Када је Србија примила 600.000 избеглица патетична ЕУ и САД су увели тешке санкције

Србија је 90-их година током ратних дејстава на простору бивше СФРЈ у веома кратком времеснком интервалу примила око 600.000 избеглица, већином Срба, али је био и велики број других националности. Иако је била веома тешка  еконосмко-политичка ситуација, као и ратно стање пред вратима, тадашња СР Југославија је смогла снаге, и то сама, да одоли овом огромном изазову.  

„Демократија и европске вредности“, на челу са САД и ЕУ су „великодушно“ изашле у сусрет и СР Југославији увеле санкције без преседана. Није се могло увести ни млеко. На границе према СР Југославији су постављене међународне снаге које су стриктно надгледале „демократске“ санкције да се случајно неки шлепер прехрамбених производа не би нашао на страни СР Југославије. Држава и народ су се довијали на разне начине, па се је тако „легалним“ шверцом донекле и успело опстати у погледу несташице намирница.

Али опет, људи су стајали у редовима и чекали основне животне намирнице, а „демократија“ је пооштравала санкције толико бескрупулозно да је цела СР Југославија личила на концентрациони логор који је направила та „демократска“ Европа и САД. Са ове временске дистанце могло би се рећи да је то био један фашистички акт, да фашистички – нека цркну без ичега.

После оволико година, та иста ЕУ је поново на испиту хуманости и поново показује и доказује своју охолост и нежељу да помогне икоме. Опет показује своју бескрупулозност према слабијим и право лице капиталистичког интересџије, а Србија опет своје лице човечности.

С ове временске дистанце, период од прошлих 20 година, опет показује да се политика Запада није нимало променила према другим и трећим земљама света. И даље им је приоритет владање слабијим, стицање профита и инфлитрирање у државне системе широм планете, како путем разних организација и „институција“ тако и скривеним, па и јавним претњама.

Али сада, како народ каже, "заиграла мечка и пред њиховим вратима", изгледа да су се мало прешли и прерачунали, па се хватају за главе. Да ли ће се сада запитати о политикама коју воде, а тек када им дође још неколико милиона људи на граничне ограде. Хоће ли моћи одбранити ту фамозну "европску" ограду?

Па ето, данас, како „великодушно“, Европски парламент је већином гласова подржао план Европске комисије о солидарном расељавању избеглица којим су предвиђене обавезујуће квоте како би се поделио терет збрињавања око 120.000 људи.

И на крају, гле чуда, ова резолуција није обавезујућа!

Избегличка криза тресе саме темеље Европске уније, и то по сопственој „заслузи“. Можда би им требало изразити „срдачне“ честитке за свестране "успехе" на међународној политичкој сцени.

Због миграната покрећу се војне снаге, суспендује се Шенгенски споразум, а међу чланицама постоји дубоко неслагање о томе како избеглице треба да буду распоређене, односно већина земаља не жели ни да их прими у оазу “демократије“. 

Границе су почели да затварају сви, Немачка, Мађарска, Аустрија, Словенија и тренд је да ће их већина земаља ЕУ и затворити.

С друге стране Брисел се бави последицама, док о узроцима кризе нико не говори. Узрок је,  агресивна политика ЕУ, САД и НАТО-а на Блиском истоку којом су покренули лавину рушења државних руководстава и војним пустошењем целих држава, а што је и покренуло масе избеглица према Европи.

А шта су те избеглице имале до доласка евопске и америчке „демократије“ у њихове земље? Имали су бесплатно здравствено осигурање, воду (и то у пустињи), школовање (чак широм света по избору), социјалну помоћ у разним облицима итд, скоро па да се могло живети бесплатно… Али дошла је „демократија“…

Враћа ли се тај „демократски“ бумеранг агресивне политике према ЕУ и да ли ће се већ једном опаметити?