BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Љубав, шта год то значило

Љубав, шта год то значило
17.09.2015. год.
Обично се трудимо да не употребљавамо речи и изразе нејасног значења, а такође и да не омаловажавамо садржај онога што казујемо. Зато ваља знати да је израз шта год то значило најчешће знак помодности и празнословља, тачније – помодног празнословља


Во­ди­мо ли до­вољ­но ра­чу­на о свом је­зи­ку, бри­не­мо ли о пра­вил­но­сти, ја­сно­сти и ле­по­ти свог го­во­ра и о то­ме хо­ће ли нас са­го­вор­ник ва­ља­но раз­у­ме­ти? Чи­ни се да ле­же­ран тон по­не­кад при­кри­је мно­ге про­из­вољ­но­сти ко­ји­ма се не би­смо мо­гли по­ди­чи­ти. У то се че­сто мо­же­мо уве­ри­ти слу­ша­ју­ћи сва­ко­днев­не раз­го­во­ре, чи­та­ју­ћи но­ви­не и раз­ли­чи­те тек­сто­ве об­ја­вље­не на ин­тер­не­ту. У по­след­ње вре­ме све се че­шће мо­же чу­ти – у раз­ли­чи­те ис­ка­зе умет­нут – из­раз „шта год то зна­чи­ло”.

Та­ко је, пре из­ве­сног вре­ме­на, на по­пу­лар­ном бло­гу осва­ну­ла те­ма „Шта год то зна­чи, да­нас је Дан же­на”, у јед­ној те­ле­ви­зиј­ској еми­си­ји на сли­чан на­чин на­ја­вље­на је ак­ту­ел­на за­ни­мљи­вост: „Ма­ско­те су ди­зај­ни­ра­не да бу­ду ин­тер­ак­тив­не, шта год то зна­чи­ло“; у штам­пи смо мо­гли про­чи­та­ти: „За под­сти­ца­ње ства­ра­ња ино­ва­ци­ја, шта год то зна­чи­ло, одво­ји­ће се два и по ми­ли­о­на евра“. Да­кле, шта уисти­ну зна­чи (ако уоп­ште не­што зна­чи) из­раз шта год то зна­чи­ло?  

По­зна­то је да су мно­ге стра­не ре­чи с вре­ме­ном по­ста­ле пу­но­прав­ни жи­те­љи на­шег је­зи­ка; без не­ких, сло­бод­но се мо­же ре­ћи, не мо­же­мо, јер у срп­ском је­зи­ку за њих не­ма­мо си­но­ни­ма (се­ти­мо се, на при­мер, број­них тур­ци­за­ма: ја­стук, јо­гурт, ше­ћер, ка­ши­ка, ка­фа и др.), али за упо­тре­бу не­ких дру­гих ре­чи, па и овог из­ра­за, оправ­да­ње се не би мо­гло на­ћи.

С дру­ге стра­не, од­ви­ше ла­ко при­хва­та­мо не­ке је­зич­ке но­ви­те­те без ко­јих на­ше ка­зи­ва­ње сва­ка­ко не­ће би­ти ус­кра­ће­но ни у по­гле­ду тач­но­сти, ни у по­гле­ду из­ра­жај­но­сти. Ипак, мно­ги их ра­до ко­ри­сте јер им се, од­не­куд, чи­не бо­љи­ма – да не ка­же­мо атрак­тив­ни­ји­ма (= при­влач­ни­ји­ма) – од све­га што се мо­же из­ро­ни­ти из на­шег реч­нич­ког мо­ра.

У пи­та­њу је, на­и­ме, ан­гли­ци­зам, у шта нас уве­ра­ва и пре­вод на­сло­ва ро­ма­на Деј­ви­да Бе­дла „Љу­бав, шта год то зна­чи­ло“ (Wha­te­ver Lo­ve Me­ans), и то скри­ве­ни ан­гли­ци­зам, тј. из­раз у ко­ме се пре­по­зна­ју нор­ма, зна­че­ње и об­ли­ци упо­тре­бе ка­рак­те­ри­стич­ни за ен­гле­ски је­зик. Та­кве су и мно­ге дру­ге ре­чи, син­таг­ме и ре­че­ни­це, нпр.: де­фи­ни­тив­но од енгл. de­fi­ni­tely, уме­сто: за­си­гур­но, за­це­ло, из­ве­сно; ра­зум­на це­на од енгл. re­a­so­na­ble pri­ce, уме­сто при­сту­пач­на це­на; Мо­гу ли да Вам по­мог­нем? од енгл. Can I halp you? уме­сто Из­во­ли­те? и сл. (ви­ше о овој за­ни­мљи­вој те­ми мо­же се про­чи­та­ти у члан­ку Тврт­ка Пр­ћи­ћа „О ан­гли­ци­зми­ма из че­ти­ри раз­ли­чи­та али ме­ђу­соб­но по­ве­за­на угла“, Збор­ник Ма­ти­це срп­ске за фи­ло­ло­ги­ју и лин­гви­сти­ку 47/1−2 /2004/, 113−129, до­ступ­ном на сај­ту www.maticasrpska.org.rs).

Обично се трудимо да не употребљавамо речи и изразе нејасног значења, а такође и да не омаловажавамо садржај онога што казујемо. Зато ваља знати да је израз шта год то значило најчешће знак помодности и празнословља, тачније – помодног празнословља. Уз то, он указује на нехај према говореном или написаном, на неуважавање саговорника (≈ ево, рекох, а ви се снађите и разумите ме како год желите), а понекад и на недоумицу или недовољну упућеност у значење употребљене речи (нпр. Рече ми да је моја примедба несувисла, шта год то значило. разг.; сувисао, сувисла, сувисло = логички, узрочно повезан, кохерентан, тј. целовит).

У овај израз гдекад се уливају подсмех и ироничан став према високопарном изражавању, тј. извештаченом, китњастом, превише апстрактном стилу и речнику, као у следећим примерима: „Они кажу да су отворени за госте високог профила − добро звучи, шта год то значило“; „...за све су криве карактеристике нашег тржишта, поготову његова деградирана структура, шта год то значило“. Но, мада је у потоњем случају критички став према празноречју оправдан, на немуштост не би било добро одговарати немуштошћу, али је увек занимљиво ослушкивати језик, изоштрити слух и дух, јер, као што Станислав Винавер каже, „под језиком ваља, шире, схватити: жубор језика, матице у њему, убрзање, успорење, ток, шум, темпо, убедљивост, таласање, динамику језика“, укратко – језичко осећање гради се не само на изворима знања о књижевнојезичкој норми (премда су они веома важни!), већ и на маргинама властитих недоумица и странпутица.

Др Дра­га­на Вељ­ко­вић Стан­ко­вић

Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


У првом кварталу 2024. године фокус НИС-а био је на наставку и повећању обима инвестиционог циклуса започетог прошле године. Тако је у развојне пројекте инвестирано 10,5 милијарди динара, што...


Кијев би се обавезао на неутрални статус и добио међународне безбедносне гаранције, према нацрту споразума

Москви је доста непријатељског става Европе, изјавио је Дмитриј Песков


Саветници бившег америчког председника разматрају казне за нације које желе да тргују националним валутама, пренео је лист


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА