Поводом 75. годишњице рођења Јосифа Бродског (I)

На дан  24.  маја Јосиф Бродски (1940-1966. )  би напуниоо 75 година.

Али,  није их напунио,  па обележавати, а још више -празновати 75.  годишњицу човека који је умро у 55-ој, уопште говорећи,   је апсурд.

Неколико његових врсника,   који су  у младости били блиски са њим, сведоче да би и он могао данас бити још жив,  што се година тиче.

Дуговечност му није била уписана у књигу судбине

Али,  то што  је,  нажалост,  отишао, не значи ништа друго него да му просто није било уписано у књигу судбине или негде у родослову где се то записује,  да ће доживети седамдесету,   а камоли седамдесет пету.

За тaкве личности после смрти отварају се неке друге странице календара: следећа годишњица би требало да буде стота,  стопедесета,  двестота...

Под условом да се до тада сачувају језици на којима је писао као и сама поезија,  интресовање за стихве,  укус  и уопште било какав интерс за такве личности.

Али,  то не може сада нико знати.

Друго време,  друге песме.

Други састав атмосфере - звуци ће се у њој распростирати другачије.

Шта је уствари поезија ако не  глас,  звук, праћен или нераћен струнама харфе?

А шта је уставри поезија,   ако не глас,  звук, праћена или непраћена струнама харфе? У датом моменту, као данас на пример,  кад се обележава његов  75.  рођендан,   звук је наџивео „прах“ Бродског укопан на Сан-Микели у Венецији,  и „труљење ће побећи” (и тленья убежит).

Постоје такође и показатељи  који  тај  звук  стешњавају симфонијом,  досад незбореног  говорења речи, шумова,  и,  на крају крајева,   - нејезичности.

Живи лик  песника  већ сада  замењен корпусом  његових стихова и филмова о њему

Већ сада је његов живи лик замењен  корпусом његових стихова,   књгама,  филомвима о њему.

У сваком случају, уколико се буде обележавала стогодишњица његовог рођења, она ће  попут свих сличних јубилеја,   бити раслојена на моделирање новог лика песника  и на расуђивање о његовоим стиховима.

Сетимо се судбине     других песника, Бодлера или Пушкина, на пример.
 
Доминација двеју страсти:  независности и величине

Садашњи јубилеј је прилика да  се Бродског просто сетимо  и споменемо  га у молитвама нашим.

То да је Бродски био талентован,  могло се видети још  издалека,  а из близине - да је био заслепљујће талентован.

У њему су доминирале  две  страсти: прва к независности од било кога и од било каквих околности,   и друга ка истиацњу и величању главне замисли  како  живота  у целини,  тако и сваког његовог сегмента.

К величању,  којему је следио како  би на свакој етапи и на сваком кораку била постигнута одговарајућа висина на задатом нивоу реализације.

Он је сам заузимао много пажње и времена својих читалаца. 

И места: с њим је бивало тесно, његова реч је заузимла процтор који је био намењен многима.

Он није обуздавао своју интонацију,    нити је за њено изражавање жалио да уложи велике напоре,  није  одбијао да гуцне,  склон је био гестовима  за које је  требало све више  слушалаца,  улица,  град.

Чак и кад је ћутао,  осећало се да он звучи, час пригушено,  понекад отворено  и гласно,  некада је то примећивао,  а некада,  богами,   не.

Красила га је вечна,  ритерска младост

Био је млад,    и то не само у годинама кад је то природно за сваког људског створа.

У кодеску средњовековних народних доброчинетеља,   заједно са благодарношћу,  храброшћу,  верношћу,   племенитошћу и издашношћу,  вероватно је била и младост.

Таква,  ритерска младост је красила  Бродског,   кад му је било 30,  али   и 50 година,   што ни у ком случају није противуречило његовом трезвеном погледу којим је гледао на живот и људе.

Од њега су се могле чути и непријате речи.   Сам је  себи стварао репутацију непријатног човека,   што је било апсолутно неправедно: лоша је ствар,  а не онај ко  је назива лошом.

Инетелктуална  јасност  се у њему преплитала са органски присутном његовом чистом наивошћу која у многоме подсећа на дечју. То је неке привлачило, а друге одвраћало од њега - првих је  било много, много мање,  а дргих знатно  више.

Горчина - преовлађујући тоналитет његових стихова

Преовлађјући  тоналитет  његових  стихова је- горчина.

Такво је било својство његовог казивања,   свкједо да ли у стиховима или у обичном разговору.

Обожавао је језик,  служио му као најлепшој дами у коју је био заљубљен.

А речима је владао као волшебник.

Не тако што  би личност сводио на речи,  него на начин којим је  успостављао  равноправност између речи и личности. Као што је једном приметио (пре свега за себе: од целог човечјег  живота  остаје само део. Врста речи уопште.  Врста речи.

Нова  и поновљена издања  поводом јубилеја

Неколико књига нобеловца  Јосифа Бродског –поновљена издања и прво публиковање - угледало је светлост дана   још поводом обележавања 70. гдишњице песниковог рођења пре пет година (1970). 

Тада  су штампана су и два зборника филозофских дела  Бродског која су раније била издата само на енглеском језику.

У зборник „О туги  и разуму“ заједно са нобеловским говором „Лица недружељубивог  израза“ су ушли и тако знамеити есеји као што су „Похвала летаргији“ и „Нескромне реченице“,  „О тузи и разуму”,  „Мачје Мјау“.

У други зборник,  „Мање од јединице“  осим истоименог есеја ушли су  уз остале и огледи „Власт стихије“, „Катастрофа у ваздуху“,  „Поклонити се сенки“,  „Соба и по“  (у којој је песник живео с мајком у Лењинграду,  до прогонства и изгнатсва из Совјетског Савеза).  Ово дело  је 1986. г је у САД добило  награду Национаоног  савета критике.

Бродски  је преводио на руски са енгелског,  пољског,  итајинског,  шпанског, грчког,  литванског,  чешког,  бугарског,  грузијског  и дригих  језика и те преводи су ушли  у зборник „Изабрани преводи „.

Појавила се  још једна његова  песничка збирка   под насловом „Врста речи: Изабрани стихови“ са илустрацијама самог песника. То је допуњено поновно издање књиге издате 1990. на чијем је издању радио сам аутор. 

Издавач објашњава:

„Током припрема садашњег издања  решили смо да га допунимо  стиховима насталим касније,   од којих је највећи део објављен у његовој последњој песничкој књизи ’Пејзаж са поплавом’.

Стихове прате цртежи  самог песника или  просто  као илустрација  од случаја до случаја“.  

Посебан значај има зборник „У Дантеовој сенци“  са  сабраним есејима    Бродског у којима он анализира обрасце светске поезије - стихове Томаса  Хардија, Роберта  Фроста, Рајнера Марије Рилкеа и других аутора. У зборнику „У власти  стихије“  сакупљени су есеји о руским писцима - Константину Батјушкову,  Осипу  Мандељштаму,  Ани Ахматовој, Марини  Цветајевој, Фјодору Достојевском  и Андреји Платонову.

Јеврејин по националности,  руски песник и амерички есејиста 

Јосиф Бродски,  истканти руски песник, есејиста,   драматург и преводилац је рођен 24. маја 1940. г. у Лењинграду. 

У СССР-у је дуго био песник „самиздата“,  а 29. новембра 1963,  у листу „Вечерњи Лењинград“ било је објављено писмо против Бродског под  насловом „Окололитрарни трут“,  да би  следеће година био ухапшен и смештен у болицу за умоболне.

Суд га је прогласио кривим и осудио на годину и по прогонства у  Архангелску област „због  беспосличења и скитње“ . У то време му у Њујорку излази прва књига „Стихови и поеме“,  а 1972. песик је емигрирао у САД  где је до краја живота  примивши америчко држављнство предавао руску књижевност на већем броју  униерзитета.

Године 1987. додељна  му је Нобелова награда за књижевност са обраложењем „за свеобухватно ауторство  испуњено јасношћу мисли и поетском дубином“, како је било речено у официјелном саопштењу Нобеловог комитета. 

Упитан једном приликом да се изјасни о националној припадности,   Јосиф Бродски је рекао: „Ја сам Јеврејин,  руски песник и амерички есејиста“.


Бранко Ракочевић