Кремаљске фантазије Лењина и Херберта Велса од пре 95 година

Пре 95 година сусрела су се у Кремљу два најевећа светска маштара тога земана:  реализатор социјалне,  неуспешне,  утопије Владимир Иљич Лењин (1870-1924) и највећи писац научно-фантастичне књижевности свога доба Херберт Џорџ Велс (1866-1946).

Они су увек имали шта да кажу један другом,  зато би било боље да су ћутали, те, 1920.  г. кад су се срели у одајма Кремља.
 
Али нису ћутали. 

Русија у магли

Апсолутни господар прве земље социјалзма у свету  са великим интересовањем је слушао свога госта,  енглеског писца научне фантастике.

Тај сусрет је касније Велс описао у свом чланку „Русија у магли“.

Аутор романа „Рат светова“, „Острво доктора Мороа“,  „Невидљиви човек“, није могао  себи  да представи онакву  будућност Русије  као што је видео његов домаћин Владимир Иљич,  кога ће назвати кремаљским маштаром.

Лењинов одличан енглески и полемички таленат

Велс је у том чланку посебно истако одлични енглески и полемички таленат свог саговрника, Лењина,  који је једноставно руком одмахивао кад му  је аутор „Машине времена“  излагао неке своје концепције о будућем животу на планети што се складно врти. 

Билетерални самит на врху два светска лидера у маштању

И ових 95 година које су прошле од тог „билетералног самита на врху два светска лидера у маштању“, омогућују нам да сведемо биланс тих разговора и да закључимо чије су  се прогнозе показале остварљивијим.

Велс није веровао Лењину кад му је овај излагао планове о електрификацији и подизању моћних хидроцентарла и крупних индустртијских  предузећа.

У таквој фантазији је чак  и Велс оскудевао

У то време,  20-их година прошлог века,  такви гигантски пројекти тек су почели да реализују у тадашњим (а и садашњим ) најразвијенијим европским земљама,  Енглеској и Холандији.

„Оствариваје таквих пројеката у Русији је могуће замислити једино уз помоћ суперфантазије у којој чак и ја оскудевам“  писао је Херберт Велс додавши:

У какво год  чаробно  огледало гледао,  не могу вдети ту будућу Русију  о којој је говрио невисоки човек у Кремљу.  ”


А који је без сумње био обдарен снажним таленотм за маштање, тако да је мало недостајало да га енглески  гост у складу са насловом свог романа не назове „Машином маште“.

Владимири Иљич је  са упорношћу и урођеним  даром убеђивања  и полемике уверавао енгелског писца у остварљвост својих замисли позивајући га да се сам у то увери кроз десет година ако не и пре кад буде поново дошао у Совјетску Русију.

Лењине маштарије о електрификацији су се ипак испуниле

Кад је 1934.  други пут посетио Кремљ,   енглески писац научне фантастике  се уверио да је Лењиов план о електрификацији земље  био испуњен,    електрифицирани су били  многи километри железничке пруге.

Руку на срце,  савремене путеве које би пресецале целу земљу уздуж и попреко, о којима је такође Лењин маштао,  Велс није видео, а не би их могао видети ни да је доживао до данашњег дана,  не без примеса сарказма примећују  неки савремени  руски  колумнисти.

Сагласност два маштара о будућности мегалополиса

Два саговрника које је повезивао смисао за фанатазирање, приликом тог сурета пре 95 година  сагласила су око будућности мегалополиса.

Обојица су предвиђала да ће градови постати знатно мањи и да ће се претворити у историјске споменике.

У томе су се,  као што  је евидентно,  обојица грдно преварили.

 Лењин је сматрао да ће из више разлога у градовима остати само радничка класа.

Велс је,  напротив,  радницима наменио стамбену зону испод земље („Машина времена“),  али,  наравно,  из разумљивих разлога он Лењињу то није рекао приликом њиховг првог и јединог сусрета,  те. 1920. г.

Предсказања

Била се повела реч и о сељаштву.

Лењин  није ни посумњао да ће ускоро ишчезнути  свака разлика између села и града. При томе је сматрао за потребно да посебно истакне како земљу на  селу неће више обрађивати сељаци него радници,  сеоски пролетери,  и све је то тако добро било „ушушкано“ у Марксову теорију.  Слобоних утрина,  као ни приватног поседа на селу неће бити,  јер ће све њиве и ледине бити обухваћене  колективизацијом.
 
Лењин је ту био у праву: фаремри се у Русији „нису примили“ ни пре револуиције,  а ево ни данас након њене коначне пропасти.

Лењин никад није схватао сељачку Русију које се  прибојавао

Сељачку Русију Лењин никад није разумео ни схватио  и отворено се ње прибојавао.

 „Говрећи о сељацима“, писао је Велс,  „Лењин се нагињао према мени почињући да шапуће као да се бојао да би га слејаци могли чути“.

За време тог,  по много чему историјског самита две велике „светске маштаџије“,  изнете  су и  неке дугорочне прогнозе.

Тако је Велс, на пример,   претпостављао да су бољшевиси способни да успоставе у  Русији нови цивилизацијски поредак.

Предсказања су се испунила,  али Велс,  који је умро 1946.  није то дочекао.

Такође је био убеђен да ће Запад с временом прихватити неке аспекте „колективизма“, како је назиаво владајући политички систем у Русији.

И заиста,  половином XX века радници у Европи су издејствовали од својих влада цео низ социјалних и економских уступака.

Фантазије два велика маштара се и даље дешавају

Нека од прорчанства тог самита    „Бинома фантазера на врху“  не престају да се дешавају  пред на шим очима.

На пример,  Велсова бојазан да Азија,  не дај Боже,  може „прогутати“  руско сељаштво,  што се посбено  обистинило после 90. година  на пољима руског  Далеког Истока,  примећују руски медији поводом и 95. годишњице, овог,  по много чему интересантног сусрета   двојице чувених светских фанатазера,  Лењина и Херберта Џорда Велса 1920. г.  у Кремљу. 


Бранко Ракочевић