Црна Гора: Већина против НАТО-а
Против уласка Црне Горе у НАТО на референдуму би гласало 37,3 одсто грађана, док би чланство у Алијанси подржало 36,6 процената, показало је истраживање Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ), спроведено од 12. до 24. јула, чије је резултате на конференцији за новинаре саопштио извршни директор те невладине организације Ненад Копривица. Он је казао да 26,1 одсто анкетираних грађана нема став о уласку у НАТО, док би од оних који су опредијељени 50,5 одсто гласало против, а 49,5 одсто за.
Истраживање је показало да 32,8 одсто грађана сматра да НАТО интеграције нијесу значајно питање, док га веома важним сматра 25 процената. Повјерење Алијанси у јавном сектору је 49,7 одсто, а у приватном 30,8.
–Када је у питању национална припадност, највећу подршку уласку у НАТО дали би Албанци – 71,2 одсто. Евроатланске интеграције подржава 68 одсто Бошњака–Муслимана, 11,3 одсто Срба и 41,7 одсто Црногораца. Овај податак указује на то да је црногорска национална скупина и даље подијељена по питању НАТО интеграција и да вјероватно има велики број оних који су још неопредијељени у односу на ово питање –казао је Копривица.
Истраживање показује да 57,1 одсто грађана сматра да би НАТО интеграције имале утицај на развој односа Црне Горе и Сједињених Америчких Држава, 56,8 одсто испитаника мисли да НАТО интеграције утичу на развој односа Црне Горе и Европске уније (ЕУ), док 49,2 одсто мисли да интеграција у Алијансу има утицај на мир и стабилност у Црној Гори. Грађани сматрају да би НАТО интеграције имале најмање позитиван ефекат на односе између Црне Горе и Русије (25,2 одсто сматра да би НАТО интеграције имале позитиван ефекат на те односе), односе Црне Горе и Србије (35 одсто испитаника) и на трошкове и издатке за систем одбране (35,6 одсто).
ЦЕДЕМ ће, како је најављено, до краја године урадити још једно истраживање, уочи одлуке о позиву Црне Горе у НАТО.
Према резултатима овог истраживања, подршка грађана интеграцији Црне Горе у ЕУ и даље је стабилна. Да Црна Гора треба да буде чланица ЕУ сматра 63,3 одсто испитаника, док је 23,2 одсто одговорило негативно на то питање, а 13,5 одсто анкетираних нема одређено мишљење о томе.
Према истраживању ЦЕДЕМ-а, Демократску партију социјалиста подржава 42,7 одсто грађана, Демос 14,4 одсто, Демократску Црну Гору 9,2, Социјалистичку народну партију 8,5, Демократски фронт 5,8, Уједињену реформску акцију 5,5, Социјалдемократску партију 5,2 одсто, Бошњачку странку 2,1, а Форцу један одсто грађана. Социјалдемократе Црне Горе подржава 2,2 одсто испитаника, и Позитивну 1,6 одсто.
Када је у питању повјерење у политичаре, анкета је показала да је на првом мјесту Филип Вујановић са просјечном оцјеном 3,14, на скали од један до пет. На другом мјесту је Мило Ђукановић са просјечном оцјеном 2,98, а слиједе Алекса Бечић (2,64), Миодраг Лекић (2,53) и Дритан Абазовић (2,40). Иза њих су Ранко Кривокапић (2,37), Азра Јасавић (2,36), Жарко Ракчевић (2,35), Душко Марковић (2,31) и Снежана Јоница (2,28).На 11. мјесту са просјечном оцјеном 2,21 налази се Иван Брајовић, а слиједе Вујица Лазовић (2,19), Горан Даниловић (2,17) и Рашко Коњевић (2,14). Срђан Милић је на 15. мјесту са просјечном оцјеном 2,13, а слиједе Дарко Пајовић (2,07), Андрија Мандић (2,06), Небојша Медојевић (2,02) и Миодраг Влаховић (1,92).
Када су у питању институције, истраживање је показало да грађани највише повјерења имају у систем образовања – 59,1 одсто. На другом мјесту је предсједник Црне Горе (55,6), а на трећем Српска православна црква (55,2 одсто). У Владу Црне Горе повјерење има 52,9 одсто испитаника, у здравствени систем 53,08, у полицију 52,2, у Скупштину 50,9, у војску 50,4, а у судство 49,7 одсто. У НВО повјерење им 48,3 одсто испитаника, а у Делегацију Европску уније у Црној Гори 45,1 одсто. Грађани најмање вјерују Црногорској православној цркви (29,7) и политичким партијама (34,6 одсто).
