Неки нас проучавају, а неки подучавају
Не постоји научни предмет нити материја школске наставе који би се стварали у уским круговима једне земље и једне научне оријентације. Зато се каже и зато се поштује реч о томе да је наука отворена, а научници слободни у избору тема којим ће се бавити и приступа којим ће у томе кренути. Зато је врло добро што смо у серији чланака у „Политици” дознали да се српским језиком не баве само српски граматичари и лингвисти, већ се овај предмет предаје и изучава и на универзитетима и институтима широм света – од Москве и других руских центара, преко западне Европе и Америке до Аустралије и Новог Зеланда. После ратова за разбијање Југославије интересовање за српски језик је ослабило, али није пресахло, о чему управо сведоче обавештења у серији чланака које објављује „Политика”. Но ти текстови садрже и друга обавештења, од којих нека могу послужити као симптоми или директни сигнали о ставу појединих политичких кругова и држава према Србима и српству.
„Тренутно на Московском универзитету”, извештава проф. Ј. Јакушкина, шеф Катедре за српски језик те еминентне високошколске установе, „има тридесетак студената који уче српски...“ И даље: „Српски језик уче и студенти других славистичких група: као други словенски језик током две године.“ Међу тим заљубљеницима у српски језик и културу посебно место имају студенти руског језика и књижевности, који се не задржавају на двогодишњим курсевима, већ „по правилу настављају и даље.
Интересовање према српском језику потхрањује се његовом реткошћу и занимљивошћу“, истиче на крају уважена професорка. Из њеног чланка сазнајемо да се у Русији српски језик, управо по Вуковој реформи и вуковским начелима ослањања језичке норме на народну књижевност и народни говор – проучава већ од 1835, као и да никада нису престајале студије српског језика без обзира на све догађаје и ратна искушења руског народа кроз која је пролазио последња два века. Руски професори се труде читаво време да акцептирају и у своје научне програме уграде ставове и српске науке о језику (неретко шаљући своје људе на студије у Србију или прихватајући српске професоре итд.). Несумњива је утемељеност изучавања српског у Русији и руског у Србији на узајамности и пријатељству два народа.
На другој страни, у западним лингвистичким круговима, влада друкчија „научна” атмосфера, друкчија интересовања и друкчији ставови према српском језику.
Тако, Американац, „професор Роберт Гринберг, слависта, стручњак за социолингвистику и језичку политику“ не извештава о месту српског језика у научним интересовањима и студијским програмима оукландског универзитета на Н. Зеланду, где држи катедру, или на америчким универзитетима, где је завршио школе. Предмет његових излагања јесте проблематика „нових језика”, односно норми и нормативних, политички мотивисаних узуса у новонасталим државама, на којима је заснована и идеологија сепаратизма, па често и језичког шовинизма, агресије и неког новог „интегрализма”, упереног искључиво против српског народа, који је у тим срединама постао мањински, па и у Србији, где је већински. Расправљајући о „Језику и идентитету на Балкану“ Гринберг у основи оправдава све ове појаве, мешајући појмове „језичког самоопредељења народа“ и језичке последице уништења српског елемента у Хрватској, или покушаја језичке и националне „интеграције” његове у Босни и Херцеговини.
Но праве последице језичког сепаратизма и реваншизма изгледа да ће се тешко сагледати у наше време. Потребна је извесна временска дистанца, и извесна трезвена смиреност политичких страсти, којих нису лишени ни наши западни пријатељи кад су Срби у питању. А и мало храбрости и самосталног мисаоног напора научних радника у односу на владајуће политичке ставове и тамошња пропагандна струјања, која потапају и наше људе у тим земљама, а у таласима се преливају и на нашу земљу и наш културни амбијент. Тако А. Бошковић, професор на Колумбији, извештава о изучавању свих сепаратних језика који овде добијају високу подршку америчких и других западних центара – пре политичких него стручних – као једног јединственог. Он то објашњава америчким прагматизмом, јер је јефтиније и економичније од посебних студија сваког од њих.
Укратко: наши западни пријатељи један режим и један став о језику пропагирају код нас, а други и друкчији имају „за себе”. У Америци је, наиме, „бирократизована администрација... закључила... да је далеко логичније, дакле јефтиније и исплативије за институције високог образовања, сматрати БХС за један језик“... А шта су закључили лингвисти? Зар и за њих то није „један језик”? Како је могуће да корпус који је „логичније сматрати за један језик” – онима чијом судбином једна велика сила практично влада – утувити у главу да су то четири или пет језика?
И поред јаке воље да се уздржим од сваког коментара, морам рећи да је овакав став у најмању руку дволичан... Зар је културна производња нпр. за пар стотина хиљада стопостотних Црногораца – у Црној Гори исплатива (колико ће људи купити и прочитати књигу штампану на езотеричном „црногорском”?!) , а на огромном америчком тржишту неисплатива? И зар у Америци студенти могу заједно седети у клупама и слушати заједнички, заправо српскохрватски језик, а опет у Црној Гори морају имати и две катедре за два „црногорска” језика (вероватно за укупно по стотинак хиљада људи!) поред оне за српски? А на крају морамо упамтити да је став западних пријатеља ипак одлучујући у свим збивањима на нашим просторима.
О чему се ту заправо одлучује, осим о нашој несрећи и интересу који неко од тога има? И делити нам језик, и чак исту веру! – да се око тога свађамо кад овако осиромашени, оголели и обосели, немамо ништа друго да делимо, ни око чега да се препиремо и тучемо? Divide et impera!
Професор Филолошког факултета Универзитета (у пензији)
Др Радоје Симић,
Политика
- Извор
- / vostok.rs
- Повезане теме
- Србија
- језик
- образовање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Мештани села Рашчићи код Ивањице годинама безуспешно покушавају да реше проблем буке и загађења који су директна последица рада каменолома у власништву фирме \"Путеви” Ивањица.
Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров изјавио је у интервјуу за Алтернативну телевизију да је циљ да се Срби сломе још увијек траје.
У области корпоративне исхране, апликација Ордера претставља иновативно рјешење у задовољавању потреба запослених. Са модулима као што су Топли оброк, Кетеринг, Ресторани, Онлајн Шоп, Ордера нуди велике могућности за...
Пуковник Златан Црналић, један од преживјелих пилота који су оборени изнад Новог Травника у фебруару 1994. године, преминуо је данас у 61. години након краће и тешке болести
Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник
Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто
Остале новости из рубрике »