Баук кружи планетом Земљом, баук функционалне неписмености

Пројекат „Сигма“  почео је истраживања о функциналној неписмености   након што је један од рукoводилаца пројекта био подстакнут   реаговањем   неког ученика   десетог разреда на позанти филм Луиса Буњуела  (1900-1983) „Дискретни шарм буржозије“ (1972. )

Ево како је  то реаговање гласило:

„Редитељу други пут треба платити више новца како би он нама гледаоцима  све објаснио шта се на филму догађа. Како би нам све постало разумљиво, а не да ми сами ломимо главу о томе шта се заправо збило на фимском платну...  И како да ми сами схавтимо шта је то режисер имао у виду?  Можда он  ништа и није имао у виду,  а ти  уместо њега ломи главу,  размишљај.  Досадно. Одвећ компликовано.“

На ову тему почело да се размишља 80-их година прошлoг века

О функцоналној неписмености су на Западу почели да размишљају  негеде  око 80-их година прошлог века. Проблем се састоји утоме што брз обзира на формалну писменост људи нису умели,  и све им теже полази за руком, да обављају своје професионалне обавезе. Неколико истраживача су показали да,  премда људи формално умеју да читју и пишу, они нису у стању да проникну у смисао прочитане књиге или инструкције,  не усепвају да напишу иоле смислен и повезан текст.

Људи који пате од  функционане неписмености познају слова,  али не умеју да декодирају језик,  да нађу у њему уметнички  смисао или техничку употребљивост.  Зато  читаоци и гледаоци који се међу њима регрутују,  предност дају  најгрубљој и праволинијској поп-култури форсирајући је у програмима и репетоарима   кад год су у прилици (а често,  нажалост,  јесу) да о  њима одлучују.  Функционална неписменост гора од елементарног аналфабетизма.

Неки истраживачи иду чак толико далеко да сматарју како је функционална  непсименост  гора и од елементарног аналфабетизма,  указујући при том на већа психичка оштећења и дубља нарушавања  у механизму мишљења,  пажње и памћења. Можемо узети неписменог  црнца из Нигерије,  обучити га научним  знањима и од њега  створити  ученог човека.    Зато што у његовој глави  сви сазнајни и мисаони процеси протичу нормално,  на одговарајући начин.

Функционална неписменост и прелазак  држава у информационо друштво

Појава функционалне непсименпости у развијенимзапдним земљама поклопила се са преласком тих држава  у информационо друштво.

Знања и таленат брзо су се преоријентисали у непознатој средини постајући критеријуми  друштвеног рста индивидуе.

У MIT,  Масачусетски Технолошки Институт  (колико нас памћење служи,   тамо је учио и сам Гордон Фримен) био је напрaвљен графикон тржишне вредности  сарадника у зависности од кретања на двема скалама.  Прва је била –решавање рутинских,  поновљених  радњи, репродукција.

Друга - умење решавати сложене  операције које   немају готове алгоритме. 

Ако је човек у стању да налази нове путеве  решавања задатака, ако  може да на основу различитих подтака  изгради радни модел,  значи да је он функционално писмен.

Сходно томе закључку, фукционално  непсимени људи су оспобљени само за послове  касира и портира  и то под  надзором.  Они  нису подобни за  креативне делатности.

Скоро 30 милиона Американаца потпуно неписмено

Године 1985.  у САД су припремили једну анализу  из  које се видело да  је 23 до 30 милиона Американаца  потпуно неписмено,  а између 35 и 54 милиона полуписмено – њихове читалаке навике и умешност писања су  драстично ниже него што би било неопходно,  за  обављање обавзе из свакодневог живота.

Године 2003.  удео становника САД  чије су навике читања и писма ниже од минималних износио је 43 процента,  што значи да је таквих Американаца    био 121 милион! 

У Немачкој,  ако је вероавти сенатору за питања образовања  гопсодину Санду Шересу,  7,5 милиона  (14% одраслог станмовништва) могло се назавати полуписменим. Само у Берлину је таквих било 320.000.

Године 2006. одељење Министарства образовања Велике Британије  је саопштило да је у овој земњи 47% ученика  напустило школу  са 16 година не  стекавши базична знања из математике,  док 42 %  није добило  основна  знања из енглеског језика.

Сваке године из британских средњих школа излази око 100.000  функцонално неписменх младих људи.

Ни у  Русији, некад најобразованијој земљи у свету,  стање није ништа боље.  Напротив.

Године 2003.  у Русији су  прикупљали статистичке податке о 15.  годишњим ђацима према којима је само 36 %  њих сваладало навике читања,  док је тек сваки четврти био у стању да уради задатке средње сложености,  на пример  да уопшти информацију разбијену у различитим деловима текста,  да упореди садржај текста са  својим животнм искуством,  да разуме информацију предочено у најавном облику..

Висок ниво  писмености  читања: способност да се разумеју сложени текстови, да се критички оцени представљена информација, да се формулишу хипотезе,  показало је свега 2 процента испитаника у руским школама!

Функционална неписменост  не  настаје,  разуме се, само у детињству. Она може нступити и код потпуно одраслог човека кога је прогутала монотона рутина животарења.

Одрсали и старије особе  губе навике читања и мишљења  уколико им нису потребне у свакодневном животу.  Заборавили смо милион ствари које смо учили  у школи и на универзитету. Хемију  уопште не памтимо,  математику - врло  бледо,   а историју – боље да и не рпичамо - без википедије под мишком срамота је и говорити.

У суштни,  све  је то тужно. Зато би било боље да се посветимо изучавању функционлне неписмености  у пракси  и да набројимо њене главне особине и знаке.

1.    Функционално неписмени грађани  избегавају сложене задатке  унапред убеђени у  неуспех, недостаје им  мотивисаност  за сложеније задатке,  вазда понављају једну те исти системску грешку.
2.    Често признају како не воле да читају.
3.    Поштено признајте да не волите читати.
4.    Моле друге људе да им објане смисао текста или алгоритам  задатака.
5.    . Покушаји читања су повезани са суровом фрустрацијом и  изостанком жеље да то раде. Приликом читања нагло  настају психосоматски проблеми: главобоља,  бол у очима,  одједном се јавља жеља да се  пређе на нешто важније од читања.
6.    Функционано неписмени приликом читања обично артикулишу уснама или чак читају  гласно. 
7.    Испољавају тешкоће  приликом извршавања  било којих инструкција:  од најједноствијих до ремонта нуклеарног реактора.
8.    Неумење да се истраје и да се задају питања   о прочитаном материјалу. Не могу  компентентно учествовати у дискусијама.
9.    Испољавају веома велику разлику између разумевања на слух у разумевања од читања.
10.    На проблеме изазване сопстевеним неразумевањем реагују било наученим изливом беспомоћности, било  агресивним нападом на окружење које неће до краја да схавти ко је ту прав,  а ко крив.

Додатна  сложеност се сатоји у томе  што је навика читања и писања  у директоној вези са  умењем да се изговори било какав информациони  садржај.

Фактички  то значи  да се одгвори на креативност у значењу тог термина који он има на друштвеним мрежама.

Живимо у свету функционално неписмених  људи

Морамо  признати    да живимо у свету функционално неписмених људи. Не кажемо да  су тај свет они сами  саздали, али у многоме  он  јесте стоврен баш за њих.  То је могуће видети буквално по свему, све стреми к првобитној,  дечејој простоти и насртљивости.  Реклама  Twitter од 140 речи,  ниво средстава масовних комуникација,   ниво литературе. Пробајте било коме предложити одломак из Хајдегара,  Лакана,  Томаса Мана. 

Читати,  а тек  писати  већа,  аналитичка штива   умеју само ретки  појединци.  Забрињавајуће што та болест није заобишла ни медијску  сферу: новинари који нормално пишу право су злато  и убрзо прелазе у уреднике.  Једноставно зато  што они немају конкурецију.

Деградација најпре захватила све сфере делатности повезне са речима 

Деградација је  најпре дотакла све сфере делатности,  које су на овај или онај начин повезане са речима. И ако је раније за  масу био карактерстичан  само лош укус,  сад се то и не примећује у толикој мери,  јер  га је у извесној мери потисла  функционална неписменост.

Упутства за писање текстова за  функционално неписмене  људе

У оквиру истраживања које је спровео   Literacy in the  Adult Client  Population-Jones & Bartlet  Publishers  наводе  се и упутства како треба писати текстове намењене функционално неписменим људима,  практично свима који припадају В2С-сегменту.

1.    Они  много теже  примају апстрактне и безличне текстове  него директно обраћање у стилу: „Хоћеш ли ТИ да  добијеш радно место у општинскпој управи? “
2.    Треба саставити  адресовано обраћање,  императивније,  више персонализовано.  Сматра се да је то најважније и најефикасније правило рада са неписменима.
3.    Треба користити речи из свакодневног говора које  не садрже више од 3-4 слога. Не треба употребљавати оне дуге и сложене речи по маниру немачког језика.  Треба избегавати  научне термине (свеједно их  неће  разумети),  тхничке и медицинске  термине. Пожељно је да се избегавају речи које се могу двосмислено  тумачити како по семантици,  тако и по конотацији.  Не треба користити неодређене речи као „брзо“, „често“,  „ретко“  јер је таквим људима је  важно да знају кад је то прецизно   „често“,  а кад „ретко“.
4.    Уводне речи,  нажалост,  треба искључити,  избгевати скраћенице попут „итд“, (писати:   „и тако даље“)
5.    Информацију разбијати у виду блокова, што више нових ставова,  никави чаршави од текста.  Дешифровати статистику и графиконе,  избегавти бројеве јер цифре таквим људима нису боља страна.
6.    Реченице  не треба да  садрже више од 20 речи,  а наслови морају бити кратки и јасни.
7.    Желите  ли украсити  своја штива синонимима?  Не чините то нипошто, јер читаоце таквог типа свака појава неке нове речи плаши и онеспокојава. И оно што сте у почетку текста назавли „аутима“,  не треба да на карју буду „аутомобили“.
8.    Најважнија иформација се пласира на самом почетку   с обзиром да постоји  велики ризик да читалац ,  ако му Бог да здравља да дочита до краја става, може онемоћати гледе  почетне  пажње и очекиваног интересовања.
9.    Текст треба разбијати белинанма,  сликама, истуреним међунасловима, све ради тога како читаоца не би притискао мрачни зид досадног штива.
10.    Ипак, пажљивије са сликама! Не  сме бити никаквих декоративних елемената,  илустрација  које би могле скренути пажњу на себе.  Између  осталог у друштвеним рекламама   за такав аудиторијум није препоручљиво коришћење  фотографија жена у другом стању које пуше  или пијанце  који са модрицама испод очију леже  испод  шанка. Треба показивати само оно што од аудиторијума хоћете.

Узроци функционалне неписмености

Који су изроци функционалне неписмености? Ту се научници  разилазе у мишљењима,  али ипак преовлађују она  која то објашњавају повећаним  бројем  информационих токова који се свакодневно обрушавају на савременог човека.

Функционална  неписмненост настаје  с појавом телевизије у боји

Феномен функционалне непсименсоти почео је да се формира  60-70-их  година минулог века  у моммету кад је  почела да се емитује  и масовно распростире телевизија  у боји. 

У једном истрживању вршеном у Француској,  доказано је да  деца узраста од једне до три године  која проводе пред телевизорима више од неколико часова дневно  губе  део когнитивних функција.

Неподељено је мишљење педагога да деца рођена после 2000. г.  често старадју од Синдрома дефицита пажње и хиперактвности,  (СДПХ) не умеју ни да уче,  ни да читају,  нису способна да се скоцентришу. Истовремено је у наглом порсату губљења способности социјалне  адаптације.  Деци је много пријатније и лакше да се  међусобно дописују   на мрежи,  него да  усмено опште једно с другим.

Можда звучи противуречно констатација да деца  с једне стране не умеју да  се снађу на тексту,  док с друге стране  сву своју комуникацију на мрежи заснивају на тексту.

Ниво дечје коресподенције на мрежама

Али би трбало пре свега обратити пажњу на ниво њихове „коресподенције“  на  мрежама.  На којима неколико ентузијаста генеришу основни ток,  ту је и  још стотинак  других комерцијалних брендова,  а све остало   је  прилив  без престанка, понављање једних те истих од штурости и претеране употреба пресахлих реченица у којима је свака травка  мисли  у покушају (ако их је икад и било) одавно  пресахла.

Наставу у школама  не изводе увек компентетни кадрови

Општа писменост је  обнажила факат да  на наставу у школама не изводе увек компетени кадрови. Тек са  распростирањем нових канала комуникација постало је јасно да се  пробелем недовољне стручности просветних радника не  може  више  игнорисати.

И ако су пре четрдесет година научници тражили начин борбе  против функцоналне неписмености,  сада су  принуђени да изналазе путеве узајмног деловања с   тим проблемом.  Утолико је дијагноза постала општа.

У кривце за такво стање ставри сврставају се поред телевизије и „компујтеризација свега постојећег“,   digital-media.  С радиом је нешто друго. Да би  се разумеле на слух  новости или   Рузвелтове „Беседе код камина“,  неопходна је напрегнутост и    концентрација. Телевизија је постала први извор информација  који не захтева никакве напоре да се оне приме и анализирају. Слика је заменила  спикерски текст,  честа промена кадрова и декоарције не дозвољавају  да превлада досада.

У почетку интернет беше претрпан умним текстовима

У она времена кад  су мреже стварале   „претече“, интернет  беше претрпан умним текстовима.

По мери популаризације  мреже,   на њима су   почели да  се појављују  људи који су били далеко од науке  и квалификованог рада.

Сада је за већину   „администратоара“  довољно  знати  свега неколико речи попут  „porn”  или „flashgames”  да би се добило жељено.

Због чега су Стив Џобс и Бил Гејтс одузели екелторнске  гаџете својој деци? 

Крис Андерсон је  комјутерске уређаје  у кући блокирао тако да  су се могли употребљавати само неколико сати дневно и то је овако објанснио:
„Моја сопствевна деца оптужују мене и моју  жену да смо фашисти који су сувише озлојеђени технологијама.  Стално нам пребацују да ниједан од њихових другова нема слична ограничења у својој породици. Ја сам то урадио зато што видм боље од других  опасности које долазе од  неограничене употребе интернета.  Осетио сам са каквим проблемима сам ја суочен и зато не  бих желео да и моја деца то искусе.“

А реч је о људима који су по пририди ставри дужни да благосиљају нове технологије  у свим њиховим појавним облицима.

Будимо искрени и признајмо да досад  друштво  није успело да створи жељену информациону културу.

Напротив,  из године у годину је у тој области све горе и горе по мери  по којој комерцијалне структуре овладавају  иформационим простором.

Секторима рекламе  и SMM – маркетинга поребни су корисници.

А ко може постати бољи потрошач од функционално  неписменог човека?  Нека ти људи имају мале приходе,  али има их легион,  и због ниског IQ лако су подлежни манипулацијама.

Тако на пример,  огромна већина банакрских дужника су људи  који нису у стању  ни да  правилно прочитају уговор с банком,   а о сачињавању распореда отплата рата,  приходима и расходима  сопственог буџетада и не говоримо.
 
Сиромаштво рађа сиромаштво

Беда рађа беду.  То се односи и на инктелетуалну сферу.

Сви знају да у свету  расту  разлике између  богатих и сиромашних.  Али се ретко ко сети да се то односи не само на материјалну   стање,  него и на интелектуални капацитет. 

Па се може закључити да ће ускоро у свету бити 10 процената  богатих  са престижним  интелектуалним потенцијалом,  а 90 од сто сиротиње,  материјалне и интелектуалне. 

И та разлика се сваким даном све више повећава. 

Неки  људи постају  све паметнији,  све лакше управљају бесконачним приливом информација,  док други којима је све ово недоступно,  пичињу  попримају обличја бесловесних бића.

И то не,   апсолутно не по својој вољи. Чак се неретко и пожале некоме.

Очигледне везе између сиромаштва и функционалне непсимености нема.

Далеко дубљи и делотоворнији  је утицај родитеља. А такође присутво функцоналне неписменпсти код њих. 

Сетимо се  наркома просвете Луначарског

Упутно би било сетити се овом пригодом једне ангедоте о Анатолију Васиљевичу Луначарском,  првом совјетском народном  комесару  (нарком)  образовања,  и,  како многи тврде,  најученијем  и најумнијем министру просвете свих времена и народа.

Задивљен његовим предавањем,  један радник  се  обратио    наркому Луначарском:

„Друже  Луначарски,  ви сте тако паметан човек.  Колико факултета треба завршити да би  неко био тако уман?“

-Свега три - одговрио је нарком просвете -  један мора да заврши ваш деда,   други ваш отац и трећи - ви.


Бранко Ракочевић