Одржана конференција за штампу у вези са утврђивањем права власништва над језерима на Балкани

Грађанима Мркоњић Града је поручила да ће представници власти користиити своја законска права и могућности, у ''борби'' око језера, јер језера не могу да буду приватно власништво

''Језера  не могу да буду приватно власништво и самим тим смо покренули захтјев за покретање управног спора код Правобранилаштва Републике Српске, зато што нас они заступају. Незадовољни смо посљедњим рјешењем Геодетске управе за  имовинско-правне послове у   покренућемо управни спор и пустити суд да одлучи'', рекла је Аничићева.

Подсјетила је да се од  2012. године води  спор код Републичке управе за геодетске и имовниско-правне послове ПЈ Мркоњић Град, око утврђивања права власништва над језерима на Балкани.

''Првим рјешењем Подручна јединица Геодетске управе у Мркоњић Граду одбила је захтјев ТЦ Балкана да она постане власник. Међутим, они су се жалили и другостепеним рјешењем Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове у Бања Луци је поништила  то рјешење и вратила цијели спор на поновни поступак. Поновним поступком и утврђивањем свих чињеничних стања Подручна Јединица у Мркоњић Граду доноси поново рјешење којим оспорава да се језера укњиже и да буду приватно власништво, односно предмет рјешава у корист општег јавног добра, у корист државе и свих становника општине Мркоњић  Град. По поновној жалби, Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове поново поништава рјешење Подручне јединице у Мркоњић Граду и поново враћа поступак на поновно одлучивање. Значи, и након четири године се налазимо на почетку'', рекла је Аничићева.

Она је нагласила да се локална власт бори  да језера остану јавно водно добро, да буду у власништву републике или општине.

''Сви знамо како су настала језера на Балкани, да су једна природна цјелина, да је то водна површина, ма како се она водила у катастру и папирима и као таква и по свим законима који иду у корист томе мислимо да не може да буде у приватном власништву'', истакла је Аничићева.                                                             

Аничићева је рекла да постоји хиљаде чињеница и ставри, на терену, а највише моралних, на страни да ту буде јавно добро.

''Оно што закон каже јесте да и по закону о приватизацији и по закону о ствариним правима водна површина ма како она настала као јавно добро не може да буде предмет приватизације. Значи, ми имамо чињеницу да је у периоду од 1959. до 1961. године општина куповала земљиште од приватних власника, да је бог дао тако да на том мјесту постоји једна природна цјелина која може да се напуни водом са извора који постоје испод великог језера и са ријекама које дотичу, као и да је 1979. године  то пренесено тадашњој Крајини на располагање и управљање. Некаквим чудом, када је наступила приватизација је то ушло у програм приватизавције и то је оно чиме са сад нико више не бави'', каже Аничићева. Додајући да постоји извјештај дирекције за приватизацију који је пун разних нелогичности и недовољно доказа, као и увјерење Инвестиционо развојне банке која сад прати цијели тај процес у којем је констатовано да у оном програму о приватизацији који се тада десио недостају правни основи за стицања дијела земљишта, да се то води на другим корисницима, да дио парцела нема документацију, да дио грађевинских објелата није уплањен ни укњижен, да имају средства у спору и да није достављена документација.

Али све ово није био довољан аргумент да се покрене цијели поступак око утврђивања правог и чињеничног стања шта је то могло да буде предмет приватизације.

Аничићева је навела да сада постоје разна тумачења да ли је то природно или вјештачко језеро на Балкани.

''Природно, јер ми имамо ријеку која протиче кроз Мркоњић Град и која извире  изнад Балкане, пролази кроз језеро, те наставња даље. Значи,  ви имате једну ријеку, једну водну површину која у једном свом дијелу заузима само неки други облик и поново наставља свој ток и сад одједном на једном том дијелу која је једна таква природна цјелина то треба да буде приватно власништво. Мислим да је то апсурд и да непостоји нигдје у свијету'', истакла је Аничићева.

Општина Мркоњић Град тренутно није ни власник, ни посједник, нити организује било какве активности у  вези са уређењем, чишћењем језера и др.

______________________________________________________________________________

Последњим рјешењем Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове којим се поништава рјешење Подручне јединице Геодетске управе Мркоњић Град, они позивају да се преиспита код надлежног министарства и покрене поступак око тог да се на папиру докаже да је то водна површина с једне стране, а са друге стране постоји уговор о закупу земљишта, гдје је законодавац Републике Србска,односно  Републичка установа  Воде Српске, и закупац Видовић Јован  из Бањалуке, гдје се њему даје на привремено кориштење водно земљиште. Дакле, имамо један Републички орган који каже да требамо доказати даје то водна површина, а с друге стране имамо други Републички орган који даје приватном закупцу на кориштење водно земљиште. Из овог се види врло јасно о чему се овдје ради.