Жељко Ињац: Боље зид за мигранте, него Зид плача

НВО душебрижни

Ма колико се лажни хуманитарци из којекаквих НВО, који ће се овајдити на туђој муци, у овом случају на мигрантској кризи, трудили да нас прикажу као ксенофобичан народ и своју ситуацију својим газдама прикажу што тежом (вероватно да би извукли што више користи у виду грантова, титула и медијског простора), овај народ им није дао апсолутно никакав повод за то. Ти исти домаћи глобалисти нису много бринули за српске избеглице и остале невољнике из деведесетих. Патолошки брижни (пре свега за свој џеп), хуманитарци су успели да изјаве појединих јавних личности и политичара који су заговарали опрез и неку врсту контроле на граници представе као ксенофобију, расизам, па чак и нацизам.

Наравно, народ у већини им није поверовао, али су их подржали они који немају јако идентитетско утемељење у нацији и вери, па чак ни у озбиљно схваћеним европским вредностима за које се на речима ови лицемерни хуманитарци залажу.

Само пар месеци од покушаја наметања Резолуције у УН од стране Енглеске, којом се Србима лепи историјска етикета, светски медији приказују Србију и Србе у сасвим другом светлу. Разним Машићима, Басарама и инима ово, наравно, није никакав доказ српске широкогрудости, народног космополитизма, и пре свега, једне људске емпатије, која може за узрок имати и недавно сличну преживелу трагедију и прогон скоро једне трећине србског народа, јер хуманитарци се држе оне старе народне – Вежи коња где ти газда каже.

А газда обично обмањује и манипулише, па је и нашим квази хуманитарцима незахвалан (али исплатив посао) бранити те лажи. Како сад објаснити свету наводни геноцид у Сребреници над муслиманима и овако сажаљиве и солидарне Србе и то према неким, ни мање, ни више, него истим тим муслиманима? Никако, просто лажни хуманитарци ће се чврсто држати свих претходних лажи о Србима, народу најгорем, геноцидном, шовинистичком, затуцаном, силеџијском и проче. Глупо би било прекидати „традицију“, јер кад прођу мигранти (ако прођу) ваља се вратити старим провереним причама које доносе користи за оне који их папагајски понављају. На крају и ако не прође убрзо мигрантска криза, а сва је прилика да неће, ове антисрпске приче ће добро послужити.

Елем, а шта ако заиста не прођу мигранти? То јест, ако Европа, предвођена Немачком, спречи њихов одлазак из Србије или их, пак, у већем броју врати у нашу земљу. Шта ако се већи део њих задржи у Србији?

И на ово је спреман одговор НВО душебрижника, наводно није њима циљ Србија већ Немачка. Добро, знамо ми то, а знају и „Сиријци“ него ево Маџари су затворили границе, на Хоргошу је ванредно стање. Хрвати намеравају војску послати на границу према Србији (уједно им добро оправдање ови мигранти да истуре војску према Србији, иако је Србија „обична муха“, страх од Срба још увек је велик код Хрвата, свакако заслужено не србском кривицом, него управо хрватском).

Милиони миграната

Бугари и Румуни имају још гору политику од Маџара, зато мигранти нису ни крочили у те земље. Остају Србија и Босна. Мада и Босна, која је, ето, делом братска, муслиманска земља, најављује да ће примити само одређени број миграната, а потом ће затворити границе. Значи, мигранти којих долази, како најављују светски медији, не пар хиљада, нити пар стотина хиљада, него милиони, дођу прво у Грчку, која је ЕУ земља (логично би било да их из Грчке транспортују директно у Немачку, кад већ тамо желе) и затим уђу у слепо црево звано „геноцидна Србија“ и онда куд, ако се затворе све  границе, тј. сад још једина граница према Хрватској?

