Украјина и Новорусија из минута у минут - 01.09.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 30.08. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

ВИДЕО ВЕСТИ

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 31.08.




Кијев распушта добровољце: Злогласни Азов угашен због пљачки и шверца - Кијевске власти повукле су и распустиле добровољачке јединице које се боре око Мариупоља. Међу угашеним јединицама је и батаљон Азов у којој има велик хрватских добровољаца. Уместо њих, на ратиште су постављене регуларне јединице кијевских снага.

Припадници међународне ултрадесничарске јединице Азов, у којој се боре и Хрвати, премештени су у базу у Урзуфу која је некада била приморска вила одбеглог бившег председника Виктора Јануковича. Подсећамо да је tportal већ писао о случају када је на украјинско-мађарској граници забрањен улазак у земљу хрватском добровољцу Иви Думанчићу који је био припадник батаљона Азов. Он је био на одсуству у Хрватској, а украјинска полиција није га пустила у земљу када се враћао на ратиште.

До распуштања добровољачких јединица дошло је јер кијевске власти сумњиче добровољце за криминалне радње.

Преглед политичко-економских и других вести за 01.09.



Кијев трага за човеком са снимка - У јучерашњим нередима испред парламента, убијен не један полицајац, а камере су снимиле човека који је бацио бомбу која је усмртила полицајца. На интернету се појавио снимак немилог догађаја, починиоца су снимиле камере за надзор и за њим се интезивно трага. На позив вође Радикалне партије Украјине, Олега Лјашенка, више од 3000 демонстраната се јуче окупило испред Врховне раде протествујући против амандмана који су требали бити донешени у циљу децентрализације Украјине.

После појављивања снимка огласио се и премијер Украјине, Арсениј Јацењук, који за бомбаша тражи смртну казну.

Америчко-украјински поморски маневри у Црном мору - Поморска вежба "Sea Breeze" почела је у украјинским територијалним водама Црног мора и потрајаће до 12. септембра.

У главним улогама биће морнарице Сједињених Држава и Украјине, али ће у маневрима учествовати и бродови и морнари из Бугарске, Немачке, Грчке, Италије, Велике Британије, Румуније, Шведске, Турске и Молдавије.

У маневре је укључено нешто мање од 3.000 морнара и преко 150 ратних бродова, подморница, авиона и хеликоптера и друге ратне технике.

Према речима команданта Шесте флоте САД, вице-адмирала Џејмса Фога, наредних дана ће ова савезничка армада увежбавати координацију дејстава у откривању и уништавању подморница, заштиту од напада мањих непријатељских бродова и отклањање оштећења на бродовима и другој техници током борбе.

Посебна пажња биће поклоњена извођењу „мултинационалне операције безбедности у кризном региону” и „тактичким маневрима”.

Украјина ће у маневре укључити девет својих бродова, осам хеликоптера и авиона.

Американци: до 1.000 морнара, пет бродова (укључујући разарач „Доналд Кук” и две подморнице.

Матвијенко: Крај доминације САД као суперсиле - Председница Савета Федерације руског парламента Валентина Матвијенко оценила је да је забрана америчких власти да присуствује скупу Интерпарламентарне уније у УН незаконита и истакла да је дошао крај и доминацији САД као суперсиле.

У обраћању преко видео линка посланицима окупљеним у Њујорку, Матвијенко је такође оценила да су садашња избегличка и мигрантска криза у Европи и појава екстремистичке организације Исламска држава на Блиском истоку последица "неодговорне политике једног броја западних земаља и њихових савезника", наводи Бата.

Валентина Матвијенко се налази међу седам руских владиних званичника које су обухваћене санкцијама САД, укључујући забрану путовања, уведеним после припајања Крима Русији. Санкцијама се не забрањује присуство састанцима УН, међутим садашњу светску конференцију у Њујорку организује Интерпарламентарна унија (ИПУ).

Председница Горњег дома Руске скупштине је колегама из парламенту из више од 120 држава рекла да дубоко жали због немогућности да присуствује овом скупу. Читајте више

Нереди у Кијеву последица флерта са екстремистима - Јучерашњи нереди у Кијеву показују опасност коју носи флертовање са екстремистима, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров у говору пред студентима и професорима МГИМО.

„Када су 2012. године у Украјини били одржани избори — а у уставу ’Слободе‘ се налази приврженост документима украјинских националиста, који дали подршку новом Хитлеровом поретку — тада је ЕУ изашла са саопштењем у ком се украјински политичари позивају да не сарађују са овом тврдом нацистичком партијом. Када се десио пуч, ми смо подсетили наше колеге како су се они односили према овом покрету“.

„Нико није порицао да је постојала таква позиција ЕУ, међутим шеф дипломатије Француске је рекао да је ’све у реду‘, да се ’Слобода‘ креће у правцу мејнстрима. Ето шта је јуче показао ’мејнстрим‘. Са екстремистима нигде не треба флертовати“, додао је Лавров.

У наредних 10-12 дана могао би бити одржан сусрет шефова дипломатија „Нормандијске четворке“, рекао је Лавров. Према његовим речима, без обзира на апсолутно неконструктивну позицију Кијева, Доњецк и Луганск треба да остану за преговарачким столом.

Процедура увођења санкција Русији има затворени карактер, али Москва треба да буде спремна на сличне „бубице“ својих западних партнера, рекао је Лавров.

