Како је Јосиф Џугашвили подучавао Сергеја Ејзенштајна

Кремљ је у јануару 1945.  г.  предложио познатом совјетском редитељу светског угледа  Сергеју Ејзенштајну (Сергей  Эйзенштейн)  да сними филм о Ивану Грозном и то тако што би у њему опевао засуге пред руском отаџебином  овог суровог тиранина  и самодршца.

Једног момнента режисер „Оклопњаче Потемкин“ је схавтио да се неће уколпити    у временске  норме  филма,   па га је разбио  на три  дела,  али је успео  да сними само два дела,   завршни део је остао у сценарију,   припремним белешкоама,   цртежима кадрова,   и неколико фрагмената забележених  камером,   пробних снимака.

Први део филма „Иван Грозни“ овенчан Стаљиновом наградом

Први део филма појавио се у биоскопима  1945. г,   добио је највише оцене од стране совјетске власти и овенчан у то време највишим званичним признањем,   Стаљиновом наградом.

Други део филма: сурови приказ још суровијих облика деспотизма и државног терора

Други део филма „Иван Грозни“  почиње као наставак првог у коме је опевано једновлашће у историјском периоду развоја руске државе 1560-1569:  стварање опречине,   гушење бојарске опозиције,  раздори и злочини.  У оштром контрасту са првим делом,    други део филма је сурови приказ још суровијих облика деспотизма и државног терора.

На поправном из националне историје,   филмске режије и глуме

Стаљин је други део „Ивана Грозног“ дочекао на нож

Јосиф Висарионович је чврсто веровао да мисао о неумитности  плаћања за извојевану победу у борби за власт не  може бити тема  у совјетксом филмну краја четрдесетих година. Стога је позвао Сергеја Ејзенштајна (1896 -1948) и протагоносту насловне улоге у оба дела филма,  прославјеног глумца Николаја Черкасова (1903-1966)  да полажу поправни испит из два предмета:  руске и историје и филмске режије и глуме.  Поред њега  као председника,   у Комнисији за порвани испит су били његови обе „руке” из Политбироа: лева,  Жданов (идеолог  Андреј Александрович,  1896-1948) и десна,   Молотов (Вјачеслав Михајлович,  1890-1986).  
 
Белешке из „Записника са полагања поправног испита“  средио је  на основу казивања,  „кандидата“  - Ејзенштајна и Черкасова,  новинар и публициста Борис Никољевич Агапов(1899-1873)  и однедавно  су доступне јавности и ми их преносимо како су објавјене у руским медијима.

Пролог:

„Ми (С. М.  Ејзенштајн и Н. К. Черкасов) позвани смо да дођемо у Кремљ у 11 сати.  У 10 сати и  50 минута ушли смо у пријемну канцеларију. Тачноу 11 сати изашао је Поскребишев (дугогодишњи Стаљинов лични секеретар,   прим. прев. ) и одвео нас у кабинет. У дубини кабинета – Стаљин,   Молотв,   Жданов.

Улазимо,   поздрављамо се,   седамо за сто.

Стаљин: Ви сте ми  писали писмо. Закаснио сам мало са одгвором.  Сусрећено се за закашњењем. Мислио сам да одговорим писмено,  али сам  мислио да би  боље било да поразговарамао. Па пошто сам веома заузет,   немам времена,  решио сам да се,   иако са великим закашњењем,     видимо овде. Ваше писмо сам добио још у новембру месецу.

Жданов:  Ви сте га добили још у Сочију.

Стаљин:  Да,  да.  У Сочију. Шта ви мисите да уардите с филмом?

Ејзенштајн  (записује): Ми смо говорили о томе да смо  други део раздвојили на два дела,   па   Литавански поход не би био у том филму  и онда  би дошло до диспропорције  међу  његовим појединим деловима,   па је неопходно поправити филм у том смислу  што би се скратио део снимљеног материјала.

Стаљин: И ја мало познајем историју

Пошто је на неочкеовано Стаљиново питање „Да ли сте проучавали историју?” Ејзенштајн одговрио „Више или мање“,   Џугашвили је наставио са тирадом:

„Више или мање?... И ја сам помало упознат са историјом.  Ви сте непрвилно приказли опричину. Опричина-то је царска војска. За разлику од феудалне армије,   која је могла у било ком моменту да савије своје заставе  и да изађе из рата –образовала се регуларна армиј,   прогресивна војска.

А ви сте опричнике приказали као кју-клус-клановце. 

Опричинци као кју- клус-клановци,   а цар Иван Грозни неодлучан попут Хамлета

На то је Ејзенштајн одговрио да су опричлници носили беле капуљаче,     а у филму црне,   на што је Молотв је приметио да у томе не види неку принципијелну разлику,   после чега је  Стаљин наставио:

„Код   вас је цар испао неодлучан попут Хамлета. Сви му указују на потребу да делује,   јер он сам доноси решење...

