Скадарско језеро - ризница трајања и богатог наслеђа

Огромно водено пространство, села у којима је време стало, утврђења, манастири, богата флора и фауна – све је то ризница по имену Скадарско језеро.

Ризница трајања и богатог наслеђа. Ово језеро пространо на око 400 квадратних километара је по много чему јединствено. Две државе су га пригрлиле: Црна Гора и Албанија. Наизглед, о њему се све зна. Али, није тако. Увек ће неко од лађара, који појединачно или са туристима крстаре бродовима и чамцима, испричати понешто чега нема у уџбеницима, у луксузним публикацијама, коначно чега нема ни на интернету.

- Ма, какав интернет – одмахује руком Војо Перовић из Подгорице.- Тесне су и било које новине да би се испричало све што језеро вековима носи са собом, нудећи опстанак људима, птицама, рибама... О језеру ћете најбоље сазнати ако сте на његовим обалама или на његовим таласима.

Док омања барка непогрешиво сече прљавосиву воду језера, друштво нам прави велики број птица и бујна мочварна вегетација. Скадарско језеро је уточиште за око 280 врста птица, али је разноврстан и животињски свет. Кад се уморите од крстарења, домаћини ће вам предложити да се, уз специјалитете и добра вина, освежите у ресторану „Језеро“. Оно што ће вам тамо сигурно понудити су рибе које живе у језеру, а које су деликатес овог поднебља: крапа и укљева.

На обалама језера некада је било шездесетак манастира, цркава, утврђења. Од неких су остале само рушевине, други и даље трају, показујући да је баш овде некада било срце старе црногорске државе. Чак и тако руинирани, манастири и утврђења сведоче о снажној духовности у Црној Гори од 11. века до данас. Кад се помену утврђења, у први план избија чувени Лесендро који је 1843. године подигао Петар Други Петровић Његош. Кад су утврђење заузели Турци, Његош је више пута покушао да га поврати, тако да је код Црногораца остала изрека: „Изгоре ка’ владика за Лесендром“.

По злу је овде било познато и утврђење Грможур које је у време књаза Николе претворено у затвор из којег је било готово немогуће побећи. Грможур је познат и као „црногорски Алкатраз“, али и као острво змија. Оронуле зидине некадашњег затвора сада настањују галебови, чапље, корморани.

Древне престонице, стара државна и црквена средишта, извори духовности и темељи оних који су владали овим поднебљем је оно по чему се, између осталог, памти приобаље Скадарског језера. На брду изнад Ријеке Црнојевића, на Ободу, остао је траг од првог штампаног слова на словенском југу. Прелепа је и вијугава и Ријека Црнојевића. Ту је и Жабљак Црнојевића, средњовековни град, утврђење близу ушћа Мораче у језеро. Једно време је био и престоница државе.

Не може се прича о језеру испричати ни за један дан, ни у једном новинском тексту. Јер, рећи ће песници, прича је дубља и пространија од самог језера. Кад овде допутујете, стичете утисак да сте у једној пространој кући, у постојбини столетних манастира, утврђења, рибарских села, живих слика.

Пречиста Крајинска, Врањина, Старчево, Бешка, Морачник... Задужбине, манастири, цркве су највернији хроничари језера које је и највећи Национални парк у Црној Гори. Основан је 1968. године да би се очувала и заштитила његова прелепа околина. Манастир Св. Никола подигнут је 1233. године на источној падини полуострва Врањина. Више пута је страдао у турским нападима, али га је 1882. године обновио књаз Никола. Страхујући да неће удомити своје многобројне кћерке, књаз је одлучио да се на Врањини преуреди црква и саграде кула и конак у коме су требале да буду смештене принцезе. Тако је, усред језера и ваздуха пуног влаге и комараца, реновирана ова светиња.

Његовим ћеркама судбина је, ипак, била другачија: Зорка се удала у Србији, Милица и Стана су изабрале велике кнезове Романове, Ана је уточиште нашла на немачком двору, Јелена је постала ређина, краљица Италије, док су Ксенија и Вјера до краја живота остале неудате и биле су са родитељима у Француској, пошто је књаз прогнан из Црне Горе.

И кад се већ говори о лепотама језера, о ономе што нуди туристима, незаобилазна је Ријека Црнојевића, засигурно једно од најстаријих и најпознатијих места у том крају Црне Горе. Лежи на истоименој реци, а са Каручком и Додошком чини делту у Скадарском језеру. Освојиће вас у трену зато што је јединственог амбијента, што у њему царује тишина, што можете да шетате, да се возите кајаком и да уживате у рибљим специјалитетима и другим ђаконијама. До овог места се лако стиже са магистралног пута Подгорица-Цетиње: удаљеност од Подгорице је 30 км, а од Цетиња 16 км. Има специфичну климу, тако да у њој успевају агруми попут смокви и нара.

Хроничари су забележили да се почетак приче о Ријеци Црнојевића везује за владара Зете, Ивана Црнојевића. Очувани су остаци историјских грађевина из његовог времена, попут подрумске просторије једне давно порушене зграде. Туристички водичи ће вам објаснити да се та зграда доводи у везу са радом Ободске штампарије у којој је 1494. године штампана прва ћирилична књига „Октоих првогласник“. Хроничари такође бележе да је на овом подручју отворена и прва апотека у Црној Гори, као и прва радионица оружја. У фабрици „Марица“ се почетком 20. века производио седеф – бисер од рибљих крљушти. На улазу у место је камени мост, познат и као „Данилов мост“ јер га је 1853. године подигао књаз Данило.

Водећи трговачки центар и велика црногорска лука је била Ријека Црнојевића током 19. и почетком 20. века. На чувеном пазару се продавала роба из свих крајева Црне Горе, а остало је записано да су италијански трговци златом плаћали суву укљеву. Била је толико укусна и уникатна да су је Италијани редовно тражили за своје трпезе.
 

У смирај дана, кад се све стиша и кад све одлази на починак, на своју већ повећу ниску прелепих прича Скадарско језеро увек дода по једну нову.
 

И, тако, већ вековима.

ВИНСКИ ПУТ

Компанија „13. јул – Плантаже“ организује „Вински пут“ којим туристима омогућава посету подрумима овог колектива, дегустацију најбољих вина и пловидбу Скадарским језером. Путовање се завршава у неком од ресторана на обали језера у којима се служе црногорски специјалитети.

- У оквиру различитих тематских програма, могуће је проћи кроз три наша различита подрума, винотеке и ресторане, кроз аутентичан свет мириса и укуса црногорског поднебља – поручила је Верица Мараш, извршни директор „13.јул-Плантаже“ из Подгорице.

СТЕЦИШТЕ ПТИЦА

Често је питање откуда на Скадарском језеру толико врста птица? Стручњаци тврде да је овај еко-систем релативно очуван, а ту су и еколошке и биогеографске специфичности. Наука је доказала да су у укупној фауни птица, 73 врсте гнездарице-селице, а 90 врста повремено долази на језеро.

Извор:  Вечерње Новости