BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Становништво Републике Српске против уласка у НАТО

12.08.2015. год.


Чак 70 одсто анкетираних грађана Републике Српске, уколико би сутра био одржан референдум о Суду и Тужилаштву БиХ, изјаснило би се против неуставног и незаконитог наметања закона од високог представника у БиХ и примене његових одлука на територији Српске, резултати су истраживања Центра за друштвена истраживања и анализе из Бањалуке.

Истраживање је обављено на узорку од 1.414 испитаника у периоду од 17. 20. јула у 72 насељена места Републике Српске.

Уколико би сутра био одржан референдум на питање „Да ли подржавате неуставно и незаконито наметање закона од стране високог представника међународне заједнице, а посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примјену њихових одлука на простору Републике Српске?“, 78 одсто гласача у Србској би изашло на изјашњавање, а само њих шест одсто би заокружило одговор „да“.

Према овом истраживању, 42 одсто испитаника сматра да је референдум добра одлука, исти број грађана каже да нема став о томе, док се само 16 одсто грађана изјаснило да је референдум лоша политичка одлука.

Када се ови резултати укрсте са резултатима одговора на питање „Како бисте одговорили на постављено референдумско питање?“, код 16 одсто испитаника који сматрају да је референдум лоша политичка одлука, њих 26 одсто би изашло на референдум и заокружило одговор „не“, док из те групе око 20,6 одсто још нема изграђен став о том питању.

У оквиру ових који не знају како ће одговорити на референдумско питање, скоро две трећине нема став о референдуму, док је већи број оних који сматрају да је одлука добра, њих шест одсто, него оних који сматрају да је то лоша одлука - свега четири одсто.




Ово упућује на закључак да би, да ако би сутра био одржан референдум, одговор „не“ гласало око 70 одсто гласача.

Када је реч о рејтингу политичких партија у Републици Србској, кад би се сутра одржали избори, 50,23 одсто грађана гласало би за владајући СНСД.

Уздржаност опозиционог блока у Србској о питању референдума, како се наводи, довела је до пада њиховог рејтинга, тако да би опозициони блок Савез за промјене имао збирно око шест одсто мање гласова него током прошлогодишњих избора, док би владајућа коалиција у Србској остварила раст већи од 10 одсто.

На питање „Да ли самосталност Републике Српске треба да буде политички циљ за будућност?“, 53,54 одсто испитаника заокружило је одговор „да“, њих 15,34 одсто одговор „не“, док је 31,12 одсто испитаника рекло да нема став о овом питању.

Према истраживању, Србска православна црква је институција од највишег поверења грађана Републике Српске са просечном оценом 3,97 на скали од 1 до 5, затим следи Министарство унутрашњих послова Републике Српске са оценом 3,55, а на трећем месту је Влада Републике Српске са оценом 3,02.

Када би се сутра одржао референдум о уласку БиХ у ЕУ, у Републици Србској 43,4 одсто грађана би гласало за чланство, њих 33,87 одсто би било против чланства БиХ у ЕУ, док је 22,73 одсто испитаника одговорило „не знам“.

Када је реч о уласку БиХ у NATO, у Републици Србској 12,74 одсто грађана би гласало за чланство, њих 65,66 одсто би било против, док је 21,6 одсто испитаника одговорило „не знам“.

Међутим, остаје и даље нејасно, на којем нивоу би се одржао референдум за улазак у ЕУ или НАТО, на нивоу Републике Српске или БиХ, а што је и питање од круцијалне важности, јер би у сваком случају становништво Републике Српске било прегласано од становништва из Федерације БиХ ако би био на нивоу БиХ, што опет доводи до мајоризације становништва Републике Српске као 1991. године.

Србски политичари никада се конкретно нису изјаснили о овом питању, а неки чак уопште не знају одговор на ово питање, јер по њиховим речима, о томе се још није разматрало.



  • Извор
  • Факти, СРНА, Восток/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник


Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто

На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања...


Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист

Будимпешта није била претплаћена на истополне бракове или рат са Русијом када је постала чланица, каже премијер


Одбрана виталних  државних и националних интереса, наставак историјског развоја Србије, наставак евро интеграција, рад на унапређењу целокуоног друштва и побољшању животног стандарда грађана свим часним и поштеним грађанима Србије...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА