Брзо пиши превод Диса, имам инфаркт, хитна је пред вратима

У оквиру литерарног сусрета „Руско-србски књижевни клуб” јуче је нa Сајму књига са познатим руским песником, преводиоцем, тумачем и издавачем српске књижевности, Андрејем Базилевским разговарао писац Бранко Стевановић. Андреј Базилевски (1954), који је поред осталог и сарадник Института за светску књижевност „Максим Горки” Руске академије наука, и који је превасходно полониста, до сада је у више наврата боравио у Србији као проучавалац српске књижевности, а будући да је аутор више од девет поетских књига, разговор је почео представљањем управо поетског стваралаштва Базилевског. Поезију Базилевског код нас су, поред осталих, преводили Мирјана Булатовић и Владимир Јагличић.

Син двоје професора руске књижевности, Базилевски је растао уз енглеску књижевност и Шекспира, а једном приликом је ипак изјавио:„Ја сам слависта по вокацији, образовању и васпитању.” Он је од 2004. године приредио и, у издавачкој кући „Вахазар”, објавио обимну „Антологију српске поезије”, „Антологију србског песништва 20. века”, и „Књигу радости, Антологију србског песништва за децу и о деци”. За свако од ових издања Базилевски извео је прави подвиг: само за тротомну „Антологију српске поезије” ангажовао је две стотине руских преводилаца, који су свој посао обавили бесплатно. Јуче се могла чути и анегдота да је преводилац Андреј Осмоловски, пошто је доживео срчани удар, назвао Базилевског телефоном и казао му: „Слушај, хитна помоћ ми је пред вратима, преживљавам срчани удар, брзо пиши, диктираћу ти превод Дисове песме `Пијанство`”.

Међутим, Базилевски је као преломни тренутак у бављењу србском књижевношћу навео годину 1999. и време НАТО бомбардовања Србије.

„Бомбардовање ваше земље за мене је био шок. Нисам могао ништа да урадим, осим да све више преводим српску поезију”, рекао је Базилевски. Међу омиљене српске песнике сврстава Лазу Костића, Змаја, Стевана Раичковића и Душана Радовића, Десанку Максимовић, а од руских песника посебно воли Блока.

Као начин долажења до песама које преводи он наводи пре свега рад у библиотеци.

Издавачка кућа „Вахазар” објављује континуирано и алманах „Руско-србски круг”, који је својеврсни мост између наше две културе, а у оквиру руско-српске библиотеке објављени су преводи поезије Радована Караџића, Мирослава Тохоља, Рајка Петрова Нога, Ђорђа Сладоја, Витомира Николића, Бране Црнчевића, Драгана Драгојловића, Мира Вуксановића, и других.

Сада Андреј Базилевски припрема Антологију србског песништва од 11. до 19. века, а посебно обраћа пажњу и на српску поезију стварану у Дубровнику.

М. В.