Цар Иван је био велики и мудри владар  и ако га поредимо са Лујем XIВ,   онда је Иван у односу на Луја на десетом небу.”

„Мудрост Ивана Грозног“,   наставио је Стаљин „састојала се у томе што је он стајао на нациналној тачки гледишта и странце у своју земљу није пуштао,  ограђивао је земљу од  продора страних утицаја. У приказивању Ивана Грозног у том светлу могли су бити допшуштена и  нека застрањивања и неправилности. Петар И је такође веклики владар,   али се он сувише либерарлно односио према  странцима,   исувише широко је отворио врата  и дозволио стране  утицаје  у држави,   допустио немачење Русије. Још више је у том смислу дозвољавала Јекатарина I.  Зар је двор Александра I био руски двор? Зар је двор Николаја И био руски двор? Не,   то су били немачки дворови.  Значајна мера коју је Иваан Грозни увео је био државни мнонопол у спољној трговини. Иван Грозни је био први који је ту меру увео,   а Лењин –други.”

Жданов:  Иван Горзни на филму делује као неурастеник

После приемдбе Жданова да „Ејзеншатјнов Иван Грозни делује као неурастеник”,   уаследила је опаска Молотова  „да се уопште  филм заснива на психологизну,   на необично широком  сликању психолошких противуречности   и личних преживајавња“. 

У том уводном делу разговора Стаљин је поентирао:

„Неоходно је да се историсјке личности приказују  веродостојно по стилу.”

Исувише дуго траје пољубац Ивана Грозног

Тако на пример,  „у првом делу  је претерано што се у једном кадру тако дуго љуби са женом.  У то време тако нешто није било допуштено.”

Примедба Жданова је била да је филм  „урађен  у византијском маниру,   а тамо се тако предуг пољубац није практиковао”.
 
Молотов се пожалио да у другом делу филма “ нема свежег ваздуха,   нема ширине Москве,   нема приказивања народа,   него је све претрпано сводовима,   подрумима,   тескобом. Треба  приказати разговре,   репресије,   али не једино то. ”

Стаљин је подсетио да је Иван Грозни био веома суров,   то треба показати али је онда непоходно показати и разлоге због чега је он био тако немилосрдан.”

Грешка Ивана Грозног што је одустао о коначног обрачуна са пет  крупних феудалних фамилија

„Једна од грешака Ивана Грозног  је била што се није коначно обрачунао са пет крупних  феудалних продица. Да је он тих пет бојарскоих фамилија уништио,  онда уопште не би ни дошло до Смутног времена. А Иван Грозни кад би неког казнио,   после тога се дуго кајао у молитвама. Бог му је изгеда у том послу сметао…Морао је бити још одлучнији.“

Млотов је указао да је историјске догађаје неопходно приказивати  у „правилном смислу“,   као што је то на пример случај у драми Демјана Бедног „Богатири“ у којој је приказано кршћење Руса,   „а примање  хришчанства у одређеној  историјској етапи је било  прогерсивно”.

Стаљин је на то  приметио да истина „ми нисмо Бог зна како добри хришћани,   али је  одрицати прогерсивну улогу хришћанства на одређеној исроријској етапи просто немогуће.  Тај догађај је имао веома крупан значај зато што је то био  повратак руске државе на блиске везе  са Западом,   а не оријенатција на Исток.”

Стаљин назвао  Демјана Бедног „балваном који је заборавио свој род“  

Ејзенштајн даље препричава шта је Стаљин рекао  о односим са Истоком у контексту политике Ивана  Грозног,   који тек што се ослободио од татарског росптва  пожурио је да уједни Русију  са онима који би могли бити заштита од поновних продора Татара.”

Демјана Бедног Молотов тек што је похвалио,   Стаљин га  критикује  зато што је историјске перспективе поставио непарвилно.

„Кад смо споменик Мињину и Пожарском преместили ближе храму Василија Блаженог,   тада је Демјан Бедни  протестовао и писао о томе да споменик треба потпуно одбацити и заборавити о Мињину и Пожарском.

У одговору на то писмо ја сам га назаво ‘баИваном који је заборавио на свој род‘.  Историју избацити не  можемо.”

Даље је Стаљин давао низ примедби поводом представјања лика Ивана Грозног на филму  подсећајући и на то да је Маљута Скуратов  био крупни војсковођа који је херојски погинуо за Русију у рату са Литвом.

