НАТО демократија: 20 година од завршетка НАТО агресије на Републику Српску

У јеку ратних дејстава и борбе за одбрану Републике Српске, на Војску Републике Српске, а која је држала фронт од око 1100 километара, обрушио се поред такозване "Армије БиХ", ХВО и војске Хрватске, још један непријатељ. 30. августа 1995. године је почела НАТО агресија на Републику Српску под називом "Намерна сила". Агресија је прекинута 12. и 13. септембра због лошег времена, а потом је 14. септембра постигнут договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване Зоне безбедности што је и учињено закључно са 17. септембром. 

Земље које су учествовале у НАТО агресији на Републику Српску су: Француска, Италија, Холандија, Шпанија, Турска, Британија и САД.

Повод за агресију НАТО пакта била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, која се догодила 28. августа 1995. године, а за коју је оптужена Војска Републике Српске. Данас, као и онда, се спори око тога ко је одговоран за ову експлозију. Данас по изјавама тадашњих припадника УН-а у Хашком трибуналу и осталих упућених у овај догађај стоји то да се не може утврдити одакле је дошла граната, а могуће је и то, да је "Армија БиХ" извршила злочин над сопственим становништвом како би изазвала НАТО нападе на Републику Српску и положаје Војске Републике Српске.

На положаје Војске Републике Српске, Нато авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених. Укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.

Нато је у акцији под називом "Намерна сила" користио радиоактивну муницију, уз "објашњење" да она треба Србе у БиХ да "доведе за преговарачки сто". Напади су трајали до 14. септембра.

За бомбардовање Хаџића, Вогошће, Илијаша, Јахорине, Пала и Братунца, места која су била под контролом Војске Републике Српске, Нато је користио осиромашени уранијум, а од његових последица умрло је највише бивших становника општине Хаџићи, који су се, након потписивања Дејтонског споразума, преселили на подручје Братунца.

На братуначком гробљу, само четири године након бомбардовања, сахрањено је око 400 људи, од којих је већина боловала од неке врсте карцинома.

И многи страни војници, који су боравили на овим подручјима у току и након бомбардовања, данас имају сличне здравствене проблеме.

Првог дана операције на небу изнад Пала, у окршају српске ПВО и авиона Алијансе, који су мештани посматрали са улица, око 17.00 часова ракетом "земља-ваздух" оборен је француски "Мираж 2000".

Авион је пао 20 километара југоисточно од Пала, а два пилота спасила су се катапултирањем.

Нато авијација је 9. септембра 1995. године почела да делује и на системе противваздушне одбране на северозападу Републике Српске.

Напади су прекинути 12. и 13. септембра због лошег времена, а 14. септембра постигнут је договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване Зоне безбједности што је и учињено закључно са 17. септембром.

НАТО "демократски" осиромашени уранијум

Двадесет година после бомбардовања осиромашеним уранијумом, у Републици Србској од рака умире све више младих људи. Домаћи и страни стручњаци најављују прави скок малигних обољења. 

Последице НATO бомбардовања осиромашеним уранијумом пре 20 година тек сада су озбиљно почели да осећају грађани Републике Српске. На територији целе земље је примећен пораст малигних обољења, који на општи ужас у појединим регионима све више погађа младе људе, који се, нажалост, лекарима обраћају најчешће касно, кад је излечење практично немогуће.

Погубном утицају осиромашеног уранијума изложено је данас 15 локација у Републици Србској. Срби из бомбардованих Хаџића чак четири пута више умиру од рака у односу на остале становнике, а то су открили случајно, након што се после реинтеграције територија, око 5.000 Срба из Хаџића преселило у Братунац, где су запазили да у односу на затечену популацију, у необично великом броју баш Срби из Хаџића умиру од рака. Подаци говоре да је у Братунцу од 5.000 пресељених Хаџићана, њих скоро 800 умрло од малигних болести.

Нажалост за ових девет 20 година Република Србска никада није реаговала и тражила одштету,  а НАТО осиромашени "демократски" уранијум и даље односи жртве по Републици Србској.

НАТО данас у Републици Србској

Присуство НАТО -а у Републици Србској од агресије 1995. године је константно у већем или мањем обиму и о његовом одласку из Републике Српске не постоји никакав датум. НАТО планира да инсталира део НАТО ракетног штита у Републици Србској са којим би се Република Србска ставила на једну од страна у данашњем светском војном поретку. НАТО шаље војнике из Републике Српске у разне конфликтне зоне света.

На јавности, а нарочито властима у Републици Србској је да овом озбиљном геополитичком питању судбине Републике Српске посвете огромну пажњу и искористе све могуће механизме за одржавање референдума о приступању Републике Српске НАТО -у, да би се народ изјаснио о овом веома важном питању за Републику Српску, а да Република Србска дефинише однос према НАТО-у, као што је Србија заузела став да је неутрална држава.

Са друге стране, јадно је то, што политичари из Републике Српске заговарају једну политику, а са друге стране раде народу иза леђа, а то се огледа у чињеници да сви србски представници у заједничким инстутуцијама раде све по питању уласка Републике Српске у НАТО и то чак и јавно говоре.