Безимени отров - Црни монах на Чеховфесту

На 9.  међународном Чеховфесту који је у част 150.  годишњице рођења  овог  свестког генија пре пет  година одржан на сценама обе руске престонице,  Москве и Санкт Петерсбурга,   а на коме  је  учествовало    укупно 26   позоришних колектива   из целог света,  са великим успехом је извдена корео игра  „Безимени отров - Црни монах“  познатог  јапанског кореографа  Дзјо Канаморија. 

Ова маштовита корео инсценација поново привлачи пажњу у светеским позоришним круговима ових дана кад је објављено да се у велико припрма велика светска  онлајн   сцена  на којој ће људи из  целог света „заиграти“ у преко 50 Чеховљевих дела,  драма,  прича,  али ће и оживети јегпв и делове из преписке  и белешке виликог  руског и свртског писца. 

Балетска представа по мотивима безумља  и мистике

Реч је о младом,  али у свету већ добро познатом  ствараоцу плесеног позоришта  који је пре шест година у јапанском граду Нигити   оформио своју плесну групу  са чудним називом „Ноизм“. На прерходном Чеховфесту овај задивљујући Јапанац је са огромним успехом показао своју мистичну плесну игру „Нина“.

Уочи јубилеја Чехова  који се у целом свету обележава под покровитељством УНЕСКА,  он је поставио балет по мотивима безумља и мистике  које је открио у стваралаштву Чехова. Надахнуће је  нашао и причама „Црни монах“ и „Павиљон  бр.  6.“

Ликови у представи,  а пре свега писац,  су  усамљени  и опседнути.

Музика која  се чула са магнетофона   је прерастала у  слику стваралачког безумља.  Све време  су звучале Ламенто  Гија  Канчелија и романса  италијанског композитора и виолончелисте  Гаетана Брага „Серенада за глас са виолончела”,  иста она романса коју је некад у Мелихову певала Лика Мизонова  која је еуфоричног Чехова   доводила до лудила.

Мистика романсе скривена у легенди

Мистика те ромасне је скривена у једној  легенди у којој сиромашна девојка у бунилу слуша песму анђела  која до ње допире,  али њу нико не разуме и девојка у разочарању поново  утоне у сан. Та легенда је инспирисала Чехова  да напише „Црног монаха“. Његов јунак неко време  живи  стварлачким животом месечара и песника,  али излечивши се постаје обичан човек и умире од туге.

Мистично-музичка легенда –кључ представе

За јапанског кореографа та мистично-музичка легенда која је својевремно  надахњивала и Дмитрија Шостаковича постала је кључ целе ове сценске приче. Сам кореограф објашњава због чега је Јапанцима из свеукупног Чеховљевог књижевног наслеђа постала најближа  баш  тема безумља.

Он је за руске медије најпре објаснио шта значи назив његове компаније „Нозим“ и какве везе има са трардициоаним  „Но“ позориштем.

У Јапану све у уметности  има  специфичан  однос према  „Но“ театру

По њгеовим речима у Јапану све  у уметности,  било да се ради о класичној,  апстрактној и изразито телесној,  има свој специфични однос према „Но“театру.

„Ми смо дужни да га држимо у памети  као основу свега.  И отуда сам,  иако сам  учио класични плес у Европи, ипак  остао Јапанац. Оснивајући своју компанију,  управо сам и имао у виду тај једино могући код нас „изам“: позориште „Но“ је у средишту свега што ми у уметности радимо”.

Сви моји стваралачки импулси сада потичу из Јапана

Замољен  да објасни  међусобни однос јапанског и европског начела у свом ствралаштву, вођа плесне групе „Ноизам“ је рекао да тачан одгвовор не зна,  али је највеоватније пола-пола.

„Напустио сам  Јапан  са 17  година   и ушао у свет професионалног плеса у Европи,  испрва у Холандији,  затим у Француској,  тако,  кад сам се после осам година врато кући,  ја сам увелико био европејац у свему - у  начину мишљења, у прилазу плесу као уметничком феномену, покрету. Сада је пак сав овај мој материјал  пуна јапанска телесност,  и осим ње у мени ничега другог нема,  па тако се све више и више осећам Јапанмцем. Сви импулси који ме сада надахњују,  потичу из Јапана.”

Под снажним утицајем Тадасија Судзукија

О снажном  утицају на своје ствралаштво најпознатијег у свету јапанског позоришног редитеља Тадасија Судзукија,  кореогрф  „Безименог отрова…” каже:

„Ја имам сопствени метод открића и презентовања нашег физичког потенцијала,  наше телесности, која за мене означава оно што „обзнањује“  како  се тело осећа на земљи. Откривали смо је и истраживали помоћу посебног метода у којему смо   акценат стављали на везу са полом. И то  уопште није европски метод. У Европи се стреми ка врху, док ми тражимо  нашу везу са духовима предака, са земљом. Чак и док сам боравио и стврао у Европи, ја сам откривао  свој потпуно други тип везе с полом,  будући да као и сви Јапанци  нисам високог раста. Наша веза са полом пуца од набијене енергије, снажна је и врло сугестивна. Радећи код куће,  са јапанским плесачима, ја сам коначно  схватио ту разлику. Понеко  од оних који су   видели како радим, рекао ми је да  смо Судзуки и ја врло слични. Тако сам ја постао гост његовог знаменитог  позоришног села Шизуоко,   и тако је Судзуки постао мој учитељ.”

Јапанци виде лепоту у усамљености и пустоши

Репортер Руске газете (Русская газета) поставио  је  маестру Дзјо Канамори на приемр и овакво питање:

„Ви  и Судзуки се у истој мери кнцентришете на стања безумља и болести. Узгред буди речено, Судзуки,  размишљјући о својој поставци Чехова, такође  је био изабрао  ’Павиљон Н 6’.“

И добио следећи одговор:

„Јапанци виде лепоту у усмаљености и пустоши”

У савременом свету у који су стигле нове техногије,  човек као да живи на ненасељеној планети.  Ја сам  схватио  да су бол и тама као и сртраст према самоуништењу  дубоко укорењени у нашој култури. То ме  је на најснажнији могући начин уверио  рад и начин размишљања Судзукија. А у Чеховјевим причама свега тога има. Њега се и те како тиче и потреса  га такво  питање као што је безумље, у којем степену се машта граничи са реалношћу или управо сама стварност рађа безумље.

По оштрини којом та питања поставља,  Чехов је прави правцати Јапанац. 


Бранко Ракочевић
Сајт Чеховфеста: www. chekovfest. ru