Да нису можда светски моћници испланирали неку Сребреницу2? Јер, заиста, куда са милионима миграната? Потребно је да се Србија на неки начин брани од претераног броја миграната или избеглица, јер неће моћи издржати вишеструко увећање њиховог броја. Какво је решење за овај проблем за који очигледно решења нема ни ЕУ и Немачка. Да ли је тај зид према Македонији који је поменуо политичар Ненад Поповић можда ипак какво-такво решење које ће смањити прилив миграната? Каже другосрбијански колумниста Басара поводом ових миграција, а као одговор Поповићу за подизање зида према Македонији: „Ток историје се не може зауставити“. Да су Римљани мислили да се ток историје не може зауставити не би владали вековима, него би пустили да их северени варвари прегазе већ у првим најездама. О Кинезима да не говорим. Да су Кинези били такви дефетисти као наши квази хуманитарци данас би Монголија била до Аустралије, Кина наравно не би постојала ни у траговима. И Римску империју и Кинеску империју су успешно вековима штитили зидови и лимеси, од упада варвара и неконтролисаних сеоба које могу довести до слома цивилизације. Ток историје се не може зауставити, али се на ток историје може утицати и пре свега се мора утицати када су општи интереси једне државе и нације у питању.

Хришћанске вредности Европе

Други, пак, противници Зида према Македонији, а поборници насељавања миграната у Европу, замерају Европљанима што се позивају на хришћанске вредности. Једним делом с правом, јер су се Европљани поодавно одрекли већине хришћанских вредности и пре свега хришћанства што их је и довело у овакву ситуацију у којој су данас. Европа без хришћанства је изгубила темељ идентитета и дубоко самопоуздање, па је зато сада тако подељена, слаба и размажена. Ипак Европа па чак и ова секуларна и „постхришћанска“ се темељи на хришћанским вредностима, а не на исламским. Ово је хришћански секуларизам у Европи, јер исламски нити постоји, нити ће постојати икад. Садашњи европски секуларизам настаје у хришћанској Европи као реакција на клерикализам као одраз хришћанске свести о слободи.  Реч „муслиман“ значи покоран, исламу је секуларизам стран, а слобода је бити муслиман тј. покоран.

Лицемерно је наравно негирати хришћански темељ Европе за који се као сламку спаса хватају сад поједини европски званичници, више из источног дела Европе где су те хришћанске вредности још колико толико очуване, мада је и с друге стране јадно то позивање на хришћанске вредности, јер само пре деценију је не само дозвољено већ и помогнуто од те исте Европе да се цео један европски хришћански регион разруши, а његови хришћани протерају и побију од стране муслимана. Реч је свакако о Косову. Тад се Европљани не сетише хришћанских темеља и вредности Европе. Сад кад је њима мечка заиграла пред врата су се сетили „хришћанских темеља“ и „европске традиције и идентитета“.

Будимо људи, ал’ не будимо луди

Мађарска влада се одлучила за невероватан подухват, наравно уз благослов Брисела и Берлина, а то је жица уз границу са Србијом, дужине преко 170 километара + полиција и војска које патролирају дуж границе. Да је у питању само пар хиљада миграната, који су кап воде у европском океану народа, сигурно се не би предузимале овакве опсежне и скупе мере обезбеђења границе. Но, како су за сада у питању стотине хиљада, а процене говоре да ће бити милиони миграната који тек треба да стигну и то пре свега у Србију. А из Србије уз ове ЕУ граничне зидове и блокаде ће тешко толика маса неким нормалним темпом моћи наставити пут Немачке, која је као држава благостања некаква модерна земља Дембелија циљ ове афричке и азијске сиротиње. Дакле, јасно је да ће огроман број миграната, нарочито кад стигне зима, бити задржано у Србији. То јасно наговештавају и ЕУ званичници предлозима да се од Србије направи неки логор за мигранте.

Политика попуштања Западу неће донети ништа корисно Србији. Мада је јасно да Американци гурају ове мигранте ка ЕУ и Немачкој и да ЕУ жели некако да реши проблем, можда и тако да блокира мигранте у Србији, питање је колико се ми можемо ослонити на америчку подршку кретању миграната ка Немачкој, то јест, да ће они до краја спровести своју намеру да ти мигранти заиста и стигну у Немачку.

То је игра великих играча, а ми ту нисмо чак ни мали, нас просто гледају као транзит зону или, пак, као територију за  могући логор за смештај миграната, можда чак и на дужи временски период од неколико година. Британски геополитички аналитичар Дејвид Холберт истиче да Србија прави велику грешку, јер своје границе не контролише ригорозније, јер је очигледно да се цела Европска унија затвара и да ће мигранти остајати у Србији, јер неће имати куда.*1

Није потребно објашњавати какве би то последице донело Србији. Лако је изигравати хуманост без одговорности према мигрантима који у Србији проведу пар дана. Но, када ти мигранти постану трајни проблем Србије, а не ЕУ, тада ће се покренути низ питања пре свега економских, а онда и безбедносних и политичких и многих других на која ми као држава просто нећемо имати решење.

Није реално очекивати да ће ЕУ давати донације Србији за смештај и прехрану огромног броја миграната дуги низ година. О томе не брину промотери новог хуманизма, који под маском солидарности уваљују Србију у много веће проблеме.

Врхунац лицемерја стиже од „хуманитарца“ Радоша Ђуровића (из НВО Центра за помоћ тражиоцима азила) који поручује: „Будимо људи“, алудирајући на чувену реченицу патријарха Павла, у смислу да прихватимо све мигранте без обзира што се ЕУ границе затварају и што ће ти мигранти на крају пасти на терет Србије, дакле, без обзира на последице. Патријарх Павле је, истина, често захтевао да „будемо људи“ али и да будемо одговорни у слободи коју имамо као људи, слободи да одлучујемо и деламо. Одговорни према, пре свега, својим ближњима и свом народу, јер ако немамо ту одговорност, о каквој ми људскости онда уопште говоримо. Бити хуман према мигрантима је људски, али то не треба да искључи одговорност према свом народу и држави, према својој земљи – прецима и потомцима, то онда није хуманост нити ту има одговорности већ је то или лудило или лицемерје профитера на мигрантској кризи или аутошовинизам, какав се често испољава код другосрбијанаца. Дакле, једно је помагати друге у невољи, а друго је због тога довести у питање опстанак свог народа и земље – прво је хуманост, а друго је лудост и упропаштавање своје земље.

Партијарх Павле поводом одговорности поручује да слобода неминовно укључује и одговорност, те да би слобода без одговорности била недостојна човека, а одговорност без слободе недостојна Бога. Још  каже и то да србска Црква и патријарх Павле знају и то да онима за које Бог не постоји, наведене речи не значе ништа, па треба имати у виду да ове речи патријарха таквима нису ни упућене, него онима за које су еванђелске, Христове речи – ‘речи вечног живота’ (Ј. 6, 68) (Часопис „Православље“, 15. фебруар 1995.)

Одговоран однос подразумева да одговарамо за себе, своје ближње, свој народ и државу. Ко год промовише неконтролисан улазак миграната је неодговоран према својој земљи и нехуман према свом народу. Други се штите – мора то и Србија почети док не буде касно. Док нисмо изгубили себе и Србију. Стотине хиљада младих из Србије је отишло, а ако у њу уђе и остане у њој бројна муслиманска популација из Азије, Србија убрзо неће бити више наша. Биће и европска и балканска и мигрантска, свачија, само не наша. Зато се морамо уозбиљити, јер је последњи час да се почнемо бранити, па макар и зидом. Боље је саградити зид који вас брани, но касније туговати на свом Зиду плача.

*1 https://slobodnimediji.com/saveti-i-analize/1306-premijer-spava-cela-evropa-se-ograduje-srpske-granice-otvorene

Видовдан