Черкасов захваљује критици на помоћи

Черкасов је у одгвору истако да критика помаже наводећи пример Пудовкина који је тек након беспоштедне критике направио одличан филм „Адмирал Нахимов“ додавши:
 
„Уверени смо да ни ми нећемо урадити слабије  тим пре што ја на  лику Ивана Грозног радим не само на филму него и у позориштиу,   заволео сам тог јунака  и убеђен сам да  наша преправка сценарија може испасти правилна и праведна.” Следе затим увежабне,   одглумљене и безборј пута поновљене сцене кад Стаљин ко бајаги тражи сагласнот својих сарадника,   у овомн случају Молотова и Жданова које пита:

„Како ви кажете,   да пробамо?“, на што ће скоро егзалтирани Черкасов узвикнути.  „Убеђен сам да ће та преправка сценариоја бити успешна” и Стаљинова одобровољеност:  „Да вам да  Бог  - сваког дана Нову годину! “  (Смеје се). Ејзенштајн: „Сагласни смо да је у првм делу било више успешних момената,   што нам даје наду да исто тако добро направимо наставак филма”,   после чега је уседила Стаљинова поента: „Нећемо сада о ономе што је било успешно и добро,   сад говоримо само о недостацима.“ 

Стаљин не даје упутсва,   говори само с позиције гледаоца

На молбу Ејзенштајна да се наведу још неке примедби којих свакако има,   да добије упутства  како да их отклони,   Стаљин  се није дао два пута молити:

„Ја вам не дајем  никаква упутства,   него износим једноставнмо примедбе гледаоца. Историјске личности треба правилно приказивати. А како су нам показали Глинку? Какав је то Глинка?  То је Максим,   а не Глинка.  Глумац Чирков  не уме  да се трансформише,   а   за глумца је најважније да уме да се преобрази у лик који тумачи. 

(Обраћајући се Черкасову):

„Ето,   ви умете да се преобратите”. 

Ту похвалу није делио и Жданов који је муњевито реаговао с примедбом да “Черкасов у томе није успео  с Иваном Горзним,   нашто је Чераксов реплицрирао како је он  у својој глумачлкој каријери одиграо неколико царева,   чак и Петра Великог.

Није изсоатла иринична опаска Жданова:
„По наследној линији.”

Стаљин:   Најважније је познавати стил историјске епохе

Како је Ејзнештајн записао,   Стаљин му се у једном тренутку обратио као да има нешто особито важно да му каже:

„Неопходно је да се правилно и снажно покажу истроријске личности. Узмимо на пример Алексндра Невског,   јесте ли Ви компоновали?  Прелепо је испало! Најважније је  познавати стил исроријске епохе и онда га изразити.

Режисер може одступити од историје; али ће   неправилно поступити  ако он буде просто хроноилошки приказивао детаље из исроријског материјала  ослањајући се на своју машту,   уколико он пође изван предела стила епохе. Редитељ може да варира само у пределима стила исроријске епохе.”
 
Жданову је  није  свидела претерана употреба сенки у филмну   која може да одвуче пажњу гледалаца са битног тока исрторијских збивања,   а Иван Грозни често подиже главу како би истакао сенку  своје браде,   нашто је Ејзенштајн обећао да ће у другом делу  браду Горзног укротити. Стаљин је затим сећајући се појединих глумачку игру  из првог дела „Ивана Грозног” поделио похвале,     за глумачка осварења: „Курбски је величантсвен,   врло добавр је и Старицки (глумац Кадочњиков).

Он веома успешно лови муве. Он је будући цар,   а лови муве рукама! Него шта!  такве детаље треба приказовати,   јер они разотркривају суштину човека.”

Потом је похвалио Чкалова зато што уме да се тарнсформише  у ликове које игра „а што код нас то успева још једини Хмелов”,    а Черкасов је узвратио да  је многе глумачке вештине научио  јошдок је радио као статиста у Маринском позоришту у Лењинграду  у верме кад је тамо био ангажована и наступао Шаљапин-велики мајстор преобраћања.

Стаљин: „То је био велики глумац“.

Стаљин је најавио крај разговора и њихов повољан исход:

„Ето,  изгледа да је   питање решено.

Шта ви о томе мислите другови (обраћајући се Молотову и Жданову) - да се да могућност друговима Ејзнештајну и Черксаову да дораде филм. Обавестите о овоме друга Бољшакова (руководиоца совјетске филмске производње,   прим. прев). 

Спољни изглед Ивана Грозног у  филму

Затим је у опуштенојој атмосфери Черкасов питао за неке оцене филма и о спољњем изгледу Ивана Грозног,   а Стаљин му је дохгворио:

„Изглед је правилан,  није га потребно мењати. Добар је спољашњи изглед Ивана Грозног.”

Черакасов је добио сагалснсот  и да остане у сценарију сцена убиства Старицког,   па је затим питао  шта да се ради са сценом у којој Млајута Скуратов дави митрополита Филипа,   на што му је Стаљин након што је добио објашњење да се та сцена збива у Тверском Остроч манастиру  рекао: „Да ту сцену треба оставити,   зато што је то историјски правилно.”

