Открића британских научника: Припадност некој партији доводи до промена у генетски урођеним особинама људског мозга

Припадност  некој партији доводи до промена у  генетски урођеним способностима   мозга

Представници  либералних и конзервативних покрета и партија користе различите делове мозга  за оцену ризика  донетих решења,  што омогућава да се одреди политичка припадност  или политичке  симатије некога  по томе како раде његове  нервне ћелије.

 До овог закњучка су дошли британски неуропсихолози и обелоданили га у  једном од последњих бројева   часописа PloSOne.

Републиканци  и демократе САД „упошљавају“  различите делове мозга

Наиме, група научника са британског универзитета Екстера  коју је предводио Дарен Шрајбер (Darren Schreiber)  радила је на пројекту „Еvaluative Processes Differ in Democrats  and Republikans“ у оквиру којег је посмстрала мозак неколико представника Републиканске и Демократске партије САД за  време једне просте хазардне игре.

Истраживачки тим Универзитета Екстера у коме су се поред лидера Дарена  Шрајбера  истакли и професори Greg Fonzo i Alan N.  Simmons посмтрањем  помоћу компјутерског  томографа  пратио је на екрану  реаговање мозга играча  током целог процеса игре. Показало се да су републиканци  и демокрте  приликом оцењивања ове просте хазардне игре са бројевима ангажовали различите делове мозга.

Републиканцима се активирало бадемасто тело мозга,  а демократама мождана острвца 

Код републиканаца је било активирано такозвано (тзв) бадемасто тело мозга које иначе реагује кад је човек под стресом или је у опасности.

У аналогној ситуацији,  за време игре,  научници су током овог ексепримента фиксирали  да  су се код припадника Демократске партије  највише узбудила тзв. острвца  која су,  иначе,  „надлежна“ за самосвест и социјална понашања личности.

На овај  начин научници су  по актвностима мозга за време хазардне игре у стању да тачно одреде партијску припадност особа  подвргнутих  експерименту.

Припадност некој  партији доводи до промена  у генетски урођеним способностима мозга

Истраживачки тим Дорена Шрајбера,  како је објавњено у часопису PloS One, након спроведеног експеримента, извео је закњучак да подршка овој или оној партији може изменити  генетски урођене особенсоти мозга бирача.

Стога они препоручују политиколозимa да уместо  коришћења традиционалних метода  којима се служи политичка наука, приону  на истраживања мозга  различитих група стaновништва.

Не само физиолошки,  него и онтолошки  карактер открића британских научника

Открића британских научника  са Универзитета Екстера скренула су пажњу светске политичке јавности  и наишла на бројне одзиве  блогера на интернету. 

У неким реаговањима се указује  да та открића  имају  не само физиолошки,  него и онтолошки карактер.

Тако се  се може наићи на констатацију да либерали у центар свог погледа на свет стављају човека и то би био основни смисао таквог становишта.

С друге стране,  конзервативци размишљају у категоријама општости,  као на пример да је појам човек потчињен појму народ.

Човечјим мозгом језде две противуречне космичке енергије

Неки коментатори су склони  да закључе како човечјим мозгом језде две противуречне космичке енергије.

Прва је повезана са божанственим и у целини оплођује огромно конзервативно поље  традиционалности,  а усмераена је ка вредности „за друга својега“.

Друга,  пак, енергија према овом тумачењу,  говорећи патетично,  је енергија сатаниста која извлачи човека из контекста и поставља га у центар света  потчињавајући му не само кретање планета,  него и скрећући у његовом смеру и ток историје и на тај начин оваплоћује у њему хедонистички идеал. 

На тај начин,  отркиће британских научника би могло да се протумачи према мишљењу неких блогера,   да либерали представљају у својој суштини цркву сатане,  племе које служи Луциферу,  док су конзервативци – Христова војска.

Има и оних   који на овај начин размишљају:

„А можда та  и таква подела човечанства на либерале и конзервативце говори о двема првобитним расама. Јер,  зар није Господ саздао Адама,  а од Адама је с једне стране настала Ева,  а с друге гране Каин.“

Од либерала нас једино Бог и Богородица  могу спасити

„Ми као пре живимо у аспсолутној библијској ситуацији.  Кад  сретнемо либерале,  било да је реч о либералу-председнику неке државе  или о либералу-уметнику, увек се морамо прекрстити и изустити: „Пресвета и Свети,  који јесте на небесимса,  Богородице и  Боже, спасите нас!“,  каже  се дословице у једном коментару,  за који није тешко закључити да није претерано наклоњен либералима.

С кавим се мозгом родиш,  таквој ћеш партији приступити

На ову тему огласио се и познати руски писац и научник,  расолог,  Владимир Авдеједв, који је путем медија пoручио да он,  као не најпознатији, него поуздано један једини руски биодетерминиста,  добро  зна да у биополитици  постоји такав појам као што је биограм човека. 

А то уствари није ништа друго него  свеукупоност нервних психичких  реакција (мало ли је?),  па овим поводом и закључује: с кавим се мозгом родиш,  таквој ћеш и партији приступити!

Биолошки детерминизам

У филсосфији се,  подсећа овај руски расолог, то назива биолошки детерминизам,  што му је лично  и сувише добро познато као једином савременом руском детерминисти,  „пошто код нас,  у земљи нам Русији,  других научника ове специјалности осим мене,  једног јединог,  нема.“

Сви наши мозгови су исплетени плетивом социологије,  политикологије и културологије

Све социјалне,  културне и политичке процесе  биополитика тумачи  са биолошке тачке гледишта,  то јесте са становишта теорије наслеђа. А не би ни могло бити другачије  по расологу  Владимиру Авдјеву кад се зна да су  у нашим мозговима исплетене мреже плетивом социологије,  политикологије и културологије.

Ни идеје нису ништа друго него свеукупност хемијских реакција у мозгу

Академик Пјотр Анохин увео је појам биохемијског континуума човека.
 
Грубо говорећи,  према овом појму,   ни све  идеје нису ништа друго него свеукупност  хемијских реакција које се одвијају у човековом мозгу.

Па тако један воли да слуша „Марсељезу“,  други је очаран химном „Боже,  чувај цара“, док трећем увек очи засузе од неког блаженства  кад уз звуке музике певуши  „Интернационалу“  (да се задржио засад само на  химнама).

Сведочења нобеловца Виљема Шоклија

Доботник Нобелове  нагрде за физику (1956.),  амерички научник Виљем Шокли (William Schockly,  1910-1989) израчунао је са високом прецизношћу  да је 80 процената (четири петине) човековог потенцијала детерминисано његовим наследним фактором,  док свега 20 процената (једна петина) зависи од развоја и културне средине.

И то се не односи само на политику,  него важи и при избору боје за марамицу.

Рецимо на крају и да  је овој проблематици позанти канадски научник  Џон Филип Раштон (Јohn Philippe Rushton, 1943-2012) посветио своју књигу „Раса,  еволуција и понашање“.


 

Бранко Ракочевић