихову различиост.“

1. Испрва је роман  није требало да се зове „Покоравање“,  него „Оптицај“. У тој првој варијанти  јунак –наратор такође се враћа вери,  али не у ислам него  у   католичанство. Другим речимс,  он  је столеће касније поновио пут  Гјуисманса-од натурализма ка католичанству.  Просто ми није нешто ишла та варијанта. 

3. „Нисам нарочито обдарен маштом и не волим нешто нарочито  да говорим о себи.  Али ја врло радо слушам друге,  и доста тога о чему они говоре,  на овај или онај начин налази место у мојим књигама.“


Превео са француског: Бранко Ракочевић
Коришћени материјали са онлајн издања:   Le Figaro, La Vie, Art Press, Lui, L'Obs...