„Mилош и Бродски – магнетно поље“

Пољакиња која живи у САД, историчарка  књижевности  Ирена Грудзинска–Грос,  објавила  је   недавно двојну биографију  два песника „Милош и Бродски - магнетно поље“,  у чијим животима је било доста заједничког. 

У предговру ове занимљиве књиге која се појавила у издању  руског „Новог литерарного обозрения“ (Новог књижевног погледа),    чији је власник  и главни уредник Ирина  Прохорова, (сестра руског милијаредера Михалила Прохорова,   који јој је купио ово издавачко предузеће),  Томас Венцлова каже да  је ауторка Ирена Грудизнска –Грос  подсећа  на Плутарха. 

Ова класична књижевна  биографије два писца,   која   садржи  интервјуе и песме,    заснована је на анализи животних факата и њиховог стваралаштва,  типичан је пример примене упоредно-биографског метода. Класика.

Заједничко у животу и ставралаштву,   политичко и естетско   ова два  књижевна великана: емиграција у САД и живот у туђини. Нобелова награда за књижевност.  Узак круг  „професиоалног пријатељства“. Однос  према претходницима и  савременицима.

Бродски,   одрастао  у совјетском агитпропу био је лишен историјске истине и предака 

Ово се,   узгред,  односи на примере  разлика и сличности:

Бродски,  будући да је одрастао у условима совјетског агитпропа као да је био лишен историјске истине и предака.

Управо је због тога сматрао себе настављачем оних песника које  је набројао приликом примања Нобелове награде: Цветајеве,  Оденаса, Ахматове,  Фроста, Мандељштама,  тим пре што су његови родитељи одлучили да ћуте о својим стварним прецима. 

Милош укорењен у Национаној историји и матерњем јеизку

Друга је ствар с Милошем, који је укорењен у националној историји и матерњем језику, помагао у превођењу  сопстевеног опуса  на енглески језик,  али на њему није ништа оригинално написао.

За разлику од Бродског.

Симболички потенцијл њихове  смрти - друга тачка  у којој су се два песника разликовала
 
Другу тачку у којој су се ова два песника разликовала Грудзинска –Грос   назива симболичким потенцијалом њихове смрти:

повијено  Милошево тело  сахрањено  је у родној земљи и двострука сахрана Бродског, обе ван његве домовине - једна у   Њујорку,  друга у Венецији,  представљена као одлазак правог космополита.

Ауторка организује своју двојну биографију око три важне тачке: „пријатељство и младост“,  „пријатељство  и поезија“ и „жене и музе“

Друге важне тачке,   око којих Грудзинска–Грос,   попут Плутарха,   организује ову своју,  помало старомодну књигу,  су „пријатељство и младост“, „пријатељство и поезија“, „жене и музе“.  Она три последње поглавља посвећује „друштевно-политичким питањима“ стваралаштва Милоша и Бродског,   а такође и њиховом животу у Америци.

Однос Бродског према „пољском питању“

У посебном поглављу  је  описан однос Бродског према Пољској  и „пољском питању“ што је потпуно природно у контексту коренитог  инетересовања  ауторке истраживања.

Која,  наравно,    има  више разумевања за  Чеслава Милоша него Јосифа Бродског.

Што се види и по презентацији материјала и по  акцентима на  поглављима у књизи.

„Анђелском хору“ Ахматове,   супростављен квартет  Нобелових лауреата

У књизи се „хору анђела“,  како је Ана Ахматова називала четворку своје најмађе песничке сабраће - Бродски, Рејн,  Бобишев,  Најман, пољска  ауторка је суспроставила знатно  ефектнији  и уигранији квартет добитника Нобелове награде - Чеслева Милоша (1911-2004), Јосифа Бродског (1940-1996), Дерака Волколта (Derek Walccott,  1930) и недавно преминулог Шејмаса Хини(Seamus Heney,   1938-30.  август 2013).

Она  им  је очито  наклоњена  најмање  из два разлога: најпре због бучног статуса, а друго  због тога што су сви они на овај или онај начин повезани с енглеским језиком и успешенијом  и моћнијом Империјом.

Субјкетивност настаје и приметна је кад почиње разматрање формулација

Тако   пољска ауторка ове  двојне биографије,   основне мотиве лирике Бродског  именује као  „изгнанство у осамљеност,  братство  песника,  ужас Империје (СССР-а)“, док песников стил дефинише „као непрестано трагање  за постојаним  смислом. Његов поеткси ход мишљења, приповедања,   никад  се не може  предсказати…”

Тај интелектуални  налет она назива  још  и „болешћу журбе“,  илуструјући то овим примером:

„Године 1994. у Швајцарској на пријему код кардиолога  Бродски је признао  да се осећа као рањена звер  која просто покушава да преживи.“

Он је очекивао смрт сваког минута,   излазећи из хотелске собе  увек је сређивао  своје папире. Психолог који је с њим разговарао то је назвао „болешћу журбе“.

Милош није имао проблема с оскудицом времена

А ево како Грудзинска-Грос  карарактерише манир Милоша:
„А Милош, мада је тешко проводио све своје  дане, говорио је као човек који  је увек  имао  времена. Бродкси  је увек имао проблема с недостастком времена. У томе му нису помогле ни религија,  ни историја.”

На ово дело пољске ауторке  Ирене Грудзинске –Грос  не треба  гледати само  као на „пољско становиште“ о великом песнику Бродском,  него као  и као на  домет универзалности  биографије уопште,  било да се она односи   на једног  песничког генија   или на најпросечнијег графомана  о коме сваки има сосптвено мишљење.  

Још једна биографија о Бродском

Двојну биографију „Магнетно поље“ интересантно би  било упоредити са још једним недавно публикованим животописом Бродсог чији је аутор Лав Лосев. 

Бранко Ракочевић