У Требињу отворен фестивал медитеранског и европског филма: Награде Петру Божовићу, Неди Арнерић и Савини Гершак

Трећи фестивал медитеранског и европског филма отворен је синоћ у Требињу доделом награда „Златни платан“ за изузетан допринос евро-медитеранској кинематографији глумцима Петру Божовићу и Неди Арнерић, уместо које је одличје преузео колега Радош Бајић.

Фестивал је отворила словеначка глумица Савина Гершак, која је рекла да је у Требиње дошла „по стару Савину“, која је остала у сећањима публике пре 30 година.

Гершаковој, која је сматрана за једну од најлепших глумица бивше Југославије, синоћ је уручена „Изузетна повеља Леотара“ за посебан уметнички печат у медитеранском филму.

„Ово нисам очекивала. Немам речи и заиста сте ме изненадили. Хвала вам“, истакла је Гершакова.

Петар Божовић, доајен србског и југословенског глумишта, захваљујући за додељену награду за изузетан допринос евро-медитеранској кинематографији, рекао је да би дошао у Требиње и да не прима награду.

„Требиње је град у којем бих волео да живим“, рекао је Божовић, након што му је награду уручила Гершакова, што је поздрављено громогласним апалузом требињске публике.

Иако није била у могућности да дође у Требиње, окупљене је у Културном центру Требиње тонским записом поздравила лауреат „Златног платана“ Неда Арнерић, у чије име је награду примио редитељ и глумац Радош Бајић.

„Ова награда ми је специјално значајна, посебно јер се десила после Милене Дравић, која је ову награду добила прошле године. То ме обавезује да својим радом докажем да сам је заслужила“, рекла је Арнерићева и додала да мисли да је награда уследила након улоге у филму „За краља и отаџбину“, редитеља Радоша Бајића.

Радош Бајић је рекао да је у Требињу поново после 25 година и честитао овогодишњим лауреатима, те пренио публици најљепше поздраве Неде Арнерић.

„Овај фестивал има перспективу и надам се да ће постати препознатљив. Дошао сам у Требиње да дам свој скроман допринос“, додао је Бјаић, позивајући публику да сутра присуствује премијери његовог филма „За краља и отаџбину“, који ће бити приказан у 20.00 часова на Љетној сцени Културног центра.

Град Требиње је, уз Министарство просвете и културе Републике Српске и Управу за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије, овогодишњи покровитељ фестивала.

Заменик градоначелника Требиња Неђо Ћебеџија рекао је да ће се град потрудити да буде добар домаћин и да отвори „врата и срце Требиња“.

„Потрудићемо се и да сваки пут када дођете у наш град не будете гости, већ домаћи“, истакао је Ћебеџија.

Наводећи да је овај фестивал филма у граду на Требишњици само иницијални сегмент будућег интензивног фимског живота у Требињу, Ћебеџија је изразио наду да ће он резултирати новом техничком базом градског биоскопа.

„Нека ових неколико дана прође у добром дружењу, квалитетним пројекцијама, али и идејама за нове филмске пројекте, уз наду да ће бар неки од њих бити снимљени у Требињу“, додао је Ћебеџија.


Фото: Срна

Бројни филмски уметници из региона дружиће се наредних дана са домаћинима како на сцени, тако и у неколико широм свијета чувених винарија.

Током седам фестивалских дана биће приказано двадесетак филмова у неколико програмских цјелина: медитерански филм, европски филм, нови србски филм и Херцеговина на филму.

Селектор и умјетнички директор Фестивала Пеђа Милојевић изразио је наду да ће манифестација испунити свој задатак и привући домаће и стране продукцијске куће да снимају филмове у Херцеговини, што може бити веома важан економски фактор за регион.

У оквиру свечаног отварања фестивала приказани су филмови „Херцеговина“ Ивана Чолака и „Чудо невиђено“ Живка Николића, у којем играју овогодишњи гости – Савина Гершак и Петар Божовић.

Организатори фестивала су „Танграм центар“ из Београда, Алпе Адрија културна мрежа из Беча и Јавна установа „Културни центар“ из Требиња.

Медијски покровитељ фестивала је „Елта“ телевизија, док су медијски спонзори „Радио Требиње“, „Глас Требиње“ и портал „Требиње лајв“.

Посебна захвалност упућена је Електропривреди Републике Српске, Хидроелектранама на Требишњици, ЕлектроХерцеговини, бројним винаријама и ресторанима.