Истраживање ЦЕДЕМ-а спроведено је од 12. до 24. јула, а подржали су га одсјек НАТО-а за јавну дипломатију и амбасаде Мађарске и Сједињених Америчких Држава у Црној Гори. У истраживању је учествовало 1.009 испитаника из Бијелог Поља, Берана, Пљеваља, Подгорице, Никшића, Цетиња, Херцег Новог, Улциња, Бара, Будве, Тивта, Котора, Рожаја, Плава, Жабљака и Колашина. В.Р.
Позитивна: Имамо 3,8 одсто
Позитивна Црна Гора саопштила је да је према истраживању које су радили и платили агенцији за истраживања јавног мњења њихов рејтинг 3,8 одсто, а не 1,6 одсто, колико је показала анкета ЦЕДЕМ-а.
–Позитивна Црна Гора нема праксу коментарисања презентација истраживања јавног мњења. Ипак, због евидентног политичког инжењеринга који је координиран са више различитих адреса, а који има за циљ да нанесе штету политичком интересу Позитивне, информишемо јавност да је према истраживању које је странка радила и платила агенцији за истраживања јавног мњења наш рејтинг 3,8 одсто. Дакле, када су у питању поједине презентације истраживања јавног мњења, очигледно је да се ради о покушају подизања уцјењивачког потенцијала и грађењу политичког кредибилитета субјеката који заиста имају проблем са парламентарним статусом – саопштено је из Позитивне.
Вучуровић: Гдје је ЦЕДЕМ ту је и шала
Никакве режимске анкете и притисци не могу зауставити антирежимску опозицију предвођену ДФ-ом на путу ка смјени актуелне власти и борби за слободну Црну Гору, поручено је из тог опозиционог савеза. Како наводе, само неколико дана након једног лажног истраживања јавног мњења појавило се ново.
–Ова ситуација већ поприма елементе комедије и ми из ДФ-а са радошћу чекамо следеће истраживање. Пошто су ДФ прије неколико дана нацртали на десет одсто, а данас на 5,8, очекујемо да нам већ следеће недеље неко ново ,,истраживање’’ додијели 2,1 одсто. Симптоматично је да између ових ,,истраживачких’’ НВО не постоји никаква координација, већ се све своди на то како да се што више подиђе шефу режима и његовим пројекцијама. Иако се ради о потпуној смијурији, и из овога треба извући неке поуке јер је јасно да се ради о отвореном обрачуну режима са ДФ-ом и слободним грађанима Црне Горе – казао је функционер ДФ-а Јован Вучуровић.
Према његовим ријечима, ова поплава намјештених анкета сигуран је знак огромног страха који ДПС и предсједник те странке осјећају од протеста ДФ-а.
–У овај пројекат је, као најобичнији пион појединих функционера ДПС-а, укључена режимска про-НАТО опозиција из тима Б, која је понизно пристала да буде дио политичко-криминалног обрачуна са ДФ-ом. И тако ће се до 27. септембра ређати анкете режимских агенција којима се желе демотивисати грађани, а појачати жеђ за изборима, наравно у организацији Ђукановића, новонасталих странака. Наиван је ако мисли да оваква истраживања имају утицаја на грађане јер је познато да је снага ДПС-а, када би му се ускратиле методе крађе избора, управо на нивоу који је у овој смијешној анкети дописан ДФ-у. Демократски фронт је јачи од ДПС-а чак и у садашњем тренутку, кад је тој партији на располагању читава машинерија крађе, притисака и уцјена – истакао је Вучуровић.
Раичевић: Хоће да избјегну референдум
Откад је режимска кампања за НАТО доживјела потпуни фијаско, услед чега све већи број политичара из владајуће гарнитуре хорски инсистира да се одлука о уласку у тај агресивни војни савез донесе у парламенту, примјетна је поплава истраживања јавног мњења која су у функцији легитимисања тог чина, казао је предсједник Мировног покрета „Не у рат – не у НАТО” Гојко Раичевић.
–Из овог последњег „истраживања”, чији су наручиоци неколицина НАТО субјеката и амбасада САД, види се управо оно што је најављено – наводно „вртоглави” раст подршке учлањењу у НАТО. Слично је и у сфери расподјеле политичког утицаја. Ово НАТО истраживање, зачудо, показује још једну важно обиљежје – падају, малтене нестају, све странке и субјекти који се противе НАТО-у – рекао је Раичевић.
- Извор
- / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник
Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто
На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања...
Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист
Будимпешта није била претплаћена на истополне бракове или рат са Русијом када је постала чланица, каже премијер
Одбрана виталних државних и националних интереса, наставак историјског развоја Србије, наставак евро интеграција, рад на унапређењу целокуоног друштва и побољшању животног стандарда грађана свим часним и поштеним грађанима Србије...
Остале новости из рубрике »