Молотов је на то додао да  треба приказивати репресије,   да је то чак и неоходно,   али се неизоставно мора показати и зашто се оне чине и у име чега.

„Зато треба шире показати државничкиу делатност,  а не тано нека з   збивања  по  подрумима и другим затвореним просторима“. Пошто је Черсаков изунео некасвоја виђења новог филма,   Стаљина је интересовало како ће се филм завршити  И због ћега би било боље да се уради не само други,   него И трећи део. Тражио је да мусе објанси како ће то бити урађено,  посебно инсистирајући да добије информацију како ће се филм завршити. Чераксов је објансио да ће филм бити завршен поразом Лтваније,   трагичном смрћу Маљуте  Скуратова,   походом на море,   сценом у којој Иван Грзни стоји на морској обали иузвикује:

„На морима стојим и стајаћу на њима“,   што је  Стаљин је  похавлио:

„Тако треба и не може бити боље“.

На питање Черкасова да ли  је потребно са измењеним  сценаријем упознати Политбиро,  Стаљин је одхгворио да то није потребно  зато што је тешко судити о сценарију,  много је лакше о готовом делу.

Ејзенштајн  је  изнео мишљење да са новим филмом не треба журити с чим се сложио  и Стаљин  поткрепљујући то речима:

„Нипошто не журити  јер уопште филмове снимљене на брзину забрањујемо и не пуштамо у биоскопе“,  наводећи при том да је Рјепин радио „Запорошце“ 11 година,   али га је Миолотов  исправио: ”13 “,   на што је Стаљин остао при своме: „11!”. 

Нека буде и мање филмова,  али квалитетних

Стаљин је био широке руке,   пише Ејзенштајн,   у поглдеу времена потребно за снимање Ивана Грозног,   допуштајући период од две,   па и три године. „Битно је да филм буде добар,   да нуде урађен „скулптурни“.
 
И уопште,   ми  сада треба да  стварамо и подржавамо   квалитет.

Нека буде   и мање филмова,   али квалтетних. Гледалац је наш одрастао,   ми смо обавезни да му  покажемо добру продукцију. ”

 Даље је Саљин,   према Ејзнешатјновим белешкама,   говорио  „да режисери треба  да буду неприкосновени и долседни и да захтевају оно што им треба“,  а наши режисери  сувише лако одступајуод својих захтева. Понекад је потребно  анагажовати великог глумца  који неће да игра  улогу која му се нуди него  захтева неку другу,   која је по његовом мишљењу заначајнија из неких разлога,   а режисери  му,  нажалост,   попуштају,   што није добро за филм… Тако на пример глумац Жаров  се неозбиљно и на неодговарајући начин понео према својојулози у „Ивану Грозном” играјући у њему неозбиљног војног заповедника. Жданов: „То није Маљута   Скуратов,   него некакв шептрља“.

Стаљин хвали цара Ивана Горзног

„Цар Иван Грозни је био највећи национални цар,   вреома обазрив и сумњичав који није дозволио страни утицај и упилв у Русији,   док је Петра Велики отзворио врата у Европу у Русју пустио сувише велики број странаца.”

Черкасов је затим казао да на личну срамоту и стид он још није видео други део  филма „Иван Грозни”,   јер кад је филм био завршен и монтиран он у то време је  био у Лењинграду.
 
Интерсантно је да је и сам Ејзенштајн рекао како ни он није видео  завршену верзију  филма,   пошто се после завршетка снимања разболео.

То је изавало велико изненађење и комешање код највиших совјетских вођа.  То јенутицало да се разговор заврши Стајиновом молитвом „Нека нам је Бог у помоћи!”. Руковали смо се  и разишли. У 00: 10 разговор је завршен. 

Допуна Ејзенштајновим белешкама

Б.  Н.  Агалова је допунила белешке Ејзнештајна и Черкасова овим записом. 

„Жданов је рекао још да у „филму ина сувише  много злоупотреба религиозних обреда,   а Молотов“ да то отвара врата продоу мистике,   коју не треба тако снажно подстицати“. Жданов је је гворио да „сцена  на сабору сувише широко приказана И одвлачи пажњу”.

Стаљин је критиковао како су приказни опричници који личе на канибале И подсећају на некаве Феничане   и Вавилонце.

Када је Черкасов говорио  како  он већ шест година ради на лику Ивана Грозног у позоришту и на филму,   Молотов му је добацио: „Већ шесту годину ја царујем мирно“. 

Поздарвљајући се на завршетку разгвора,  Стаљин се инетересовао за Ејзенштајново здравље.


Превео,   припремио и обрадио: Бранко Ракочевић