Боравак у измишљеној васиони Харуки Мураками

Пре 66 година (12.  Јанура 1949.)  у граду Кјото рођен је најистакнутији савремени јапански писац светског ранга  и значаја,  више пута номинован за Нобелову награду за књижевбност,   Харуки Мураками

Компаније Vintage Books  и Aimer Media  су пре две годне, у част  64. рођендана   популарног јапанског писца,   лансирале  нове мобилне прилоге  „Дневник Муракаме“ са његовим причама  стилизованим као пишчев дневник.

То је тада обелоданио   Дејли Телеграф  (The Daily Telegraph) прилози садрже шест нових прича,  међу којима и оне  најновије, као и делове његовог најпознатијег  романа IQ84.

На пишчевом сајту  се објашњава да ће  прилози који се могу добити по цени од 3,2 долара помоћи  поклоницима  овог живог јапанског класика  да целе године „живе  у измишљеној  васељени Муракаме”.

Прилози су намењени за мобилне  телефоне    и планштете iPad,  а програме се  могу наћи на инетрнет  магазину iTunes.

На идеју да пусти сличне прилоге дошао је  уредник из Vintage Books.

У суштин и ти прилози понављају  дневник писца који  је он водио свакодневно,  а који је у штампаном виду публикован 2009.

Издање прилога се поклопило са поновним,  брошираним идањем његовог култног романа IQ84 који описује историју љубави  између наставника математике Тенга и спортке инструкторке  Аомаме.

Харуки Мураками,  један од најпопуларнијих савремених светских писаца и исткнути преводилац,  рођен је  12.   јануара   1949.  у  гррду Кјото,  древној јапанској престоници,  али је већи део детињства провео у Кобеу,  у породици предавача класичне филологије. 

Породница проповедник будизма

Његов деда Харуки  Мураками,   био је будистички свештеник  који је служио у невеликом храму. Отац је предавао у школи јапански језик и књижевност,  а у слободно време се такође бавио  проповедањем будизма.

Сам писац, Харуки,  је изучавао класичну драму  на одељењу позорише уметности универзитета Васеда у
Токију где се упознао са својом будућом супругом Јоко.

Прво му је запослење  било у продавници грамофонкских плоча.

После завршетка судија,  1974.  отвара  џез бар „Peter Cat“ у Токију који ради до 1982. 

Његовом опседношћу музиком  се можда може  објаснити што  су теме многих  његових романа,  па  и сами наслови „музичке провијенације“ укључујући „Играј,  играј,  играј“ (од P&B групе  The Dells),  „Норвешка шума“  (по песми Битлса),  „Јужно од границе,  западно од сунца“ (први део наслова је песма Хета Кинга Кола).

За време бејзбол утакмице схватио да може бити писац

У априлу 1978.  за време једне бејзбол утакмице схватио је да је у стању да напише књигу.

Мураками до дана данашњег још увек не може да објасни  ту самоспознају.

„Једноствно сам то схватио – и то је све”.

Све чешће  је остајао после затварања бара и писао  текстове мастилом на обичним листовима хартије.

Године 1979.  објављена му је повест „Слушај песму ветра“ за коју је добио награду „Гундзо синдзинсјо”,  реч је о претижној награди коју сваке године додељује часопис „Гундзо” јапанским писцима почетницима. 

Касније ће за ту исту повест од водећег  јапанског часописа за историју и теорију књижевности „Бингеј“   добити награду  „Нома“.

Већ крајем те године књига је распродата у 150 хиљада примерака у тврдом повезу.

Повест „Пинбол 1973”,  други део „Трилогије  Криси“ излази 1980.,  а две године касније завршава свој први роман „Лов на дивљу  овцу“ - трећи део „Трилогије“ и за њу добија награду „Нома“.

Роман „Тврдо кувана земља и крај света“ Мураками објављује 1985.   г.   и добија награду „Танидзаки“. 

Две године касније (1987.) излази му роман ”Норвешка шума”,  а истовремено завршава роман “Играј,  играј,  играј” продужетак  “Трилогије Криси“.

Одлазак у САД

Мураками 1991.  одлази у САД где се запошљава као истраживач на универзитету града Принстона, савезна држава Њу Џeрси.

У Јaпану му у то време изалзе сабрана дела у осам томова која су обухватала све што је написио  током десетогодишњег књижевног ставрања –од 1979.  до 1989. 

На универзиту Принстон напредује у наставно- научној каријери  и добија звање ванредног професора,  завршава И објављује у Јапану  роман „Јужно од границе,  западно од сунца“. 

Први од јапанских писаца на своју земљу почео да гледа очима „извањца“,  Европејца

По преласку из Јапана на Запад,  Мураками,  који је брлиљантно знао енгласки језик,   први је у историји јапанске књижевност на своју земљу почео да гледа очима „извањца“,  Европејца:

„…Отишао сам у САД  само на пет година и наједном  сам неочекивано пожелео да пишем о Јпанцима на јапанском. Понекад о прошлости,  а понекад и о томе како се данас живи. Лакше је писати о својој земљи кад си далеко од ње. На растојању може се видети цела зермља онаква какава она у ставри јете. До тада и није ми се нешто посебено хтело да пишем о Јапану. Просто сам настојао да пишем само о себи и свом свету”,  рекао је велики писац у једном од својиј интервјуа.

„Хроника птице која навија сат“ и „Кафка на плажи“

Три тома романа „Хроника птице која навија сат“ појавила су у књижаским излозима 1994-95, а од других значајнијих дела треба помениути  роман „Кафка на плажи” објављен 2002.

У фебруару 2003. г.  на јапанском излази Муракамијев превод  култног Селинџеровог романа  „Смрт у ражи” који је  победио све рекорде продаје дела  преведене књижевности  у Јапану почетком трећег миленијума.

Угледа се на Достојевског

У интервјују који је дао Агенцији Киодо,  Мураками је упознао јавност да ради над новим,  великим романом: „Сваког дана сад седим за столом пет-шест сати –рекао је он – “пишем нови роман већ годину и два месеца“, при чему се надахњује Достојевским:

„Он је с годинама постао продуктивнији и написао ’Браћу Карамазове’ кад је већ био остарио. Хтео бих и ја да уардим исто”.

Мураками  је тада уверавао сабеседника  новинара како жели да створи „гигантски роман  који би обухватио хаос целог света и јасно показао правац његовог развоја“. 

На дан 28.  маја 2009.  у књижарама у Јапану појавио се први том новог Муракамијевпог  романа „IQ84”   и цео тираж био је распродат већ истог дана.

Продуктиван преводилац  с енгелског

Мураками је с енглеског на јапански преводио дела Френциса Скота Фиџералда,  Трумана Капоте,  Џона Ирвинга,  Џерома Селинџера и других америчкоих прозаика с краја XX века,  као и бајке Ван Алсбурга и Урсуле ле Гуин.

Већ неколико година за длаку му је измакла Нобелова награда за књижевност,  био је у најужем избору,  али је ипак те године (2012) припала кинеком писцу Мо Јану.    


Бранко Ракочевић