„Признајући допринос Русије у закључивању Минског споразума 2014. године, ЕУ је увела додатне санкције. На наше питање да ли је то ваш однос према политичком процесу нису могли да одговоре. Након тога је постало јасно да је процедура увођења санкција била затворена, многи педседници и премијери земаља једноставно нису знали шта Брисел ради у њихово име“, рекао је министар.

„На тему санкција обраћамо пажњу само због тога да бисмо ми унутар земље били спремни на сличне бубице наших западних партнера“, додао је Лавров. 

Русија позива САД да се врате на пут поштовања међусобних позиција и равноправни дијалог, саопштио је руски министар.

Лавров је подсетио да је сарадња са САД „била замрзнута од стране наших америчких партнера“.

Према његовим речима, многи механизми који су били створени за последњих 4-5 година, укључујући председничку комисију између Русије и САД били су замрзнути.

„Они су одлучили да нас казне, а како се каже — љубав се силом не добија“, рекао је министар.

„Ако се они врате на пут равноправног дијалога са узајамном поштовањем — оно неће изостати ни са наше стране“, нагласио је он.

Министар је додао да овај дијалог треба да се гради „на општим условима који и могу постојати само између две државе које поштују себе, а то су узајамно поштовање равноправних позиција, пажња на заједничкој основи према међусобним интересима и обострано узимање у обзир тих интереса“.

Од Русије и ЕУ зависи будућност Европе - Постизање споразума о иранском нуклеарном програму у јулу доказује да Русија и ЕУ могу да се договарају, али украјинска криза је ставила стране пред питање о будућности Европе, изјавио је стални представник Русије при ЕУ Владимир Чижов.

„Могу ли Русија и ЕУ као и раније водити преговоре и постизати споразум у атмосфери поверења? Наравно да могу. Недавно постигнути споразум о иранском нуклеарном програму то јасно доказује. Међутим, то што је данас на дневном реду још је значајније од иранског нуклеарног програма. То је питање европског континента, чији је део како ЕУ тако и Русија“, рекао је Чижов, говорећи на дискусији о односима Русије и ЕУ на Европском форуму Алпбах у Аустрији.

„Украјинска криза је, на крају крајева, пред нас поставила питање да ли Русија и ЕУ заиста могу и желе да створе недељив паневропски систем безбедности и економије, који ће имплементирати сценарио сарадње у интересима свих — или смо осуђени да идемо различитим путевима“, изјавио је Чижов.

Према његовим речима, проблеми у односима између Русија и ЕУ били су последица „системских грешака“ које су се накупљале до 2014. године. Између осталог, ЕУ је предлагала решења Русији по низу питања које је она морала или да прихвати у целини или да их одбије.

„Нажалост, украјинска криза је ојачала нашу представу да стратешко партнерство са ЕУ остаје углавном као парола — наизглед светлуца, али је празна и неискрена“, сматра Чижов.

„Треба да се трудимо да водимо послове као и обично, као да се ништа није десило. Просто ’ресетовање‘ односа неће елиминисати постојеће системске грешке у њима. Односи треба да постану истинско партнерство равноправних који ће систематски и пажљиво разматрати и решавати међусобне проблеме“, додао је он.

Порошенко: Насиље у Кијеву - нож у леђа Украјини - Украјински председник Петар Порошенко описао је нереде у главном граду Кијеву као антиукрајинску акцију чији виновнци морају да сносе одговорност.

„То је био нож у леђа. Како још можете да опишете догађаје после гласања у Врховној ради?“, рекао је Порошенко у телевизијском саопштењу. „То је била антиукрајинска акција чији организатори морају бити строго кажњени“, нагласио је он.

Око 100 људи је повређено, а један полицајац је убијен када је експлодирала бомба у близини парламента.

Према речима министра унутрашњих послова Украјине Арсена Авакова, више од 30 људи је приведено после нереда, укључујући и онога ко је бацио бомбу.

Министарство унутрашњих послова је саопштило да је за насиље одговорна десничарска радикална партија „Слобода“. 

Никити Михалкову забранили улазак у Украјину - Служба безбедности Украјине забранила је улазак на територију земље 16 истакнутих радника из области културе и медија. На списку се налазе руски режисер Никита Михалков, публицисте Владимир Кучеренко и Јегор Холмогоров, као и економиста Михаил Хазин.

„Улазак на територију Украјине забранили су органи Службе безбедности Украјине у складу са законом и у интересу безбедности државе“, наводи се у саопштењу.

Никита Михалков, коментаришући његову забрану уласка на територију Украјине, упоредио је политику земље са фашистичком Немачком, саопштила је прес-служба режисера.

„Питате ме како се осећам у вези са вешћу да ми је забрањен улазак у Украјину? Осећам се исто као што би се осећао Сергеј Ејзенштејн да му је био забрањен улазак у фашистичку Немачку 1939. године“, изјавио је познати режисер.

Подсетимо, средином августа Државни комитет за телевизију и радио Украјине саставио је списак забрањених књига руских аутора, које не смеју да се дистрибуирају или продају на територији Украјине. Осим тога, власти Украјине нису искључили могућност да може доћи до проширења списка забрањених књига.

Кијев је забранио и дела културе која су у некој вези са Русијом, укључујући приказивање низа филмова и телевизијских серија. Министарство културе Украјине направио је списак културних радника, чије акције „представљају претњу националној безбедности“ и њима је забрањен улазак у земљу.

Видео вести за 01.09.



Кијев - осумњичени баца бомбу у масу

Народна војска - дејство из тешког митраљеза

Бомбу у Кијеву бацио припадник добровољачког батаљона
Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима