Милораду Павићу 80 година

Осамдесети рођендан србског  књижевника  Милорад Павића  у Русији је обележен великим публицитетом, јер је аутор култних дела  Харзарски  речник,  Предео сликан чајем, Унутрашња страна ветра, постао одавно  светски писац, а руски читаоци, издавачи и критичари се већ деценијама према овом србском  писцу који је  јш за живота постао  класик, односе као према роду најрођенијем, то јесте као домаћем, руском  писцу.

Јубиларни, 80. рођендан великог писца, теоритачара и творца  чудесне, досада небиле,“ нелинијске прозе,“ изумитеља романа-лексикона, романа –гатање, романа-клепсидре, романа-делте, “прослављен је у Москви као значајан културни  празник, а издавачка кућа Амфора даривала је руским читаоцима Павићево књижевно новоронђенче Вештачки младеж у преводу Ларисе  Савељеве.

Том приликом је утицајни  и стари  руски лист  Известија, који је стекао углед ћириличког Њујорк Тајмса ,познатог по брижљиво негованој кутурној рубрици,  у размаку само од недељу дана објавио два опширна и саџајна текста  о Милораду  Павићу: одломке из зборника „Биографија Београда“  који  се ускоро затим. такође у издању Амфоре  појавила на руском језику, и приказ тек изашлог превода  романа „Мушка“ (Вештачки младежи).

У наслов свог превода Известија  је извукла Павићево  дивљење и поштовање према женском рукопису:

 „ Жене писци задивјјују својим талентом и образованошћу“

У „Биграфији Београд“.

Павић  најпре описује како је настао   Хазарски речник. 

„Ако ме памћење служи, десило се то једног пролећног јутра 1979.  г. Сунце је обајслу  спаваћу собу у којој је био кревет покривен пекривачем јоргованско-баршунасте боје. По њему сам разастро 47 листова хартије. на свком од њих је било написано једно од 47 одломака или поглавља књиге коју сам  тада писао. Књига је већ имала своје име.  Она се звала „Хазарски речник“. У собу је ушао један од мојих синова и са чуђењем упиато:  -Тата, шта  радиш то? Нисам знао шта да му одговорим. У то време комјутери још нису били ушли у широку употребу, и ми у кући нисмо имали ту справу, нити било што слично што би се могло читати помоћу компјутерске клавијтуре. Данас оне који пишу такве неконвенциналне  текстове   свуда по свету назиају електронским списатлејима.  Њима, благодарећи неким  мојим делима, и ја припадам.

Суштина је у томе што наш начин читања који се практиковао деценијама,у садашње време је у неку руку застарео  и мора  бити променејн.  Због тога је писац обавезан да део совг рада уступи  читаоцу  чинећи га равноправним учесником у процесу стварања књижевног дела. Треба читацу предочити могућност да сам утре свој пут у роману,песми или приповеци,чији садржаји се могу мењати у завинсти од тога, каква карта читања ће бити одабрана.  Сада теорија тај процес назива различито: хипретеxт, нонлинеар,нарративес, интерацтив фицтион, ла литтературе  а цонтраинте, с тим што овај последњи, француски термин има најшире значење. 

Међутим,онај ко хоће да измени наин читања романа, дужан је да промени и начин његовог писања. Треба старати такво дело којим се можемо служити као интерактовном  прозом .  То захтва потпуно другу, нову технику писања  романа или приче,технику коју треба унапред  предвидети   и обзебедити разне путеве у читању дела."  (Превод с руског: Б. Р. )

У наставку овог подужег текста   који су објавиле „Известија“  писац подсећа на сиже свог романа „Предео сликан чајем“ у коме се јунакиња заљубљује у читаоца који је напослетку убија.  „Међутим, роман може имати и други завршетак, хаппy енд,ако се књигом одушеви читатељка, јунакиња ће се спасити и живеће.“
У наставку   предговра   публицистичком зборнику „Биографија Београда“ „који  је изашао у Москви у преводу на руски језик, Павић размишља  о судбини  „женског рукописа“, и каже:

„Може ли книигу спасити „женска књижеВност „?Ми не знамо одговор на то питање, али факат остаје факат: у  освит  XXI века освануо је бум женског књижевног ствралаштава. Још у XVIII веку  успех романа је умногоме зависио од женске читалачке публике, која је ипак владала скромним интелектуалним способностима, о чему сведочи  и термин  „роман за служавке са споредног степеништа „. Сада у зору  новог хиљхадугодишја  суочавамо се са новом појавом-никад у историја читатељства није било толоко жена писаца  високог нивоа... Жене псици задивљују  својим бројем, талентом и својим образовањем.  Оне су се појавиле одједном и постале суштински фактор  савремених књижевних збивања. Први су их открили читаоци. . .“

Још за живота добио бисту у двоишту библиотеке  стране кн јижевности

Колико је  Павић цењен и поштован у Русији, доказ је што му је 24.  јуна у част 80.  рођендана  постављено бронзано попрсје  у дворишту Билиотеке  стране књижевности  које је урадио познати руски вајар Григорије Потоцки.  Он је пренео Павићеву поруку: „Проћи ће две три године, постаћу млад и обавезно долетети у Моксву.“

Руски песник Михаил Кедров  је постављање попрсја  попратио речима:

„Павић није сањалица, ни фантаста,ни мистички реалиста, ни митолог. Он је видовњак који пише о нашем животу. Постоје људи који знају да истоврмено  живе у нашем привременом животу, и у вечности. Неком је зато потребно да зврши 100 унивезитета,док се неко такв рађа. Павић је такав. Обратите пажњу: пишчева биста као да стреми у вис. . . Када сам се сретао са Павићем, видео сам ниског господина, али упоредо са развојем нашег разговора, мој саговрник као да је растао и стремио увис.“

У изјави коју је дао за радио станицу Глас Русије, Павић је подсетио да су у време кад га још нису почели објављивати у Москви,  читаоци долазили у Билбиотеку стране књижевнсоти да би читали његова дела у часописима.

“Спомен биста је овде због мојих књига,а њих су на руском језику издавали многи,па се захваљуејм читаоцима „Иностарне литеартуре“, обновљеног часопсиа „Јасне Пољане „, издавачким кућама „Амфора, „Азбука –класика „, „Зебра 7. “ Као и руским позориштима од Москве до Сибира која су играла и још играју моје интерактивне драме. Ту су пре свега МХТ „Чехов“, ЛЕНСОВ из Петерсбурга, позориште у Вороњежу, Прокатевску. “

Аудиодидакта  снуимила неколико Павићевих романа

Москсковска “Ааудиодидакта „ је снимила неколико Павићевиох романа,а његов опсежни, ориганлани, иноваторски прозни опоус, зналчаки, информативно и темлејито пртае руске новине, часописеи, интернет,док се њгеовим стваралаштвом баве слависти, историчари и теоретичари  књижевности, књижевни и позоришни критичари.  Најистакнутији  преводици Павићевих дела на  руски  језик  су Лариса Савељева и Наталија Вагапова.

Поводом постављања Павићевог попрсја у дворишту Билиотеке стране литеартуре,директрока ове угелдне културне институције,  Јекатраина Гнијева  је рекла да ће се србски писац пријатно осећати  у друштву Дантеа, Дикенса, Хајнеа, Фирдусија и других свтеских књижевних великана. “Веома ме занима шта ће   догађати у овом друштву ноћу. Могу слобдно замислити да ће „придошлица „ Павић позвати једне вечери на разговор Џојса како би размотрили у којој је мери његов Уликс утицао на „Хазарски речник“. . .
 

Бранко Ракочевић