ПРОМОВИСАН ЗБОРНИК ГЕНОЦИД У ВЕЛИЦИ 28. ЈУЛА 1944

Гојковић је у улози модератора, а у име организационог одбора за обиљежавање 70 година од геноцида у Велици, казао да је одбор након тих активности званично престао да ради, али је наставио са активности кроз редакцију која је формирана по благослову владике Јоаникија. 

-Ми смо се потрудили да оно што смо прошле године на Округлом столу причали и што смо одрадили на помену, да укоричимо, да то постане један документ, да буде један споменик жртвама и опомена да се овако нешто никад никоме више не догоди –казао је Кнежевић. 

Влајко Ћулафић, новинар и књижевник, истакао је, да, и ако су и Округли сто и помен били посвећени злочину и жртвама у Велици, оно што је тим поводом речено, а што се чита на страницама ове књиге, није ограничено само на овај атар и само на овај злочин.

-Овим зборником, поред величког геноцида, дотиче се још изузетно значајних тема из Другог свјетског рата, али и прије и послије њега, све до бомбардовања Србије и Црне Горе у задњој години прошлога стољећа, те насиља над србском земљом, баштином и народом на Косову и Метохији. Страдала је Велика и Величани у току читавог свог трајања у непрестаној и неустрашивој борби за слободу и очувању свог националног бића и идентитета, али страдање у Другом свјетском рату надмашује, и по обиму и по стравичности, рекло би се чак и збир свих дотадашњих страдања. Они који су писали о Величком покољу често су наводили да је Велика треће село у Европи по броју цивилних жртава у Другом свјетском рату -послије по једног села у Чашкој и Украјини претрпјело је највећи геноцид –казао је Симоновић.

Горан Киковић, историчар, истакао је да има право као историчар да ствар назове правим именом, онако како се она стварно и десила. 

-Неколико година уназад бавио сам се проблемом Велике и најтеже ми је било да прихватим зашто мој народ није смио ништа да каже о том злочину, о том геноциду. Прије 20 година десило се у Сребреници то што се десило и то називају геноцидом. Злочин је убити једног човјека а камо ли више људи. У Сребреници се по самом карактеру дешавања десио злочин, али у Велици геноцидни злочин. Ко може рећи да то није био геноцид кад су у том злочину били искаљени сви елементи геноцида. Убијани су старци, жене и дјеца и уништавана њихова имовина, како су ту неби више имало услова нити могућности за живот, а геноцид је нешто што се организовано, систематски планира да се један народ односно једна етничка група са одређене територије уништи и за сва времена сатре. То је дакле планирано да се изврши што поред преживјелих свједочи и то само дешавање, а што су то тако хтјели наши комшије балисти и вулентари, прије свега Муслимани који се данас изјашњавају као Бошњаци. Ето они су народ који је стар тридесетак година, а ми неколико стотина или хиљаду година, али они знају да истакну своје жртве а ми то нијесмо знали нити смјели толико година, што је злочин према жртвама –нагласио је Киковић.

У име редакције, предсједник редакционог одбора проф. др Ранко Симоновић, казао је да је Балкан вјековима био поприште ратних сукоба који су узроковали велика људска страдања и злочине. 

-Један од највећих злочина догодио се у Велици на дан светих Кирика и Јулите. Тог кобног 28. јула 1944. године Велика је платила крвави данак за вишевјековну непокорност за свој понос, за свој слободарски и православни дух. На жалост из разноразних разлога до скорих времена је прећуткиван злочин над Величанима, који је сразмјерно броју становника и времену егзекуције, уз погром Пивљана 7. јуна 1943. године, од истих фашистичких јединица, сматран једним од најтежих у Другом свјетском рату на простору Југославије, Балкана па и шире –казао је Симоновић.

Прилог припремио Новак Вујачић